Psalmi 85-89

85.psalam je molitva da Bog poseti svoj narod. “Nećeš li nam opet doći i oživeti nas, pa da Ti se raduje Tvoj narod?” (stih 6). Postoji mnogo gunđanja i žaljakanja među Božijim narodom. Ono što je očajnički potrebno jeste probuđenje radosti i slavljenja.

“Poslušaću šta god da mi Gospod Bog objavi. Jer, On najavljuje mir narodu svome, svojim vernima” (stih 8). Šta je Gospod rekao? Da će se milost i istina sresti, a pravda i mir poljubiti (stih 10). Zahtevi Božije istine (zakona) i Njegove milosti sreli su se na Golgoti. Mir između Boga i ljudi ustanovljen je na pravedan način – na Golgoti.

86.psalam je još jedna molitva za pomoć i vođstvo. “Nauči me svome putu, Gospode, da postupam po istini Tvojoj, da se srcem celim Tvog imena bojim” (stih 11). Davidova molitva je da njegovo srce (koje se usmeravalo na razne stvari) u potpunosti okrene strahu Božijem.

87.psalam govori o privilegiji onih koji su stanovnici Siona (Crkve). “A Sionu će reći: Taj i taj se u njemu rodio” (stih 5). “U Tebi su svi izvori moji!” (stih 7). Ovo govori o velikoj radosti koje Božije dete nalazi u tome što je deo Crkve.

88.psalam je molba za izbavljenje od smrti. Ovo je možda najdepresivniji psalam. Psalmista (Eman Ezrait) se žali da je od svoje mladosti ojađen (stih 15) i da ga je Bog odbacio. On se sada plaši da će umreti i izuzetno je neraspoložen zbog takve perspektive. Veoma podseća na Jova. Za razliku od ostalih psalama koji govore o stradanju, pa se na kraju završavaju rečima nade, ovaj psalam se završava očajanjem.

89.psalam je o Božijoj vernosti Njegovom zavetu sa Davidom, u kojem se traži da Bog ispuni svoja obećanja. Ton ovog psalma je potpuno suprotan prethodnom psalmu. Ovaj psalam je napisao još jedan Ezrait, Etan. Međutim, on ima potpuno drugačiji pogled od svog brata Emana koji je napisao 88.psalam. Stih 7 kaže: “Bog je veličanstven na saboru svetih (crkve).”

Stihovi 27-29 odnose se na Isusa: “A ja ću Ga postaviti za prvorođenog, za najuzvišenijeg među carevima zemlje.”