Neman i Gijezije (2)

Jelisije je poslao svog slugu Gijezija da ode i kaže Nemanu: “Idi u okupaj se sedam puta u reci Jordan” (stih 10). Reka Jordan je bila prljava, blatnjava reka. Neman se razljutio i rekao: “Mislio sam da će doći i prizvati na mene ime Gospoda svog Boga, staviti ruku na mesto i izlečiti gubu. Zašto treba da idem u tu prljavu reku Jordan? Nisu li vode Damaska bolje od Jordana?” (stihovi 11 i 12). Toliko se naljutio da je rekao: “Hajde da se spakujemo i krenemo kući.”

Prorok nekada treba da iritira ljude da bi prizemljio njihov ponos. Bog daje tu službu nekim prorocima zato što je to jedini način na koji može otkriti čoveku njegovu uobraženost i ponos. Isus je često iritirao ponosne ljude, da bi ih ponizio i pokazao da su ništa u Božijim očima. Boga nije briga za čovekov položaj ili čast.

Neman je bio iziritiran od strane Jelisija, ali jedan njegov sluga je imao dovoljno pameti da kaže: “Gospodaru, tražio je veoma jednostavnu stvar. Zašto to ne pokušaš?” Tako se Neman složio i zaronio sedam puta u Jordanu. Zamislite velikog generala koji je trebao da skine odeću da svi vide njegovu gubu. Trebao je da se ponizi i da posluša. Dokle je trebao da se ponizi? Sve dok njegovo telo nije postalo čisto poput tela deteta.

Kada te određene okolnosti ili osoba ponižavaju, reč Gospodnja za tebe je sledeća: “Ponizi se sve dok ne postaneš kao malo dete.” Ne smemo se zaustaviti u poniznosti pre nego što postanemo kao mala deca, zato što carstvo nebesko pripada takvima. Nemanovo telo je postalo kao telo malog deteta i postao je čist. Kada tvoje telo postane kao telo malog deteta i ti ćeš biti čist, ali ne pre toga.

Svi smo mi suviše veliki u svojim očima. Nismo poput male dece. Pogledajte oči male bebe. U njima nema osećaja samo-važnosti. Tu Gospod sve želi da nas dovede – na mesto ništavosti. Kada dođeš do spoznaje da si ništa, tada ćeš i ti postati čist. Do tada, da li ronio sedam ili sedamdeset sedam puta, moraš nastaviti da ideš putem poniznosti.