Ući u pobednički život (2)

Gospod je uverio Isusa Navina rečima: “Ja ću biti s tobom.” Iz tog razloga niko nije mogao da se odupre Isusu Navinu. Mi ne pobeđujemo greh verovanjem u neku doktrinu ili kroz neka posebna iskustva. Ne. Samo konstantno prisustvo Gospodnje kroz Njegovog Duha može nas osposobiti da pobeđujemo greh. Bog traži takve vođe u današnjem hrišćanstvu, koje On može da podrži i potvrdi zato što su njihova srca čista.

Gospod je rekao Isusu Navinu: “Budi jak i hrabar, jer ti ćeš povesti ovaj narod da zaposedne zemlju kojom su veoma dugo vladali njihovi neprijatelji” (stih 6). Ne treba da se plašimo nijednog greha. Treba da izađemo i osposobimo Božiji narod da pobeđuje greh u svom telu – telu nad kojim je godinama vladao greh. Nije dovoljno da ih samo dovedemo do vere i dva krštenja – do stavljanja krvi da dovratke, prelaska Crvenog mora i da budu obavijeni oblakom. To je samo početak. To je samo lekcija iz zabavišta. Da li se obrazovanje naše dece prekida kada završe zabavište? Ne, ali to se dešava u današnjem hrišćanstvu.

Stub od oblaka – krštenje Svetim Duhom – je došao da ih uvede u obećanu zemlju. Trebali su da uđu za dve godine, ali nisu ušli ni nakon 40 godina, zato što su im vođe bile neverne. “Vera biva od propovedanja” (Rimlj.10:17). Ako vernici ne nauče ove istine na sastancima crkve, kako će poverovati? Kako će pobediti greh?

Gospod je rekao Isusu Navinu: “Budi jak i hrabar. Pomno izvršavaj sve što je zapisano u Božijoj Reči. Ne idi ni levo ni desno.” (1:7). Ako Božija Reč kaže: “Greh neće vladati nad vama” (Rimlj.8:14), onda to veruj i ispovedaj. Ne idi ni levo, ni desno. To znači: ne umanjuj veličinu tog obećanja. Ne tumači da se to odnosi samo na neke grehe. U isto vreme, nemoj tumačiti da to znači nešto više od onoga što je rečeno. Nemoj reći da možemo biti savršeni na ovoj zemlji kao što je Hristos bio. Ne možemo biti savršeno bezgrešni na ovoj zemlji. O tome ne govori ovo obećanje. Ono se odnosi samo na pobedu nad nama poznatim gresima (svesnim gresima). Možemo biti u potpunosti kao Hristos tek kada se On vrati. 1.Jov.3:2 je vrlo jasna po tom pitanju. Dakle, nemojmo dodavati Pismu, a nemojmo ni verovati manje od onoga što Pismo obećava.

Postajati sličan Hristu može se uporediti zauzimanjem cele Hananske zemlje, ili penjanjem na veoma visoku planinu. Kada se obratimo, naši gresi su oprošteni i naša prošlost je izbrisana. Međutim, još uvek smo robovi mnogim gresima. To stanje možemo uporediti sa boravkom u podnožju planine. Tada počinjemo da se penjemo na planinu. Vrh planine jeste potpuna sličnost Hristu. To ćemo dostići tek kada se Hristos ponovo vrati. Međutim, ne treba do veka da živimo u podnožju planine – poraženi grehom. Ne. Biblija kaže: “Da se damo na savršenstvo” (Jevrejima 6:1). U 2.Kor.7:1 Božija Reč nas ohrabruje da “usavršujemo svetost u strahu Božijem.” Ne treba da se bojimo reči “savršenstvo”. Treba da težimo tome. Pri kraju svog života Pavle je rekao: “Ne kažem da sam dostigao vrh, ali sežem se…” (Fil.3:12-14). Gospod sada govori mnogima od nas: “Dovoljno si stojao u podnožju planine. Sada se penji. Guraj!” Dakle, ne okrećimo se ni levo, ni desno.