Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“I pošto se zemlja opoganila, kaznio sam je za njenu krivicu,
te je zemlja izbljuvala svoje stanovništvo.“
(3.Mojsijeva 18:25)
Hananski narod, za koji je Bog zapovedio da bude ubijen, bio je kažnjen baš kao Sodoma i Gomora, i kao što je bio kažnjen svet u Nojevo vreme. Cela zemlja se pokvarila u Nojevo vreme po pitanju seksualnih greha (1.Mojs.6:11). Hananci su se takođe prepustili činjenju degradirajućih seksualnih greha i obožavanju Sotone. Tako je “zemlja izbljuvala svoje stanovništvo.” (3.Mojs.18:24,25). Tekstovi iz 5.Mojs.9:4 i 18:10-12 nam jasno pokazuju zašto je Bog uništio Hanance. Kada postoji negativan zarazan uticaj u nekom narodu koji uništava i oskrnavljuje zemlju, jedino što se može uraditi jeste kazniti takvu naciju eliminacijom naroda – kako se njegov uticaj ne bi još više proširio i pokvario druge.
Bog ljubavi uništava neke ljude baš kao što dobar doktor amputira čovekovu nogu kada je gangrena na njegovom stopalu toliko ozbiljna da preti da uništi celo telo. Ako bi video kako doktor seče nečiju nogu, a ne razumeš se u medicinu, zamišljao bi da doktor mrzi tog čoveka. Međutim, upravo je suprotno istina. Doktor to čini u ljubavi. Bog takođe postupa po ljubavi prema svetu kada otseca neke narode koji bi svojim zlim uticajem uništili druge. Brisanje svetske populacije za vreme potopa bilo je delo ljubavi, kako bi se ljudska rasa mogla sačuvati od potpune kontrole demona (1.Mojs.6.2 – gde se “sinovi Božiji” odnosi na Božije stvorenje – anđele koji su pali). Apostol Pavle je jednom prilikom udario čoveka slepoćom zato što je taj zavodio na pogrešan put drugu osobu (Dela 13:8-12). Čuo sam za slučajeve ljudi koje je Bog sklonio (ubio) zato što su se suprotstavljali probuđenju. Dakle, ono što čitamo u Knjizi Isusa Navina nije ubijanje Hananaca, nego operacija za očišćenje zemlje.
Mnogo godina ranije kada je Avram živeo u Hananu, tamo su bili Hananci, ali Bog ih tada nije uništio. Bog je čekao preko 400 godina, pošto, kako je rekao Avramu, Hananci nisu bili “zreli za sud” u to vreme (1.Mojs.15:16). Mi beremo voće kada je zrelo. Bog takođe čeka da greh čovečanstva sazre za sud, pre nego što sudi. On je osudio Sodomu i Gomoru kada je njihov greh sazreo. Isto je učinio sa Hanancima.
Nakon što je Izrael već 700 godina držao Hanan pod okupacijom, kada su oni činili iste grehe kao Hananci, Bog je i njih isterao iz zemlje. Došli su Asirci i okupirali ih. 125 godina kasnije kada je Juda, južno carstvo, odbacio poruke Božijih proroka i sazreo za sud, Bog je poslao Vavilonce da i njih unište. Bog ne gleda ko je ko. Njegovi standardi su isti, bez obzira da li se radi o Hanancima, Izraelcima ili narodu Jude. Ako Njegov narod krši Njegove standarde i ignoriše Njegove proroke, On vrši i na njima istu tu operaciju. Bog čini isto i sa nama. Ako Bi Bog progledao kroz prste tvojim gresima, to bi dokazalo da te On ne voli. Ako bi otac dozvolio svojoj deci da žive sa određenim bolestima, to bi dokazalo da on ne voli istinski svoju decu.