Uticaj izgovorenih reči

Pre nego što je Izraelski narod ušao u obećanu zemlju, Bog je rekao Mojsiiju da pošalje ljude da uhode Hanansku zemlju. Tako je Mojsije poslao dvanaest ljudi koji su bili poglavice dvanaest izaelskih plemena. Oni su imali zadatak da istraže zemlju i vide koji narodi žive u njoj, kakav je kvalitet zemljišta, kakvi su rodovi zemlje i kakvu su mesta u kojima narodi žive. Odsekli su lozu sa jednim grozdom i dvojica su je ponela na moci. Takođe su poneli šipak i smokve. Posle četrdeset dana vratili su se iz zemlje koju su uhodili i došli su u svoj narod sa određenim izveštajima. Oni su videli da je obećana zemlja zaista zemlja u kojoj teče mleko i med (4.Mojs.13:28). Međutim, desetorica su smatrala da je narod koji živi u toj zemlji jak i da su im gradovi tvrdi i veliki. Govorili su Izraelcima da ne mogu ići protiv tog naroda zato što je jači od njih. Rekli su im da su videli ljude divovskog roda prema kojima su se oni činili kao skakavci. Te reči su imale ogroman uticaj na Izrailjski narod. Božija Reč svedoči da je nakon toga nastala vika i plač u narodu tokom noći.

Dragi prijatelju, i danas svaka naša reč ima uticaj na ljude koji nas slušaju. Reči koje izgovaramo odražavaju stanje našeg srca. Gospod Isus je rekao da ono što izlazi iz naših usta od srca izlazi (Matej 15:18). “Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno” (Luka 6:45 – Čarnić). Naša usta su ustvari odušak našeg srca. Čime je naše srce ispunjeno, to će izaći preko naših usta. Možda mnogi imaju sposobnost da svojim licemernim jezikom sakrivaju zlo stanje svog srca i na taj način čuvaju svoju religioznu reputaciju. Iako vernici oko njih nemaju pronicljiv duh da razotkriju njihovo pretvaranje, Bog apsolutno savršeno poznaje sva srca i Njega niko neće prevariti.

Sada bih želeo da pogledamo nekoliko vrsta reči i njihov uticaj na bližnje oko nas.

1. Reči konfuzije – U ranoj crkvi pojavili su se ljudi koji su propovedali neznabošcima da moraju da se obrežu po Mojsijevom zakonu da bi bili spašeni (Dela 15:1). Pošto Pavle i Varnava nisu uspeli da dokažu da to nije potrebno, otišli su da prenesu starešinama to pitanje. Starešene su izvidile tu stvar i napisale pismo koje je poslato crkvama. Dakle, postojali su ljudi čije reči su zbunile i uznemirile druge vernike (Dela 15:24). Danas takođe postoje ljudi čije reči često uznemiravaju iskrene vernike, a to nije Božija volja. Nemojmo koristiti naš jezik za reči konfuzije. Naročito budimo pažljivi prema mladim vernicima.

2. Reči utehe – Starešine su to pismo poslale po Judi i Sili koji su trebali usmeno da potvrde istinitost tog pisma. Juda i Sila su bili proroci koji su svojim rečima utešili i utvrdili braću (Dela 15:32). Kakva suprotnost! Jedni prave zbrku, a drugi donose mir, utehu i utvrđenje! Slava Bogu za svakog brata i sestru čije reči utešavaju i utvrđuju druge vernike! Je li iz našeg srca izlaze reči utehe?

3. Reči ljudske premudrosti – Pavle je pisao Korinćanima da ga Bog nije pozvao da propoveda Evanđelje premudrim rečima (1.Kor.1:17). Njegovo poučenje nije bilo u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile (1.Kor.2:4). Iako je posedovao izuzetnu ljudsku premudrost, Pavle nije govorio reči koje ga je naučila čovečija premudrost, nego reči koje ga je naučio Sveti Duh! (1.Kor.2:13). Ako si elekventan, to nije nikakav adut, ako nemaš pomazanje i vođstvo Svetog Duha!

4. Reči vere – Pavle je pisao Timotiju šta da radi da bi bio dobar sluga Hristov. Timotije je bio odgajan rečima vere i dobrom naukom. (1.Tim.4:6). Dragi brate, da li su i tvoje reči reči vere? Odgajamo li mi naše bližnje rečima vere? Božija volja jeste da izgovaramo reči vere koje će osnažiti veru naših bližnjih. Gospod Isus je izgovarao reči koje su strahovito podizale veru njegovih slušaoca.

5. Reči blagodati – Ljudi su se divili rečima blagodati koje su izlazile iz Isusovih usta (Luka 4:22). Njegove reči su poticale od Božije blagodati koja se konstantno izlivala u Njegovo srce pošto je bio ponizan. Da bi iz naših usta izlazile reči blagodati, moramo dozvoljavati da Bog ispunjava naša srca svojom blagodaću, a Njegova blagodat se daje samo poniznima (Jakov 4:6). Naše reči treba uvek da budu u blagodati, solju začinjene, da donesu blagoslov slušaocima.
   
   

Božija Reč kaže da kao što u mnoštvu snova ima taštine, tako u i u mnogim rečima (Prop.5:7). Zato neka svako od nas bude brz da čuje i spor da govori (Jakov 1:19). Sećajmo se reči našeg Spasitelja: “A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda. Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi” (Matej 12:36,37).

Gospode, pomozi nam da poštujemo Tvoju reč. Uzmi naš jezik i kontroliši ga svojim Duhom. Ispuni naša srca Tvojom blagodaću da bismo izgovarali reči koje će biti na duhovnu izgradnju i blagoslov svima oko nas. U Hristovo ime. Amin.