Milenko Isakov
u oganj večni, gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.“
(Marko 9:43,44)
Prošli put smo počeli sa razmatranjem jedne, za mnoge, neugodne teme. Razmišljamo o tome šta Biblija, Božija Reč objavljuje o paklu. Ne interesuje nas mišljenje teologa, psihologa, doktora ili bilo kojih stručnjaka na tu temu. Želimo pogledati šta Bog kaže o tome. Prošle sedmice smo videli zašto je neophodno da postoji pakao. Prvo, greh je uvreda za Božiju svetost. Drugo, Bog je beskonačno biće i zato neposlušnost Njemu zaslužuje beskonačnu kaznu. I treće, Božija pravda mora biti zadovoljena i Njegovo ime odbranjeno pravednim kažnjavanjem onih koji su Ga povredili. Već sam spomenuo da je pakao veoma neprijatna i nepoželjna poruka za ljude, naročito za one koji se teško mire sa činjenicom da su odgovorni Bogu za svoja dela i da će Bog suditi ljudima po njihovim delima. Takođe, mnogi današnji hrišćani će radije slušati i propovedati o Božijoj ljubavi, strpljivosti i praštanju, nego o Bogu koji se gnjevi na svaku bezbožnost (Rim.1:18) i koji će se osvetiti ljudima koji Ga ne poznaju i ne slušaju Evanđelje Hristovo (2.Sol.1:8).
Danas želimo da vidimo kako izgleda pakao. Ja ću nastaviti citiranjem reči autora Williama Nichols iz propovedi “Strahote pakla”. Pakao je peć neugasive vatre, mesto večne kazne, gde će njegove žrtve biti mučene fizički i mentalno u skladu sa njihovom grešnom prirodom, njihovim stvarnim učinjenim gresima, kao i merom duhovnog svetla koje im je bilo dato, ali su ga odbijali. Pakao je mesto odakle je povučena Božija milost i dobrota, a gde se Božiji gnjev pokazuje kao zastrašujući, veliki oganj i gde ljudi zauvek žive u mukama sa neispunjenim požudama i željama. U Mateju 13:47-50 Gospod Isus priča priču koja se odnosi na sud. U stihovima 49-50 Gospod opisuje sudbinu zlih: “Tako će biti na posletku veka, izići će anđeli i odlučiti zle od pravednih, i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.”
U ispitivanju ovih reči prvo treba da primetimo da je pakao opisan kao ognjena peć. Navuhodonosor je zagrejao peć sedam puta jače nego obično i ta peć je opisana kao “peć ognjena užarena“ (Danilo 3:23). Jovan Krstitelj je govorio o “ognju“ i Otkrivenje opisuje pakao kao “ognjeno jezero koje gori sumporom” (Otkrivenje 19:20). Možemo li zaista zamisliti užas o kojem ove reči govore? Zamislite da je svaki deo vašeg tela u vatri, tako da svako vlakno vašeg bića oseća intenzivnu muku boravka u vatri. Koliko dugo bi mogli da izdržite takvu kaznu? Hristos nam kaže da će tamo biti “plač i škrgut zuba”. Izgubljeni će zavijati i škrgutati zubima izdržavajući najintenzivniji bol i patnju koju su ikada osetili dok ih plamen bude prožimao i konstantno palio svaki deo njihovog tela. I tamo neće biti olakšanja.
Džonatan Edvards opisuje kako će izgledati vatra pakla: “Neki od vas su videli zgrade u plamenu. Zamislite kako bi siromašno izgledali u pokušaju da se borite sa plamenom, ako bi bili usred tako velike i žestoke vatre. Možda ste videli kada se pauk ili neki drugi štetan insekt ubaci u žestoku vatru. Primetili ste kako se odmah preda sili tog plamena. Bez velikog truda ili borbe protiv vatre, bez snage kojom bi se suprotstavio toj toploti ili mogućnosti da pobegne od nje, on se odmah ispruži i preda. Vatra ga uzima u svoj posed i odjednom on postaje užaren. Evo je mala slika onoga što će biti u paklu, ako se ne pokajete i ne pribegnete Hristu. Ohrabrivati sebe da ćeš biti spreman da snosiš paklene muke je slično tome kao kada bi se crv koji treba da bude bačen u užarenu peć nadimao i ojačavao u pripremi za borbu sa plamenom.”
Pakao je takođe opisan kao mesto tame. Gospod nam govori o gostu bez svadbene odeće koji je bačen “u tamu najkrajnju“ (Matej 22:13). Juda piše o onima u paklu “za koje je rezervisan mrak večne tame“ (Juda 13). Kristofer Lav kaže u njegovom delu “Užasi pakla” – “Mrak je grozan i ljudi su više skloni da se plaše u mraku nego na svetlu: pakao je stoga predstavljen tako groznim izrazom, kako bi učinio da srca ljudi zadrhte; ne samo tamom, nego mrakom tame.”
Pakao je upoređen sa Tofetom u Isaiji 30:33. Tofet je bilo mesto gde su idolopoklonici Jevreji žrtvovali svoju decu neznabožačkom bogu Molohu tako što su ih bacali u vatru. Na tom mestu se i danju i noću čulo vrištanje i zapomaganje, kao što se u paklu i danju i noću čuje vrištanje, zapomaganje i jauk.
Isaija govori o “dahu Gospodnjem kao potoku sumpora” koji će upaliti pakao. Postoji dobar dokaz iz Svetog Pisma da će sâm Bog biti vatra u paklu. Jevrejima 12:29 kaže: “Naš Bog je oganj koji spaljuje.” Bezbožni na zemlji u svom neznanju plešu od radosti kada čuju propovednika koji govori o ljubavi i milosti Božijoj, ali to im ništa neće koristiti ako se ne pokaju. Za njih će Bog biti oganj koji sve proždire. Jevrejima 10:30-31 upozorava: “Jer mi znamo ko je rekao, ‘Osveta je moja, ja ću se odužiti, i ponovo,`Gospod će suditi svom narodu.‘ Zastrašujuće je pasti u ruke Boga živoga.” Strašno je i grozno upasti u ruke Boga živoga! Grešniče, nećeš izbeći pakao. Bog će biti tvoj pakao i Njegov gnjev će te paliti i izlivati se na tebe dokle god On postoji. “Ko će razumeti moć Tvog gneva?” (Psalam 90:11). Pošto će sâm Bog biti vatra u paklu, nemoguće je rečima izraziti strahotu prokletih u paklu.
U Luci 16:19-26 Hristos nam govori o dva čoveka. Jedan od njih je bio bogat, a drugi siromašan (njegovo ime je bilo Lazar). Obojica su umrli. Anđeli su siromašnog čoveka sproveli u nebo, a bogataš je otišao u pakao. Bogat čovek nije otišao u pakao zato što je bio bogat, niti je siromašan čovek otišao u nebo jednostavno zato što je bio siromašan. Gospod nam pokazuje kroz ovaj kontrast da se naše okolnosti mogu drastično promeniti kada pređemo iz vremena u večnost. Ne treba da se zavaravamo da pošto se ovde Bog ne bavi sa nama oštro, to neće raditi posle smrti. Večno prebivalište obojice ljudi je rezultat stanja njihovih srca pred Bogom dok su bili na zemlji. Lazar je bio istinski sledbenik Boga. Bogataš nije.
Želimo da pažljivo napomenemo ono što Sveto Pismo govori o bogatašu i njegovom stanju, jer iz toga možemo mnogo naučiti o paklu. Stihovi 23-24 nam ukazuju da je bogataš “u mukama”. Šta to znači biti “u mukama?” Ovo mučenje se odnosi i na mučenje tela i na mučenje duše. Kao što smo videli, tela ljudi biće mučena u ognjenoj peći. Svaki deo tela će osećati bol te vatre. Ljudi sa teškim bolovima u stomaku mogu biti u velikoj agoniji, ali ovaj bol će biti daleko veći. Ponekad se kaže da smrt od raka uzrokuje ekstremne bolove u telu, ali bol pakla će biti daleko gori. Ako bi vaše telo bilo potlačeno sa mnogo različitih i bolnih bolesti u isto vreme, još uvek ne bi počeo da se približavaš bolu osuđenih u paklu.
Ljudska savest će se takođe mučiti u paklu. Savest je crv koji neće umirati. O tome Sveto Pismo govori (Marko 9:48; Isaija 66:24). Bogatašu je bilo rečeno da se opomene svog života. Ljudi će biti mučeni ekstremnim bolom, ali će takođe biti mučeni sopstvenim uspomenama. Oni će se setiti da su slušali o paklu i da su se rugali tome. Oni će se setiti da su bili upozoravani i da im je govoreno da se pokaju, ili da im je bilo govoreno da prihvatanje blagoslova neba bez pokoravanja Hristu kao Gospodu nije dovoljno za spasenje, ali da se nisu obazirali na ta upozorenja. Oni će biti mučeni time što će sa određene udaljenosti videti slavu neba (kao što je bogataš bio u stanju da vidi) znajući da će za celu večnost biti prokleti. Oni će biti mučeni neispunjenim željama i neispunjenim slastima (bogataš nije bio u stanju da primi čak ni kap vode da ohladi svoj jezik). Oni će biti mučeni znanjem da nikada neće izaći iz pakla (bogatašu je rečeno da ne može da pređe kod Lazara). Oni će biti mučeni plačem, vrištanjem i psovkama osuđenih oko njih. Najekstremnije muke koje čovek može da iskusi na zemlji biće kao ujed buve u odnosu na muke pakla. Tamo ne postoji neko mesto odmora ili neki tajni ćošak koji će biti manje vreo od drugih, gde bi ljudi mogli malo da predahnu i smanje intenzitet svojih muka. Oni neće moći da pronađu neki hladan mlaz ili izvor u nekom delu tog sveta muke; ne, ni toliko kao što je kap vode za hlađenje svog jezika. Oni neće naći društvo koje bi im dalo ikakvu utehu ili učinilo i najmanje dobro. Oni neće naći mesto gde mogu da se odmore i uzmu dah na minut, jer će biti mučeni ognjem i sumporom i neće imati odmora ni danju, ni noću u sve vekove.
Dragi prijatelju, cilj ove poruke nije da preti i zastrašuje, nego da pruži istinite informacije o tome šta će se desiti svima koji odbiju spasenje koje je Bog ponudio kroz Isusa Hrista. Bogu nije mila smrt bezbožnika, nego da se bezbožnik vrati sa svog zlog puta i bude živ. Bog želi da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. Pokaj se od svojih greha, odbaci dela tame i obuci se u Hrista verom u Njegovu zameničku smrt na krstu za tebe i hodaj sa Njim do kraja života! Ne zadovolji se samo intelektualnim poznanjem Boga, već se pokori Hristu i dozvoli Mu da bude Gospod tvog života!
Pomozi nam svima Gospode da ozbiljno shvatimo naš život na zemlji i da živimo dostojno pozivu koji si nam uputio da budemo deca svetla! Amin.