Ostajanje u blagodati Božijoj

Velika potreba današnjoj Crkvi jeste uravnoteženo propovedanje Božije Reči. Neko je rekao da se istina Božije Reči više napada od strane njenih tumača, nego od njenih otvorenih protivnika. Ovo podrazumeva strahovitu odgovornost svih koji su učitelji ili propovednici Božije Reči. Jakov piše u svojoj poslanici da ne treba mnogi da postanu učitelji zato što će oni biti striktnije suđeni (Jakov 3:1).

Tendencija koju mi ljudi imamo jeste da određene delove iz Pisma previše naglašavamo, a druge delove zanemarujemo. Iz tog razloga je dobro da čitamo kompletnu Božiju Reč i da ne izbegavamo ili ignorišemo stihove koji se ne uklapaju u našu “doktrinarnu kutiju”.

U trenutku kada se u današnjem hrišćanskom svetu prema mom mišljenju mnogo naglašava večna sigurnost spasenja (na osnovu biblijskih stihova iz Jovana 10:27-29 i 14:16, Fil.1:6), želim da obratimo pažnju na mnoge druge odlomke iz Božije Reči koji nas upozoravaju da ostajemo u Gospodu i Njegovoj blagodati.

Svi znamo da je spasenje besplatan dar Božije blagodati koji smo primili verom. Nismo mogli, niti možemo zaslužiti bilo kakvim delima Božiju naklonost. Gospod Isus je sve učinio za nas. Mi smo jednostavno uzverovali u Njega. Njegovom žrtvom smo otkupljeni, na osnovu Njegove krvi imamo oproštenje greha i na osnovu Njegovog vaskrsenja smo opravdani pred Bogom (Rim.4:25).

To u isto vreme ne znači da Gospod nema određena očekivanja od svog novozavetnog naroda. Pavle piše Filibljanima da grade svoje spasenje sa strahom i drhtanjem! (Fil.2:12). Da li postoji čovekov deo u izgrađivanju spasenja koje mu je dato od Boga? Definitivno da! U nastavku Pavle kaže da je Bog taj koji čini u nama da hoćemo i da činimo ono što je Bogu ugodno! Naravno, mi smo nesposobni da u svojoj snazi učinimo bilo šta za Gospoda. Bog je inicijator svake pobožnosti, ali bez vere i poslušnosti od strane čoveka Bog neće nasilno izgrađivati naše spasenje. Iz tog razloga određeni vernici imaju veću duhovnu zrelost od drugih.

Iz uvodnog stiha smo razumeli kako su Pavle i Varnava propovedali Evanđelje u Antiohiji. Za njima su pošli mnogi Jevreji i pobožni Judaisti koje su Pavle i Varnava molili da ostanu (ili da nastave) u Božijoj blagodati. Pavle i Varnava nisu samo ohrabrivali vernike da se raduju u svom spasenju i da zahvaljuju Bogu, nego su ih molili da ostanu u blagodati Božijoj. Nije dovoljno samo primiti blagodat Božiju! Potrebno je nastaviti život u blagodati Božijoj i stojati u Božijoj blagodati.

Apostol Pavle je molio Korinćane da ne prime uzalud Božiju blagodat (2.Kor.6:1). Drugim rečima, moguće je da primiš Božiju blagodat, a zatim da je ignorišeš. Nije dovoljno da samo intelektualno prihvatiš činjenice Evanđelja, već moraš da vidiš da Gospod Isus proizvodi rezultate u tvom životu.

U Delima 11 se takođe govori o Varnavi koga je Crkva iz Jerusalima poslala u Antiohiju pošto su čuli da je mnogi narod uzverovao Gospoda. Varnava je došao i video je blagodat Božiju, obradovao se i molio sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu! (Dela 11:23). Mnogi ljudi su došli Gospodu, ali je veliko pitanje koliko njih je tvrdim srcem ostalo u Gospodu! Obratiti se Gospodu je čudo Božije. Jedan prorok je vapio: “Obrati me da se obratim” (Jer.31:18). Obraćenje je Božije delo! Ostajanje u Gospodu je takođe delo Božije blagodati u nama.

Isus je rekao: “Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti i spaliti” (Jovan 15:6). Da li su to samo prazne pretnje ili ozbiljna realnost da je moguće neostati u Hristu?

Apostol Pavle je pisao Kološanima da će nas Gospod Isus izvesti pred sebe bez mane i krivice samo ako ostanemo u veri utemeljeni i tvrdi, nepomaknuti od nade Evanđelja (Kol.1:23).

Pisac Jevrejima poslanice kaže: “Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren grčine, i ne učini pakost i tim da se mnogi opogane.” Ovo je ozbiljno upozorenje Božije Reči! Kada osoba ostane bez Božije blagodati, pokvarenost ljudske prirode prevladava i slobodno izbija na površinu. Procvetava neka neusmrćena požuda u srcu, koja je možda izgledala usmrćena, i uzrasta otrovni koren.

Biblija kaže da ćemo pomreti ako živimo po telu! Mnogi vernici misle da su spašeni zato što su ispovedili svoju veru u Hrista, a nastavljaju da žive po telu! Ko god živi po telu, umreće duhovno! To Reč Gospodnja kaže!

Božija Reč kaže da smo mi ti koji treba Duhom Svetim da usmrćujemo dela tela (Rim.8:13). “Pomorite (usmrtite) ono što pripada vašoj zemaljskoj prirodi: kurvarstvo, nečistotu, slast, zlu želju i lakomstvo…” (Kol.3:5). To znači ostajati u blagodati Božijoj. Ona nas uči da se odričemo bezbožnosti i želja ovoga sveta, i da pošteno, pobožno i pravedno poživimo na ovom svetu! (Titu 2:11-13).

Ko ima uši da čuje, neka čuje!