Milenko Isakov
zlatom, tamjanom i smirnom”
(Matej 2:11)
Isus se rodio u Vitelejemu za vreme cara Iroda. Biblija govori o tome kako su mudraci sa istoka videvši Njegovu zvezdu došli u Jerusalim i raspitivali se gde je judejski car koji se rodio. Glavari sveštenički i književnici su dobro znali mesto gde će se roditi Hristos, jer su dobro poznavali starozavetne spise i proročanstva u vezi Mesije. Ipak, oni nisu znali da je Mesija došao i da se Isus upravo rodio. Na pitanje mudraca Irod se uplašio i sav Jerusalim sa njim. Međutim, ljudi sa dalekog istoka su videli Njegovu zvezdu koja ih je dovela tačno do mesta gde se nalazilo dete. Obradovali su se velikom radošću kada su shvatili da su stigli kod Cara. Ušli su u kuću, pali su, poklonili se detetu i darivali ga zlatom, tamjanom i smirnom.
Božija Reč kaže da su svi istinski vernici jednim Duhom kršteno u jedno telo – telo Hristovo (1.Kor.12:13). Tako danas svaka lokalna hrišćanska zajednica treba da bude izražaj Hristovog tela. Pavle je pisao Korinćanima i rekao da su oni telo Hristovo i udi među sobom (1.Kor.12:27). Crkva je Hristovo telo, a Isus je glava Crkvi (Ef.1:22,23). Crkva Hristova nije fizička građevina, dvorana ili neki hram. Crkva Hristova su nanovo rođeni vernici u kojima živi Sveti Duh (1.Kor.3:16). Hristova crkva je upravo ono što je Isus rekao da gde se okupe dvoje ili troje u Njegovo ime, On je među njima (Matej 18:20).
U skladu sa tim istinama, interesantno je posmatrati događaje i okolnosti kada se rodilo prvo telo Hristovo, sâm naš Spasitelj Gospod Isus. Celo nebo je slavilo taj događaj, a vrlo malo ljudi na zemlji je bilo svesno šta se ustvari događalo. Mudraci su znali šta se desilo, pastiri su znali šta se desilo i Josif i Marija su znali šta se desilo. Međutim, celokupan religiozni svet tadašnjeg vremena uopšte nije bio svestan da je Onaj o kome govori zakon i proroci zaista došao. Isus je došao u poniznosti, rođen je u malom selu, položen je u jasle jer nije bilo mesta u gostionici. Ova činjenica nam daje uvid da se i danas telo Hristovo (istinska Crkva) ne rađa sa velikom pompom i reklamom na mestima koja svet smatra velikim, nego u skromnosti i sakriveno od očiju velikog religoznog sistema koji je slep da to primeti. Međutim, celo nebo slavi taj događaj i Gospod Isus podržava svoju Crkvu ličnom prisutnošću!
Još jedna stvar koju vidimo jeste da stranci koji dođu da vide Hristovo telo (istinsku Crkvu), oni padaju i klanjaju se Caru, Hristu! Kada sam razmišljao o tome, setio sam se reči koje je pisao apostol Pavle: “Ako svi usprorokuju i dođe nekakav nevernik ili prostak, i bude pokaran od svih i suđen od svih, i tako tajne njegovog srca bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu i kazaće da je zaista Bog sa vama.” (1.Kor.14:24,25) Upravo to su uradili mudraci. Kada su videli dete, pali su i poklonili su Mu se!
Ja čeznem da budem deo Crkve gde se redovno dešava da ljudi koji dođu budu toliko presvedočeni o svojoj grešnosti i shvate dostojnost i veličinu Isusa Hrista, da padnu u poklone se pred Njim! Božija volja jeste da nevernici koji dođu u Hristovu Crkvu znaju da je Bog sa svojim narodom!
Ono što još vidimo kod mudraca jeste da je njihova oduševljenost Carem rezultirala ne samo željom da Mu se formalno poklone, nego da Ga nečim darivaju. Biblija kaže da su Ga darivali zlatom, tamjanom i smirnom. Pravo obožavanje i klanjanje Hristu znači imati želju dati Mu sebe!
Kada sam razmišljao o poklonima mudraca otvorili su mi se interesantni vidici. Zlato je u Bibliji uspoređeno sa verom. “Da se kušanje vaše vere mnogo vrednije od zlata propadljivoga koje se kuša ognjem nađe na hvalu i čast i slavu kada se pokaže Isus Hristos” (1.Pet.1:7). Petar kaže da se zlato isprobava vatrom i da se slično tome naša vera stavlja na probu kroz različita iskušenja i nevolje koje treba da imamo u zemaljskom životu. Mi smo često iskušavani da reagujemo i da se ponašamo po telu, a ne po veri. Ako ispovedamo da verujemo Bogu i Njegovoj Reči, Bog će dozvoljavati različite situacije u našem životu u kojima ćemo trebati da dokažemo našu veru. Ako je Bog rekao da ne vraćamo zlo za zlo i mi verujemo Njemu, desiće se da nam ljudi učine neko zlo da bi bila ispitana naša vera. Ako vratimo zlo naša vera je pala na ispitu. Svaka pobeda naše vere biće na slavu i čast Bogu, a ne nama! Iz tog razloga možemo zaključiti da istinsko poklonjenje Hristu podrazumeva našu odluku da verujemo Bogu! Mi poput mudraca poklanjamo zlato Hristu kada Mu verujemo.
Tamjan je ilustracija molitve. U Otkrivenju 8:3 se spominje kako je jednom anđelu bilo dato mnogo tamjana da to pomeša sa molitvama svetih kao prinos Bogu na zlatnom oltaru pred prestolom. Kada je otac Jovana Krstitelja Zarija bio sveštenik on je ušao u crkvu Gospodnju da kadi. Dok je on kadio, mnoštvo naroda se napolju molilo Bogu (Luka 1:9,10). Takođe u Otkr.5:8 kaže kako su 24 starešine imale zlatne čaše pune tamjana koje su molitve svetih. Dakle, mi se istinski poklanjamo Hristu kada mu poklanjamo tamjan – kada se puno molimo!
Smirna može biti ilustracija svetosti. Bog je zapovedio Mojsiju da uzme najbolje mirise od kojih je u najvećoj količini korišćena smirna i da od toga načini ulje za sveto pomazanje. Tim uljem je bio pomazan šator od sastanka, kovčeg od svedočanstva, sto, kadioni oltar i ostali pribor, Aron i sinovi njegovi i na taj način je sve to bilo osvećeno (2.Mojs.30:22-33). U novom zavetu kaže: “Ovo je volja Božija, svetost vaša!” (1.Sol.4:3).
Dakle, mudraci su došli Isusu, poklonili su mu se i darivali su ga zlatom, tamjanom i smirnom. Božija volja je da svaki istinski Hristov poklonik živi svet život verom Božijom i sa puno molitve. Amin!