Mlakost

U drugom i trećem poglavlju knjige Otkrivenja zabeležene su poruke koje je Gospod Isus uputio crkvama u Aziji. Iako su se te crkve nalazile na relativno malom poručju sveta i moguće je da su međusobno sarađivale, Gospod se zasebno obratio svakoj od njih. To nam pokazuje da svaka lokalna zajednica ima ličnu odgovornost pred Bogom.

Možda tvoja zajednica, dragi brate, ima dobru reputaciju pred svim ljudima, ali to nije garancija da i Gospod Isus ima takvo mišljenje o njoj. Sa druge strane, moguće je da tvoja zajednica ima jako lošu reputaciju pred ljudima, ali da bude odobrena od Hrista i da je Bog zadovoljan sa njom.

Kada je Gospod Isus uputio pismo crkvi u Laodikiji, On joj rekao da zna njena dela (stih 15). Ove reči možemo primeniti lično na nas. Gospod zna i sva naša dela. Iako naša braća i sestre u zajednici ne znaju sva naša dela, iako starešine ne znaju sva naša dela, iako roditelji ne znaju sva naša dela, iako naš muž ili žena ne znaju sva naša dela, jedno je ipak sigurno. Bog zna sva naša dela! Naše najtajnije delo koje je sakriveno od svih ljudi, potpuno je otkriveno i jasno pred Bogom.

Svako naše delo nešto pokazuje. Isus kaže da su dela vernika iz Laodikije pokazivala da nisu hladni ni vrući. Isus bi više voleo da njihova dela pokažu da su hladni ili vrući, ali oni su mlaki! To je jedino mesto u Svetom Pismo gde se spominje reč “mlak”.

Kada sam razmišljao o tome, došla mi je ilustracija električnog bojlera. Vi znate da je zadatak bojlera da obezbedi vruću vodu za vaš stan ili kuću. Na prosečnoj sobnoj temperaturi uobičajeno je da se vruća voda postepeno hladi. Ona najpre postaje mlaka, a zatim i pomalo hladna. U normalnim okolnostima nećete pronaći slučaj da hladna voda sama od sebe postane vruća, ako ne postoji delovanje neke energije. U slučaju bojlera to je električna energija. Bojler dobije hladnu vodu iz gradske mreže i uz pomoć električne energije zagreje tu vodu.

Ovo je jasna slika našeg stanja. Svaki vernik će se sâm po sebi postepeno hladiti, ako nema pomoć Svetog Duha, čija “energija” jedino može obnavljati naš žar i ljubav prema Bogu. Koliko će jednom žednom putniku značiti mlaka voda? Kakav je osećaj žednog čoveka koji u ustima ima mlaku vodu? Da li mu prija mlaka voda? Da li ga zadovoljava?

Isus mrzi mlakost! Stihovi 15 i 16 jasno kažu da Isus više voli da je neko hladan, nego da je mlak. Ovo se verovatno suproti našoj logici, ali mi ćemo se radije osloniti na istinu Božije Reči nego na našu logiku. Kao kada u nekom jelu neželjeno i neočekivano zagrizemo malu kost ili okusimo neko izrazito neukusno jelo, pa ga što pre moguće izbacimo iz naših usta, Isus kaže da će tako izbljuvati mlake vernike iz svojih usta!

Mlakost je duhovna bolest vernika. Tu bolest nemaju ljudi koji nisu nanovo rođeni i koji nisu okusili žar i vrelinu ljubavi prema Bogu. Mlakost može da dođe u srce samo onoga koji je nekad bio vruć. Dakle, mlak vernik je nekada imao duboku spoznaju Božije milosti i ljubavi prema njemu i uzvratio je vrelom ljubavlju prema Bogu, ali je vremenom izgubio taj žar i postao je mlak.

Mlakost dolazi tiho i neopaženo. Ona neće doći u tvoje srce sa sirenom i trubom, objavljujući svoj dolazak. U tome i jeste lukavstvo Sotone. On ne želi da imamo ispravno razumevanje o strahoti i užasu stanja mlakosti. Sotona želi da nešto što je jako ružno i pogubno za dušu predstavi kao nešto ne tako loše. On želi da predstavi mlakost kao nešto ne tako loše. On radi to u takvoj sili da i sebe želi da predstavi anđelom svetla (2.Kor.11:13 i 14). Prevara mlakosti je toliko snažna da vernik najčešće uopšte nije svestan svojeg mlakog stanja.

Želim da sada pogledamo kako se mlakost uvlači u srca vernika i koji su uzroci njenog dolaska. Najveći razlog za mlako stanje jeste zanemarivanje lične zajednice sa Bogom. Zanemarivanje molitve i čitanja i ozbiljnog razmišljanja o Božijoj Reči jesu glavni uzrok mlakosti!

Šta karakteriše život jednog mlakog vernika? Neutralnost i nezainteresovanost za duhovne stvari i za stanje Božijeg naroda. Mlake hrišćane ne zanimaju duhovne stvari. Oni ne nalaze zadovoljstvo i radost u činjenju Božije volje. Oni ne vide svoju potrebu da traže Boga. Mlakost uvek dolazi tamo gde prestaje iskrena potraga za Bogom. Često je razlog za odustajanje od potrage za Bogom zabluda da je već postignut zadovoljavajući duhovni nivo. “Jer govoriš: bogat sam” (stih 17). “Dovoljno sam se duhovno opskrbio. Dovoljno sam radio za Boga. Živa iskustva sa Bogom koja sam imao u prošlosti hrane moju sadašnju mlakost. Ništa ne potrebujem!”

Ono što je posebno zaprepašćujuće za stanje mlakosti jeste da takva osoba ima toliko izopačeno mišljenje o sebi da je ono potpuno suprotno od mišljenja Gospoda Isusa Hrista. Mlaka osoba misli da je bogata, da se obogatila i da joj ništa nije potrebno, a Isus misli da je ista ta osoba nesrećna, nevoljna, siromašna, slepa i gola!

Još jedan simptom mlakosti jeste život po zakonu ili pravilima, gde ne postoji živa zajednica sa Bogom. Mnogi vernici su u početku imali žar za Boga, ali pošto su postali deo mlake zajednice, njihov život se sveo na izvršavanje forme i pravila te zajednice i tako je nestao život po Duhu. Nestala je radost u izvršavanju Božije volje, a ostalo je prazno i bezidejno izvršavanje religioznih rituala.

Ako je ovo opis tvog stanja, dragi brate i sestro, Gospod Isus ima poruku za tebe.

1. Kupi žeženo zlato u ognju – prihvati iskušenja u svom životu i dozvoli da kroz njih Bog oblikuje tvoj karakter.

2. Kupi bele haljine – Ne oslanjaj se na svoja dela za spasenje, nego se celim srcem pouzdaj u Hristovu pravdu i svetost.

3. Pomaži melemom svoje oči – da bi se razbistrio tvoj pogled i da bi ispravno gledao na stvari.

Nebeski Oče, hvala za Tvoju veliku ljubav i jasnu poruku. Pomozi nam da ne upadamo u zamku mlakosti, nego da Ti služimo sa čistom ljubavlju i revnosnim žarom. U Hristovo ime, amin.