Tri ograde oko Božijeg naroda (2)

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

“Nisi li ga Ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo?”

(Jov 1:10)

Postoji nekoliko stvari koje možemo naučiti o Sotoni sa prvih stranica nadahnute Božije Reči.


Najpre, Sotona može biti samo na jednom mestu u određeno vreme. Bog je svugde prisutan, ali Sotona može biti samo na jednom mestu, ne može biti na dva mesta u isto vreme, jer je stvoreno biće. Međutim, on ima mnogo demona koji se kreću širom sveta da izvršuju njegov posao.


Drugo, Sotona ne može da vidi budućnost. Kada bi mogao da vidi budućnost, znao bi da će na kraju Jov biti duplo blagosloven i ostavio bi ga na miru. Da je Sotona znao kakav će biti rezultat Hristove smrti na krstu i da će sâm on biti poražen time, misliš li da bi on navodio ljude da razapnu Hrista? Sigurno ne! Da je Sotona znao da će sâm Aman visiti na tim vešalima on mu ne bi pomagao da ih sagradi. On zna šta rade ljudi širom sveta i on može da pogađa (poput nas) kakvi će biti rezultati tih dela, ali ne može da predvidi budućnost.


Treće, Sotona ne može da čita tvoje misli. On može samo da vidi šta ti radiš od spolja. Sve što je mogao da sazna o Jovu bila su Jovova dela. On nije mogao da vidi Jovove misli.


Četvrto, Sotoni je potrebna Božija dozvola da bi imao pravo da napadne Božiju decu.


Za mene je velika uteha znati da neprijatelj protiv koga se borim ne poznaje budućnost, ne poznaje moje misli i potpuno je pod Božijom kontrolom. Povrh svega toga, on je takođe poražen na krstu sada. To oduzima sav moj strah od Sotone.


Kada se druga ograda otvorila, Jov je izgubio svih svojih desetoro dece. Nikada nemojte kritikovati pobožnog čoveka ako vidite da njegova deca stradaju i suočavaju se sa određenim problemima. Molite se za njih. Njegova deca su mete Sotone, na takav način kako tvoja deca nisu, možda zato što si ti sklon kompromisima, za razliku od njega. Iz tog razloga, Sotona tebe i tvoju porodicu ostavlja na miru!


Sada vidimo kakva je Jovova reakcija na sve to. On je čuo da je izgubio sve što je imao. Sluge su dolazile jedan za drugim sa lošim vestima. Jov je ustao, razderao svoju odeću, obrijao svoju bradu, pao na svoje lice i poklonio se Bogu (1:20).


To je još jedna stvar koju vidimo na praktično prvoj stranici nadahnute Božije reči: Pobožan čovek je čovek koji obožava Boga! Više nego što poznaje Bibliju i više nego što samo služi Gospodu, Božiji čovek je primarno čovek koji obožava Boga. Moraš biti obožavalac Boga kada imaš sve i moraš biti obožavalac Boga kada izgubiš sve. Isus je rekao: “Bog je Duh i oni koji ga obožavaju moraju ga obožavati u Duhu i istini, jer Otac traži takve obožavaoce” (Jovan 4:23,24). Obožavati Boga znači dati Njemu sve!


Jov je rekao: “‘Go sam izašao iz utrobe moje majke, go ću se i vratiti. Gospod je dao i Gospod je uzeo, da je blagosloveno ime Gospodnje.’ Uz sve to, Jov nije sagrešio niti krivio Boga” (1:21,22).


Jov je ovde verovatno mislio na majku zemlju iz koje je došao go i kojoj će se vratiti kao prašina, go. On je voljno prihvatio sve što je Bog dozvolio u njegovom životu.


Kada razmišljam o Jovovoj posvećenosti Gospodu, ja sam oduševljen. On nije imao primer Isusa i apostola koje mi danas imamo. Nije imao primere koje je mogao da sledi. Nije imao silu Svetog Duha koju mi imamo. Nije imao Bibliju koju mi danas imamo. Nije imao ohrabrenje koje dolazi od braće i sestara, niti ohrabrenje od svoje žene.


Jov je imao samo Boga i Bog je bio dovoljan. Ako je Jov mogao da živi tako slavnim životom, zašto ne bismo mogli i mi?