Ostali carevi Jude

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

“…jer bitka nije vaša, nego Božija”

(2. Dnevnika 20:15)

U 2.Dnevnika 18 čitamo o caru Josafatu koji se udružio sa carem Ahavom za borbu u ratu. Želeli su da najpre dobiju reč od Gospoda i pozvali su proroka Miheja da im prorokuje. Miheja je bio pravi Božiiji prorok, ali neko mu je rekao: “Molimo te, neka tvoja poruka bude ista kao poruka ostalih proroka koji su prorokovali Ahavovu pobedu u ratu.” Međutim, svi ti proroci su bili lažni.


Ja sam imao pozive na sastanke gde mi je takođe bilo rečeno o čemu da govorim, a o čemu da ne govorim. Međutim, Miheja je rekao: “Ono što mi Gospod kaže da govorim govoriću.” U našem propovedanju ne smemo dozvoliti drugima da nam diktiraju šta ćemo govoriti. Ako slušaš Boga, On će ti reći šta da govoriš.


Mnogi propovednici danas čitaju knjige američkih propovednika i prepričavaju ono što čitaju u tim knjigama, ali da li Bog govori danas samo ljudima iz Amerike? Zar On ne govori i ljudima u Srbiji? Budi Božiji čovek koji sluša Boga. Pošto je Miheja govorio samo ono što mu je Bog rekao da govori, bio je progonjen. Ošamarili su ga i bacili u zatvor (2.Dn.18:23). Istinski proroci su tokom istorije uvek bili progonjeni.


U 20.poglavlju imamo jednu od najdivnijih starozavetnih priča koje ilustruju silu slavljenja Boga. Postoje mnoge lekcije koje ovde možemo naučiti. Ogromno mnoštvo neprijatelja se okupilo da ratuje protiv cara Josafata. Pošto je naučio lekciju iz prethodnog kompromisa sa Ahavom, Josafat je ovog puta odlučio da traži Gospoda. On moli jednu od najlepših molitvi pouzdanja u Gospoda – molitvu iste klase sa molitvom cara Ase (2.Dn.14:11). Primetite sedam stvari na koje Josafat podseća Boga i sebe i priznaje ih u svojoj molitvi:


  1. Apsolutnu Božiju suverenost (stih 6)

  2. Šta je Bog učinio za Izrael u prošlosti (stih 7)

  3. Božija obećanja (stihovi 8 i 9)

  4. Da je Izrael Božije nasledstvo (stih 11)

  5. Njihovu potpunu slabost (stih 12)

  6. Njihov potpuni nedostatak mudrosti (stih 12)

  7. Njihovu potpunu zavisnost od Boga (stih 12)


Bog je odmah odgovorio na ovu molitvu poslavši poruku preko proroka: “Ne bojte se. Rat nije vaš, nego Božiji. Idite i suočite se sa neprijateljem. Gospod je sa vama” (stihovi 15-17).


Tako je Josafat poslao u bitku pevače ispred vojnika! Kako su pevači počeli da slave Gospoda, Gospod je porazio sve Judine neprijatelje. Narod Jude se takođe obogatio bogatstvom koje je zaplenio od neprijatelja.


Ova priča nam ilustruje način pobede – ispovedanjem Božije suverenosti i Njegovih obećanja u veri, i slavljenjem Boga unapred, dok su neprijatelji (problemi) još uvek tu. Naša vera se izražava u slavljenju.


“Oni su verovali njegovim rečima – i pevali su mu hvalu” (Psalam 106:12). Suprotno je takođe istina: kada ne pevamo Bogu hvalu, to dokazuje da ne verujemo Njegovim rečima!