Ljudski način i Božiji način (3)

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

„Reče car Natanu proroku: vidi, ja stojim u kući od kedrova drveta,
a kovčeg Božiji stoji pod zavesima.“

(2.Samuilova 7:2)

U 2.Sam.7 vidimo da je David poželeo da sagradi hram za Gospoda. Niko mu to nije rekao da uradi, ali on je u svom srcu mislio ovako: „Ja živim u divnoj kući, a Božiji kovčeg se nalazi pod zavesama u šatoru“ (stih 2). Voleo bih kada bi više vernika mislilo ovako: „Gospode, kako sam udobnu kuću sagradio za sebe. Koliko novca i vremena sam proveo gradeći svoju kuću. Kako sam se malo žrtvovao za Tvoje delo! Kako malo sam se brinuo o Tvom poslu!“ Božiji posao zahteva radnike koji će žrtvovati sebe, svoje ambicije, svoje vreme i svoj novac. Mnogi vernici rade prekovremeno u svojim firmama i zarađuju za svoje kompanije. Zar ne možemo mi kao Božije sluge raditi malo prekovremeno za Njega – bez plate i bez ikakvog žaljakanja?


David je bio čovek po Božijem srcu i on je bio zabrinut za Božiji dom. Neka svi imamo takvo srce do kraja svojih života – da uvek više brinemo o Božijem nego o našem domu. Bog će se pobrinuti za tvoj dom ako se ti brineš za Njegov. Pre mnogo godina sam rekao Gospodu: „Gospode, ja imam dom (porodicu) i ti imaš dom (porodicu). Daj mi blagodat da brinem o tvom domu (porodici), a Ti brini o mojoj.“ Napravio sam malu razmenu sa Gospodom i želim da vam kažem da je Bog bio mnogo verniji u brizi za moj dom, nego što sam ja za Njegov.


Međutim, Bog nije dozvolio Davidu da sagradi Njegov dom. Razlog je bio što je David bio ratnik, a samo je čovek mira mogao da sagradi Božiji dom (1.Dnevnika 28:3).


Primetite ovaj princip: Ratnik ne može graditi Božiji dom. Treba da odemo dalje od rata i da uđemo u Božiji pokoj (odmor). Rat je neophodan na početku; ali moramo ući u pokoj.


David je pripremio teren Solomunu tako što je porazio sve neprijatelje Izraela. Takođe je prikupio sve zlato i srebro koje je bilo potrebno za hram, ali ga je Solomun sagradio. Da li želimo i mi da činimo isto? Možemo li uraditi sav naporan posao i onda dozvoliti nekome drugom da dobije priznanje za učinjeno delo? Ili želimo priznanje za sebe? Čovek po Božijem srcu će uraditi sav posao u pozadini da bi olakšao posao drugima i zatim njima dozvolio da dobiju priznanje.


2.Sam.8:15 u jednom prevodu kaže: „David je bio fer prema svim ljudima.“ To je veoma važna kvalifikacija za vođu – da bude potpuno nepristrasan i fer u donošenju presuda.


U 9.poglavlju vidimo pozitivnost Mefivosteja, Jonatanovog sina, koji je bio hrom. Mefivostej je smatrao sebe „mrtvim psom“ koji ništa ne zaslužuje (stih 8), ali David je odredio da Mefivostej redovno sedi za njegovim stolom. Ovo je slika Božije blagodati gde Hrist podiže nas, mrtve pse, da sedimo za Njegovim stolom.