Pobeda, poraz i prevara (3)

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

“Izraelci pregledaše njihove zalihe hrane,
ali ništa o tome ne upitaše Gospoda.

(Isus Navin 9:14)

U poglavlju 8:26 čitamo da je grad Gaj bio poražen nakon što Ahan bio ubijen. Moramo da ispravimo stvari iz prošlosti da bismo mogli krenuti napred; u suprotnom ćemo konstantno biti poraženi od “Gaja” našeg života. Ovde vidimo da je Isus Navin podigao svoje koplje prema Gaju, baš kao što je Mojsije podigao svoje ruke na vrhu planine, i njegovi vojnici su se borili i Gaj je bio poražen.


Velika opasnost sa kojom se svi suočavamo nakon što zadobijemo neku pobedu jeste opasnost da postanemo samodopadni. Onog momenta kada počnemo da se odmaramo u hrišćanskom životu, mi se nalazimo u opasnosti da budemo zavedeni. Upravo to se desilo Isusu Navinu (poglavlje 9). Neki Gavaonjani – koji su bili Hananci koji su trebali biti pobijeni – došli su da se sretnu sa Isusom Navinom (9:4). Ponašali su se lukavo i pretvarali da dolaze iz daleke zemlje, noseći staru odeću, iznošene sandale i stari, plesnivi hleb (9:5). Oni su takođe laskali Izraelcima. Mi se nalazimo u velikoj opasnosti kada nam ljudi laskaju. Prevara je tada veoma blizu. Čitamo u 9:14 – “Izraelci nisu pitali Gospoda za savet.” Isus Navin im je poverovao i načinio sa njima savez da ih neće ubiti. Posle tri dana su otkrili da su ti ljudi ustvari Hananci koji su trebali biti pobijeni (stih 16). Međutim, već su načinili savez sa njima i morali su da održe svoju reč.


Šta možemo da naučimo iz ovog slučaja? To je upozorenje za nas da budemo pažljivi da nas ne prevare oni koji nam laskaju i koji žele da se pridruže našoj crkvi sa pogrešnim motivima. Najsigurniji pravac delovanja u takvim slučajevima jeste da tražimo savet od Gospoda i da se ne oslanjamo na sopstvenu mudrost.


Moramo biti posebno pažljivi odmah nakon izvojevanja velikih pobeda. Čitamo u evanđeljima kako je Isus odmah nakon mnogih čudesnih isceljenja koja je učinio, otišao u pustinju da se moli i da dâ svu slavu svome Ocu (Luka 5:15,16). To je primer za nas. Kada smo u opasnosti da ne tražimo savet od Gospoda? Kada smo pobedonosni, a ne kada smo poraženi. U većoj smo opasnosti nakon pobede, nego nakon poraza. Obično se nakon poraza približavamo Gospodu zato što smo ga izneverili na neki način. Kada smo neko vreme pobedonosni, tada smo u opasnosti duhovnog ponosa.


U 10.poglavlju čitamo kako je pet careva napalo Gavaonjane i oni su zatražili pomoć Izraelaca. Gospod je ohrabrio Isusa Navina rekavši: “Ne boj se. Predao sam ti ih u ruke. Niko se neće održati pred tobom” (stih 8). Uvek je bila reč: “Predao sam ih”. Pobeda je bila unapred gotova, pre nego što je bitka počela. Isto tako mi moramo ići u borbu protiv Sotone. Sotona i njegovi demoni neće moći da se održe pred nama. Paklena vrata nikada neće nadvladati crkvu živog Boga. Isus Navin je izašao u boj i porazio ih i “niko više se nije usuđivao da brusi jezik protiv Izraelaca” (stih 21). Tada je Isus Navin pozvao Izraelce i rekao: “Stanite svojim nogama na vratove ovih careva” (stih 24). Biblija kaže u Rimljanima 16:20, “Bog mira će skoro satrti (smrviti) Sotonu (ne na Golgoti) pod vašim nogama.” Isus je već porazio Sotonu na Golgoti, a sada će biti smrvljen pod našim nogama.