Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Neka naprave kovčeg od bagremovog drveta – dva i po lakta dug, lakat i po širok i lakat i po visok.“
(2.Mojsijeva 25:10)
Zapazite po kojem redosledu je Bog dao uputstva za izgradnju šatora. Ljudska mudrost bi započela najpre spoljašnjim dimenzijama šatora, pre nego što se uđe u sitnije detalje, ali Bog je započeo tako što je dao Mojsiju detalje u vezi kovčega zaveta.
Kovčeg je bio mali komad nameštaja koji je trebao biti postavljen u najmanju prostoriju šatora – u svetinju nad svetinjama (2.Mojs.25:10). Međutim, u toj prostoriji će prebivati Božija slava. Zato je to došlo na početku. Drugim rečima, Bog je započeo sobom. To je baš kao što smo videli u 1.Mojsijevoj: “U početku Bog stvori…”
Božiji putevi nisu ljudski putevi. U svakoj crkvi moramo početi Bogom. Ne aktivnošću, nego Bogom u svetinji nad svetinjama. Moramo započeti stvarima koje su “najsvetije” u hrišćanskom životu.
Adam je proveo svoj prvi dan u zajedništvu sa Bogom i tek nakon toga je otišao da radi u vrtu. Tako mora biti i kod nas – prvo Bog, pa onda Njegov posao – evangelizacija, učenje, socijalna služba ili šta god. Najpre Bog, pa onda doktrinarna pitanja. Pošto ne idemo ovim redosledom, imamo mnogo neslaganja i nejedinstva među sobom.
Kada je Gospod učio svoje učenike da se mole, nije ih učio da počnu sa traženjem oproštenja svojih greha, iako je to od vitalne važnosti po pitanju zajedništva sa Ocem. On ih je učio da se prvo mole da se sveti Božije ime, da dođe Njegovo Carstvo i da bude Njegova volja. Ovo se u potpunosti uklapa sa time da je Bog započeo šator kovčegom zaveta. Bog će uvek podržavati one koji Mu daju prvo mesto u svom životu, svom domu i svojoj crkvi.
Šator je slika čoveka. Imao je tri dela – svetinju nad svetinjama, svetinju i dvorište. To se u potpunosti podudara sa tri dela ljudskog bića – duhom, dušom i telom (1.Sol.5:23).
Bog je u šatoru prebivao u svetinji nad svetinjama pokazujući da On želi da prebiva u našem duhu – najdubljem delu našeg bića. On ne prebiva u našoj duši (razumu i emocijama). Jasnim razumevanjem ovoga možemo biti sačuvani od mnogih prevara. Na primer, shvatićemo da emocionalni sastanak ne mora nužno biti i duhovan sastanak, jer Bog možda uopšte nije tamo prebivao, zato što Bog ne prebiva u našim emocijama. Isto tako, sastanak na kome smo intelektualno proučavali Božiju reč takođe ne mora nužno biti duhovan sastanak, zato što Bog ne prebiva u našim razumima. Duša se razlikuje od duha isto koliko i uho od oka. Baš kao što čovek može imati dobar sluh, a loš vid, tako čovek može imati briljantan intelekt, a da je još uvek mrtav u svom duhu. Isto tako, čovek može biti vrlo emocionalan u slavljenju Boga, a još uvek potpuno nečist u svom srcu. Znajući ovu istinu možemo biti sačuvani od mnoštva psiholoških, emocionalnih i logičnih prevara koje praktikuju mnogi propovednici u svom današnjem propovedanju.