Obeležja kultizma (2)

Prošli put smo započeli da razmišljamo o tome šta karakteriše kultove i videli smo da je moguće da vernik ne bude deo kulta, a da u isto vreme poseduje kultističke stavove, bilo prema svom duhovnom vođi, svojoj “grupi” ili denominaciji ili prema drugim vernicima. Videli smo dva primarna obeležja kultizma: Gospod Isus Hrist plus neki čovek (koji se toliko visoko poštuje da se njegov život smatra savršenim i njegova učenja potpuno jednaka Božijoj reči) i Biblija plus neka druga knjiga ili knjige (koje se smatraju nepogrešivim i postavljaju na jednak ili viši nivo od Biblije).

Bog želi Nevestu za svog sina Isusa Hrista! U Ef.5:25-27 kaže da je Gospod Isus toliko ljubio svoju nevestu da je sebe predao za nju i da želi da je osveti i stavi pred sebe kao svetu i bez mane. Kada posmatramo naše današnje hrišćanske crkve i mnoštvo nas razdeljenih i razjedinjenih vernika, ne možemo steći utisak da je to izražaj sâmog Gospoda Isusa – Njegova Nevesta. Međutim Reč kaže da će Crkva biti stavljena pred Hrista kao besprekorna! Apostol Pavle je takođe pisao Korinćanima o razlogu svoje revnosti prema njima. On ih je, kaže, obećao jednom mužu – da ih kao čistu devojku Nevestu izvede pred ženika Hrista (2.Kor.11:2,3). Pažnja neveste je nepodeljeno usmerena prema njenom ženiku! U Njemu su sva njena očekivanja, radost i smisao svega! Nevesta će takva dočekati svog Ženika i ona neće posedovati sledeće obeležje kultizma – isključivost u zajedništvu.

U nastavku ću citirati jednog brata: “Treće obeležje kultizma jeste isključivost u zajedništvu. Kultistično-orijentisani vernici osećaju da zajedništvo sa drugim nanovorođenim vernicima izvan njihove grupe ima malo ili nema nikakvu duhovnu vrednost. Kultistička grupa će vas stoga obeshrabriti da imate bilo kakve kontakte sa drugim vernicima, osim ako je kontakt sa ciljem da se dovede preobraćenik u grupu. Takva grupa obično smatra sebe jedinom pravom crkvom, a veruje da će svi koji pripadaju Hristovoj nevesti na kraju naći put do njih. Njihova uobraženost je zaista nezamisliva!

Takva isključivost u zajedništvu neizbežno pretvara mnoge kultistične vernike u religiozne snobove i legalističke fariseje. “Superiorno viđenje” Božije Reči koje tvrde da imaju u njima razvija uobražen “mi” i “oni” stav prema svim drugim vernicima. Takvi kultistični vernici su obično potpuno nesvesni svog farisejizma i smatraju sebe istinski predanim i poniznim sledbenicima Isusa! Takva je moć ljudskog uma da bude prevaren! Međutim, ljudi izvan njihove grupe jasno vide njihov farisejizam.

Istinska svetost je proizvod Božije blagodati (Rimljanima 6:14 to jasno kaže) i Bog daje svoju blagodat samo poniznima (1.Pet.5:5). Dakle, glavna karakteristika istinske svetosti mora da bude PONIZNOST. Tamo gde nedostaje poniznost, ‘svetost’ koju naizgled kultisti imaju jeste samo pravednost zakona (koja je proizvod ljudskog truda). Iz tog razloga većina kultista ima tendenciju da se pohvali svojim ‘svetim životom’ i njihovim ‘svetim domom’. Da je njihova ‘svetost’ proizvod Božije blagodati, ne bi mogli time da se ponose.

Kultistični vernici obično čitaju samo knjige koje su pisale vođe njihove grupe. Njihovi časopisi će imati članke koje su pisali samo njihovi članovi grupe. Većina kultističkih grupa će vas snažno upozoriti protiv čitanja literature koju su pisali drugi vernici – jer po njihovom proračunu, hrišćanstvo nije video nijedan pobožan čovek još od vremena apostola, osim vođe njihove grupe! Takva je moć kultizma da prevari ljude!

Kultistični vernici će pevati samo pesme koje su napisali članovi njihove grupe. Njihove pesmarice će sadržati samo te pesme. Ostale himne će se smatrati da poseduju pogrešan duh i da su zato opasne! Tako kultističke grupe zadržavaju svoje članove u ljudski napravljenim čaurama, čuvajući ih u potpunom neznanju po pitanju toga šta je Bog učinio kroz druge pobožne ljude u svim vekovima, pa čak i preko drugih pobožnih ljudi današnjice u drugim hrišćanskim crkvama. Kada čovek živi u izolaciji od drugih bogobojaznih vernika, lako mu je da izgubi kontakt sa realnošću i da počne da živi u svetu samoobmane i uobraženosti.

Ako iz bilo kojeg razloga odsečemo iz kruga zajedništva samo jedno Božije dete koje je naš Nebeski Otac prihvatio, mi smo ti koji ćemo gubiti – jer Bog je odredio da jedino “sa SVIM svetima možemo razumeti Hristovu ljubav” i dođemo do “punine Božije” (Ef.3:18,19).

Ovo nema cilj da podstiče ekumenizam ili kompromis. Možda nećemo moći da radimo zajedno sa mnogim vernicima koji su u vavilonskim sistemima. Ne smemo imati nikakve veze sa takvim sistemima i uvek moramo podsticati vernike da izađu iz tih grupa (Otkr.18:4), ali naša srca uvek moraju biti otvorena za zajedništvo sa svim bogobojaznim Isusovim učenicima. Ako je naš Gospod prihvatio nekoga, kakvo pravo imamo da ga odbacimo, čak i ako se ne slaže sa nama (Luka 9:49,50)?

Pavle i Varnava su dobar primer kako je moguće imati zajedništvo kao pojedinci, bez nužnog zajedničkog rada u istom timu (Dela 15:36-41). Oni se uopšte nisu složili oko jednog pitanja i više nisu videli način zajedničkog rada. Međutim, oni nisu raskinuli međusobno zajedništvo i nisu počeli da se mrze i da nazivaju jedan drugoga drugim imenima. Da su učinili bilo šta od ovoga, postali bi kultisti, ali oni su voleli jedan drugoga i radili su odvojeno, i nema sumnje da su se molili jedan za drugoga. Među pripadnicima kulta takav aranžman je nemoguć. Oni mogu imati zajedništvo samo sa onima koji su im potpuno podređeni.”

Neka nam Gospod zaista otvori oči da jasno uvidimo važnost uvodnih stihova. Samo sa SVIM svetima možemo istinski upoznati Hristovu ljubav i biti ispunjeni svakom Božijom puninom!

Gospode Isuse, raširi naša stisnuta srca i pomozi nam da uvek prihvatamo sve koje si Ti prihvatio! Amin.