Poštari Božijih poruka

Uvek mi je radost kada mogu da podelim Reč Božiju sa Vama, braćo i sestre. Uvodni stih kaže da sve duhovno blago nosimo u zemljanim posudama, da bi premnoštvo sile bilo od Boga, a ne od nas. Dakle, izvor svake sile, blagoslova i svega dobrog jeste u Gospodu, a ne u „prašnjavoj“ sposobnosti onoga koji je samo glasnik, odnosno prenosilac Božije poruke. Deliti Reč života je velika privilegija! Isus ima reči večnog života. Deliti sa drugima Reč koja je čista, nepogrešiva, neprolazna i besprekorna jeste velika čast, pogotovo ako se uzme u obzir da je svaki živ čovek samo zemljana posuda – prašina pred Bogom!

U Isaiji 52:7 kaže: „Kako su lepe na gorama noge glasnika koji objavljuje mir, koji donosi radosnu vest, koji objavljuje spasenje, koji kaže Sionu: Tvoj Bog vlada.“ U Bibliji se, osim u Pesmi nad Pesmama, ne govori mnogo o fizičkoj, spoljašnjoj lepoti. Ovaj stih, međutim, naglašava lepotu i izražava divljenje prema nogama koje nose vest Evanđelja. Za mene je to ohrabrujuć stih. Znam da fizički izgled mojih nogu nije impresivan! Naprotiv… Ipak, Bog kaže da su one lepe, jer nose i objavljuju Božiju Reč. Ovo je divno ohrabrenje za svakog brata i sestru koji ima problem da prihvati fizički izgled svojih nogu. Božije mišljenje u vezi tvojih nogu je sjajno, ako nosiš Božiju Reč i ne stidiš se Evanđelja. Slava Gospodu!

Kao glasnici Božije Reči, mi nismo u procesu proizvodnje, nego distribucije Božijih poruka. Nismo mi tu da bismo smišljali impresivne propovedi, već smo tu da bismo čuli Božiji glas i preneli Ga dalje. Mi smo poput poštara!

Pre nekoliko nedelja desio se interesantan događaj u mojoj porodici. Ja nisam bio kući, a poštar je naišao i doneo pošiljku koja je jedino potpisom mogla da se preuzme. Pošto još nemamo zvonce, poštar je vikao, ali supruga nije mogla odmah da izađe. To je razljutilo poštara. Kada je Aniko izašla, on je bio nekoliko kuća dalje i ljutito se vratio da preda pošiljku. Vrlo je moguće da je popio malo više! Međutim, on je imao za nas važnu pošiljku – rešenje za dečiji dodatak.

Ako bi sav naš fokus ostao na poštaru, za nas bi to bilo jedno neprijatno iskustvo. Njegova pojava i ponašanje nije bilo ni najmanje privlačno, ali ono je u potpunosti potisnuto u drugi plan kada se uzme u obzir poruka koju nam je doneo u pošiljci.

Na isti način, ako propovednike posmatramo kao poštare, nemojte stavljati u prvi plan njihovu pojavu, govorništvo, rečitost ili mane, već se fokusirajte na poruku koja preko njih dolazi u pošiljci od Boga za vas! Ako uspete da uzmete Božiju pošiljku preko njega, poštar više nije na glavnoj sceni.

Mi ljudi imamo tendenciju da favorizujemo određene propovednike, odnosno, draže nam je kada propoveda brat koji ima sličnije teološko shvatanje našem u odnosu na nekog drugog brata. Takođe, više nam se sviđa rečitost ili pojava jednog propovednika u odnosu na drugog. Međutim, sve su to periferne stvari kada se uzme u obzir Psalam 62:5 gde David kaže da je u Bogu njegov odmor i od Boga sva njegova očekivanja!

Dakle, kada je sve moje očekivanje od Boga, onda ja ne polažem nadu u sposobnost propovednika da „divno“ propoveda, već idem na službu sa očekivanjem da će Bog iskoristiti bilo koga i bilo šta da mi progovori. Tada pažljivo gledam koji su to poštari koje Bog želi da iskoristi da bi mi uručio važnu pošiljku.

Zato u Jakovu 2 piše da u veri našeg Gospoda Isusa Hrista ne gledamo ko je ko, odnosno da ne favorizujemo ljude i ne budemo pristrasni. Bog je dovoljno moćan i suveren da iskoristi razne ljude i događaje kao poštare Njegovih ohrabrenja, podsticaja, izazova, opomena i ukora.

Prepoznajmo to, prihvatimo i poslušajmo Božiji glas, ma preko koga dolazio!