Duh bluda u Božijem narodu

Osija je bio pobožan čovek koga je Bog pozvao za proroka u mladosti. Pretpostavlja se da je imao između dvadeset i dvadesetpet godina kada mu je Bog zapovedio da se oženi Gomerom koja je bila prostitutka (Osija 1:2). Možda se pitaš kako je moguće da Bog tako nešto zapovedi čoveku koji će biti Njegov veran prorok.

Postoji mnoštvo događaja u Svetom Pismu koje ne razumemo dok čitamo. U takvim situacijama Sotonin cilj je da posumnjamo u Božiju savršenost i autentičnost Njegove Reči. Međutim, naše nerazumevanje nekih biblijskih činjenica ustvari samo dokazuje našu ljudsku ograničenost i potrebu da tražimo Boga i otkrivenje Svetog Duha na Reči koje čitamo. Naše nerazumevanje nekih odeljaka Pisma jeste ubedljiv dokaz da je Bog u svojoj mudrosti, mislima i putevima milijardama puta iznad najinteligentnijeg čoveka na zemlji. Njegovi putevi i misli su viši od ljudskih koliko su nebesa viša od zemlje! (Isaija 55:11). Zato svaki put kada nešto ne razumemo iz Biblije treba da se ponizimo pred Bogom i priznamo našu malenkost i Njegovu veličinu!

U starom zavetu se naročito pronalaze Božije zapovesti koje su nezamislive za ljudsku logiku i moral. Da li znate da je Bog jednom prilikom zapovedio proroku Isaiji da skine svoju odeću, izuje svoju obuću i da hoda go i bos? (Isaija 20:2). Takođe, Bog je zapovedio proroku Jezekilju da peče hleb na vatri od čovečijeg izmeta (Jez.4:12), a ovde vidimo kako je Bog zapovedio Osiji da se oženi prostitutkom. Čudno, zar ne?

Međutim, Bog nije pogrešio davši ljudima različite zapovesti, ali su brzopleti ljudi skloni da donesu neispravne zaključke. Oni možda prisvajaju neke Božije zapovesti koje se uopšte ne odnose na njih i njihovo vreme. Za Isaiju, Jezekilju i Osiju te zapovesti su bile savršene zato što je kroz sve te detalje Bog objavljivao strahotu sa kojom će se suočiti izrailjski narod zbog svoje neposlušnosti! Proroci su imali zadatak da ličnim primerom predstave poruku koju je Bog imao za svoj narod i da svojim životom pokažu ljudima kakvo je Božije srce. Sa druge strane, nama danas te zapovesti nisu date i zato nemojmo izvrćati Pismo na svoju pogibao! Ako nešto ne razumemo, priznajmo to i ponizimo se i nemojmo izvrćati Božiju savršenu Reč!

Služba proroka Osije podrazumevala je mnogo unutrašnje patnje i nesrećan bračni život. Živeo je sa ženom koja mu je bila ekstremno neverna. Dobio je dva sina i ćerku sa njom. Bog mu je govorio kojim imenima da ih nazove. Nije li to interesantno? Mislite li da Bog danas nije zainteresovan da i nama kaže koja imena da damo našoj deci? Prvi njegov sin se zvao Jezrael, a značenje tog imena jeste “Bog će rasejati”, zatim su ćerku nazvali Loruhama što znači “Ona prema kojoj nema milosti”, i drugi sin je bio Loamija što znači “Ne moj narod”.

Kompletan Osijin život je odslikavao Božije mišljenje tadašnjeg stanja Božijeg naroda. Osijina neverna žena Gomera je bila ilustracija bludničkog duha Izrailjskog naroda, a imena njegove dece su nagoveštavala da će ih Bog zbog toga rasejati u druge narode, da će im ukinuti svoju milost i da kao takvi neće biti Njegov narod. Osija je svojim životom bio ilustracija Božije ljubavi i strpljivosti prema svom nevernom narodu.

Osija je primer svim generacijama kako neverna i loša žena ne može biti prepreka pravoj pobožnosti muža. Ako misliš, dragi brate, da te žena sprečava da budeš duhovniji, varaš se! Osija je imao mnogo lošiju ženu od tebe, a ipak je bio potpuno veran Božiji prorok!

Zadivljujuće je videti kako je Bog jasno govorio ovom čoveku o slavi budućeg vremena kada će Bog umnožiti svoj narod i kada će se ujediniti Izrailj i Juda (jer su u to vreme bili podeljeni) pod vođstvom jednog Poglavara (Osija 1:10-12). Osija je prorokovao o tom danu kada će biti jedno stado i jedan pastir pod vođstvom Gospoda Isusa Hrista (Jovan 10:16).

Kako možemo primeniti ove događaje iz Osijinog vremena danas? Mnogi hrišćani žive u ubeđenju da su spašeni i da je sve uredu sa njima, a njihov život apsolutno ne pokazuje odanost i privrženost ženiku njihovih duša, Gospodu Isusu Hristu. Knjiga proroka Osije nam jasno pokazuje da će Bog kazniti duh bluda Njegovog naroda!

Možda se pitaš kako je moguće da u Božijem narodu bude prisutan duh bluda? Da bismo razumeli pojam duhovnog bluda, uzećemo primer bluda u telu. Čovek čini preljubu (blud) kada zanemari svoju ženu sa kojom je u bračnoj zajednici polazeći za drugom. Preljubom čovek pokazuje da je neveran svojoj ženi. Nažalost, postoji mnogo vernika koji su upadali i upadaju u taj veliki greh. Međutim, postoje mnogi vernici koji nikada nisu i neće upasti u taj greh, ali ipak poseduju duh bluda! Apostol Jakov im se obraća direktnim rečima: “Preljubočinci i preljubočinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu?” (2:4). Jakov nije pisao vernicima koji su bukvalno živeli u preljubi, nego je pisao protiv njihovog duhovnog bluda! Bili su neverni svom istinskom mužu, Isusu Hristu, a trčali su za drugim “mužem” – svetom!

Ako bilo koja stvar ili osoba na ovom svetu više osvaja našu pažnju od ženika naše duše, Isusa Hrista, mi posedujemo duh bluda! Ako nam bilo šta postane atraktivnije od Hrista, mi smo tada duhovni preljubočinci! Zato nevernici ne mogu biti duhovni preljubočinci, jer nikada nisu ušli u brak sa Hristom. Oni žive svoj život i trče za stvarima ovoga sveta i to je sve što mogu činiti bez Boga. Međutim, kada vernici koji smatraju sebe Hristovom nevestom, a nisu čisto i iskreno predati Hristu, nego žive za svoju čast i svedočanstvo i više su posvećeni stvarima ovoga sveta nego nebeskom Carstvu, oni su tada neverni Hristu i jesu duhovni preljubočinci! Njihov život jasno pokazuje da im Bog nije na prvom mestu! I taj duh je preplavio mnoštvo hrišćanskih crkava koje odišu svetovnošću, sasvim opuštenom stavu prema grehu, mlakošću, licemerstvom i farisejizmom.

Bog će suditi kurvarima i preljubočincima! (Jevr.13:4) Preljubočinci neće naslediti Božije Carstvo (1.Kor.6:9). Farisej se molio u sebi govoreći da nije kao ostali ljudi koji su preljubočinci (Luka 18:11) misleći na preljubu u telu, ali Gospod Isus kaže da su upravo fariseji bili zli i preljubotvorni naraštaj (Mat.12:39) misleći na njihova duhovna preljubočinstva! Fariseji su od spolja imali fantastično svedočanstvo ‘pravednog i svetog života’, ali njihovo srce nije bilo privrženo Bogu. Bili su neverni Bogu. Više su voleli sebe i svoj život od Boga. Bili su ponosni na svoj duhovni status i to je bio siguran dokaz da su sami proizvodili svoju religiju, bez Boga. Kakva tragedija!

Dozvoli mi da te pitam, dragi brate i sestro! Da li tvoja dela pokazuju tvoje duhovno preljubočinstvo ili dokazuju da si intimno privržen jedinom ženiku svoje duše, Gospodu Isusu Hristu?

Pomozi nam Bože. Tvoja Reč nam daje tako snažne argumente protiv površnog i mlakog religioznog života. Probudi nas na veću privrženost i odanost našem Spasitelju i Gospodu i očisti nas od duha bluda! U ime Hristovo, amin.