Odgajanje pobožne dece

Zac Poonen

U naša poslednja dva programa razgledali smo hrišćanski dom – mesto koje je Sotona napadao od vremena Adama i Eve i koje je danas pod velikim napadom. U naša poslednja dva programa razgledali smo odnos između muža i žene. Danas želimo nastaviti i želimo razgledati Božiji plan za odgajanje dece. Deca su bila deo Božije savršene volje od vremena kada je On stvorio čoveka i ženu. Kada je stvorio Adama i Evu, prve reči koje im je Bog rekao i koje su spomenute u 1.Mojsijevoj 1:28, bile su sledeće: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njom.“ Bog je predvidio da imaju međusobne fizičke odnose i rađaju decu. To je bila Božija volja! U poslednjoj knjizi Starog Zaveta i na poslednjoj stranici Starog Zaveta, mi takođe vidimo akcenat na tome. Zašto je Bog rekao Adamu i Evi da rađaju? Njihova deca su trebala da odslikavaju Božije obličje, baš kao što su Adam i Eva odslikavali Božije obličje. Bog je stvorio Adama i Evu da bi mogli odslikavati Božije obličje. Adam to nije mogao uraditi sâm i Eva to nije mogla uraditi sama – zajedno su trebali da pokažu karakter i prirodu Boga! Postoje stvari koje čovek može pokazati od Božije prirode, a postoje stvari koje žena može pokazati. Zajedno bi bila ravnoteža, a njihova deca treba da nastave da ispunjavaju tu službu u sledećoj generaciji.

U Malahiji 3 čitamo da postoje dve stvari koje Gospod spominje u stihovima 14 i 15. Malahija 2, izvinite, 2:14,15. Sredina četrnaestog stiha kaže: „Gospod je svedok između tebe i žene mladosti tvoje, kojoj ti činiš neveru, a ona ti je drugarica i žena, s kojom si u veri.“ Prva stvar o kojoj se govori na poslednjoj stranici Starog Zaveta jeste tvoj odnos sa ženom, ženom tvoje mladosti. Zašto On to ističe? Možda ste danas oboje stari 50-60 godina. Ali, kada si je izabrao, ona je bila mlada i atraktivna osoba u tvojim očima. I tvoj muž je bio mlad i atraktivan čovek u tvojim očima. Ali, vi ste činili neveru jedan drugome! Niste bili verni, iako je ona bila tvoja drugarica i tvoja žena po zavetu. Da li znate da je venčanje zavet i da si obećao da ćeš joj biti veran? I ona je predviđena da bude tvoja drugarica, tvoj prijatelj. Ko od vas, muževi, može iskreno reći da vam je žena najbolji prijatelj? Ona treba to da bude! To je ono o čemu Bog govori na poslednjoj strani Starog Zaveta. I ko od vas može reći: „Ja joj nisam bio neveran“, ili ako jesi, da si se pokajao od toga i da sada tražiš da joj budeš veran? To je Božija volja!

I tada On prelazi na sledeći stih, Malahija 2:15 gde kaže: „I šta je Bog tražio time što vas je ujedinio kao muža i ženu?“ (Ja parafraziram reči). „Šta je Bog želeo time što vas je ujedinio kao muža i ženu? On je tražio Božije seme!“ On je tražio pobožnu decu da bi ona u sledećoj generaciji prenela Božije seme sledećoj generaciji! Ne samo seme. Lako je imati decu, ali odgojiti decu na pobožan način, to je životni zadatak. To zahteva žrtvu, zahteva iskrenost, svesrdnost u našim životima prema Bogu. Baš kao što je Bog sila spajanja koja održava muža i ženu zajedno, jedino Božijom silom mi ćemo biti sposobni da odgojimo našu decu na pobožan način u ovoj zloj generaciji.

Put na kojem se tvoja deca nalaze kada odrastu jeste pokazatelj da li si pobožno živeo u svom domu. Da li znate šta Biblija kaže u vezi puta na kojom se tvoja deca nalaze kasnije u životu? Kaže u Pričama 22:6 „Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.“ E sada, ovo je ili glupo mišljenje čoveka ili je nadahnuta reč Božija! Šta mislite, koji je tačan odgovor? Ako ovo prihvatate kao nadahnutu reč Božiju, nadahnutu Svetim Duhom, onda poslušajte ovo. Ako učinite prvi deo tog stiha, drugi deo će biti automatski. Šta to znači? Ako usmeriš dete, ili decu, prema putu kojim želiš da idu…ovde ne kaže na duhovni put. Ne! Ne kaže ako usmeriš dete na pobožne puteve. Ne! Možda želiš da tvoja deca dobro zarađuju u svetu? U redu, uči dete prema putu kojim želiš da idu i kada ostare neće odstupiti od toga! Zašto tvoja deca danas trče za novcem? Zato što si ih odgojio prema tom putu! Kada ostare, neće odstupiti od toga. Zašto tvoja deca traže da budu velika u svetu? Zato što je to ono što si ti želeo za njih! Vi možete govoriti visoko-zvučnim duhovnim jezikom i biti starešina u crkvi i još mnogo, mnogo toga, ali ako su vaša deca svetska, svojevoljna i neobraćena, dragi roditelji, ne želim da vas osudim, ali bih vas ohrabrio da preuzmete krivicu na sebe umesto da krivite okolnosti, ljude itd. Ponizite se i kažite: „Gospode, moja je greška što mi deca nisu obraćena. Moja je greška što mi deca ne slede Gospoda.“ Kada prihvatiš krivicu, tada ti Bog može pomoći, čak ako si i bio neuspešan. Da li znate da vam Bog može pomoći čak ako su i vaša deca napustila dom i otišla, a vi danas prepoznajete da ste doživeli veliki neuspeh u tome kako ste ih odgojili, tako da su oni danas neobraćeni?

E sada, kada kažem da bi deca trebala da žive za Boga, tu ne mislim da trebaju da postanu punovremeni radnici, propovednici, evangelizatori, starešine…Ne! To je stvar poziva! Bog ne poziva svakoga na punovremeni hrišćanski rad, ali trebaju biti nanovo rođeni! Trebaju biti Isusovi učenici! 99,9% ljudi je pozvano da radi za Gospoda u sekularnom poslu, ali svi oni bi trebali biti Isusovi učenici. Svi! Dakle, ne treba da vaspitavamo svoju decu na takav način da ona postaju punovremeni radnici, ili starešine, ili propovednici, ili evangelizatori, ili misionari. Ne, to nije primarno! Mi ih vaspitavamo da čine volju Božiju kako bi bili Isusovi učenici u čemu god ih Bog bude pozvao. Ako ih Bog pozove da budu evangelizatori, to je u redu, ali oni moraju biti učenici! Bez obzira da li će biti medicinski radnici, ili učitelji, ili inženjeri, ili misionari, ili evanđelisti ili starešine, ili šta god, oni moraju biti svesrdni Isusovi učenici! Da li će biti učitelji ovoga ili onoga, nije bitno, oni moraju biti svesrdni Isusovi učenici! To je ono u čemu treba da ih vaspitavamo od najranijeg detinjstva – da im pokažemo da jedina stvar za koju vredi živeti jeste Carstvo Božije i Njegova pravda. I deca to moraju videti u svojim roditeljima! Ona moraju videti način života svojih roditelja. Ona moraju videti za čega njihovi roditelji žive! I ako deca vide da vi, kao roditelji, živite za novac, čak i ako idete u neku crkvu i govorite tamo o visoko–zvučnim duhovnim stvarima, nemojte kriviti svoju decu ako, kada odrastu, počnu da rade ono što su videli da ste vi radili kući. Iako ste nedeljom propovedali u vezi odličnih stvari u crkvi, ako su deca videla da kući živite kao licemeri sa drugim standardima, ne možete ih kriviti što su zašla! Uči dete prema putu kojim će ići i kada ostari neće odstupiti od toga. Ja verujem da je to Reč Božija! Ona može raditi i za dobro i za zlo dece, zavisno od toga kako ih odgajate.

Šta mislite, zbog čega je Juda Iskariotski zastranio? Mislite li da je zbog toga što ga roditelji nisu posvetili Gospodu kada je bio mala beba? Verovatno jeste bio posvećen! Verovatno je bio odnešen u hram isto onako kako je Isus bio odnešen u hram da se posveti Gospodu, ali je prilično jasno da su ga njegovi roditelji, nakon tog posvećenja Gospodu, odgajali za svet! Kada je Juda Iskariotski radio pogrešno neke stvari kao dete, možda su na primer, kada je iz škole donosio tuđe olovke ili gumice, ili nešto poput toga, njegovi roditelji to ignorisali. Kada ignorišete male krađe i male laži koje vaša deca čine, vi ih vaspitavate da postanu lopovi i lažovi kada odrastu! Čak i tako mala stvar. Zamislite da vidite kako se vaše dete vraća iz zabavišta sa olovkom koju mu vi nikada niste dali i pitate ga: „Kako si nabavio tu olovku?“, a ono kaže: „Neko je ukrao moju olovku. Ne znam ko je to bio, tako da sam ja našao nečiju olovku i uzeo je“, i vi odreagujete na takav način da dete stekne utisak kako je pametno. Tada ga vaspitavate da postane Juda Iskariotski kada odraste. To započinje sa malom olovkom, ali se može završiti sa pljačkom banke! Šta treba onda da kažete detetu? Treba da mu kažete: „Ako je neko ukrao tvoju olovku, to ne znači da i ti možeš ukrasti olovku drugome! Idi sutra i vrati je učiteljici ili osobi čija je olovka i reci: „Izvinjavam se, ja sam uzeo tvoju olovku.“

Moji dragi prijatelji, jako mnogo puta roditelji su odgovorni zbog bezbožnog načina na koji se deca vaspitavaju. Da li shvataš da Bog želi da odgojiš pobožno seme i da je odgovornost prvenstveno na očevima? Čitamo u Efescima 6:4 „Očevi, gajite decu u nauci i strahu Gospodnjem.“ Postoje dve stvari koje treba da damo svojoj deci: nauku i disciplinu. Nauka ne znači samo priče o Josifu, Davidu i Mojsiju. I to je dobro, ali takođe i principe pravednosti, poštovanja roditelja, poštovanja starijih i pričanja sa poštovanjem sa starijim ljudima.

Ko će sve ovo učiti decu? Ko će učiti male devojčice u vezi skromnosti oblačenja i ponašanja? Roditelji! Ako vi ne učite vaše male devojčice u vezi skromnosti oblačenja i ponašanja, one će izabrati da praktikuju principe sa televizijskog ekrana i sa slika filmskih zvezda. Preuzmite ozbiljno ovu odgovornost od danas. Ako ste bili neuspešni u tome i vaša deca su sada već odrasla, pokajte se, preuzmite krivicu na sebe i tražite od Gospoda da ih promeni čak i danas. Ako su na sreću vaša deca još uvek sa vama u kući, onda kažite: „Gospode, daj mi blagodat da ih odgojim pobožnim putem.“

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: