Milenko Isakov
što On za nas dušu svoju položi;
mi smo dužni polagati duše za braću”
(1.Jovanova 3:16)
Prošli put smo razmišljali o prolaznosti svih zemaljskih stvari i svega što đavo nudi čoveku. Svaki greh pruža čoveku određeno kratko zadovoljstvo, ali donosi dugotrajne loše posledice. Jedan čovek je rekao: “Greh će te odvesti dalje nego što želiš otići, zadržaće te duže nego što želiš ostati i koštaće te skuplje nego što želiš platiti.” To je velika istina.
Danas želimo da se fokusiramo na ono što ima večnu vrednost i što nam je Bog ponudio u svom sinu Isusu Hristu. Biblija kaže da je Bog toliko voleo svet da je dao i svog jedinorodnog sina (Jovan 3:16). Bog je ljubav i sve što radi izvire iz Njegove ljubavi. Ljudi imaju različite ideje u vezi ljubavi. Ljudska ljubav je puna uslova. Sebična je. Često je motivisana nekom priželjkivanom korišću. Nije bezrezervna.
Međutim, apostol Jovan ne misli na takvu ljubav kada kaže da smo upoznali ljubav. Uvodni stih kaže da poznajemo šta je prava ljubav pošto je Isus predao svoj život za nas. Ono što posebno želim da naglasim jeste da istinska ljubav ne traži svoju korist (1.Kor.13:5) i sadrži u sebi element predanja i odricanja.
Isus Hrist je predao svoj život za nas! On nije uslovljavao svoju ljubav. U Njegovoj ljubavi ne postoji atom sebičnosti. Isusova ljubav nije priželjkivala za uzvrat neku svoju ličnu korist. Naprotiv, Isus se odrekao sebe i svoje volje i PREDAO svoj život za nas.
Ljudska ljubav je često samo na usnama i jeziku. Mnogi vernici su eksperti da ‘vole’ rečima i jezikom. Prava slast i toplina silaze sa njihovih usana, ali upravo tu se i završava njihova ljubav. Oni će sa vama ljubazno razgovarati u crkvi, ali vas nikada neće poželeti u svojoj kući. Neće imati vremena da vas praktično vole. Hristova ljubav je bila na rečima i usnama, ali je otišla i daleko dalje. Išla je sa reči na dela. Otišla je do toga da položi svoj život za nas!
Moje pitanje danas, brate i sestro, jeste da li u tvojoj ljubavi postoji nešto više od samih reči i lične koristi? Da li voliš bližnje radi toga da bi dokazao svoje ‘hrišćanstvo’ i pokazao da si bolji od drugih vernika? Kada si poslednji put pomrsio svoje planove i odrekao se svoje udobnosti i pozicije zato da bi voleo svog bližnjeg delom i istinom?
Jovan kaže da je suludo tvrditi da ljubav Božija prebiva u našem srcu, ako je ta ljubav nespremna da se pokaže na praktičan način u delu (stih 17). Nemoj zatvarati svoje srce, brate i sestro, ako ti Bog daje mogućnost da delom i istinom voliš svog bližnjeg! Ako možeš nekom pomoći, pomozi mu.
Ljudska ljubav je puna kalkulacija i ‘promišljenosti’. Mi vrlo mudro objasnimo kako baš mi nismo ti koji bi trebali učiniti određeno delo, jer bi to drugi trebali uraditi. To se pokazuje u najsitnijim stvarima svakodnevnice. Hoću li očekivati da mi drugi služe ili da služim? Hristova ljubav je bezrezervna. On je kao sluga prao noge ribara! Njegova ljubav je bila tako praktična i na delu!
Naša ljubav je praktična kada radimo poslove zbog kojih naše telo ‘vrišti’ ubeđujući nas kako smo ‘prerasli’ te sitnice i kako su to drugi dužni da rade. Dragi brate, dopusti mi da te pitam kada si poslednji put izbacio smeće iz svoje kuće? Kada si zadnji put čistio pod ili prao sudove? Kada si zadnji put uradio ono što u svojoj glavi smatraš nižerazrednim poslom?
To su stvari u kojima imamo priliku da volimo svoje žene i decu na delu i da položimo svoj život za njih! Amin.