Milenko Isakov
da budu jedno kao i mi”
(Jovan 17:11)
Ovo su reči prvosvešteničke molitve našeg Spasitelja pre nego što je otišao na krst da dâ svoj život u otkup za naše grehe. Isus se molio Ocu za očuvanje jedinstva Njegovih učenika. Danas gledamo upravo suprotno! Vernici iz godine u godinu nalaze različite razloge zbog kojih bi se međusobno razjedinili, odvojili i udaljili. To predstavlja veliku žalost Božijem srcu. Gospod Isus je dao svoj život za Crkvu – jednu, jedinu, jedinstvu crkvu koja je izražaj sâmog Njega.
Dakle, Isus se molio da Otac sačuva svoj narod da bude jedno. Ta činjenica nas uči da Božiji narod ima opasnost da odluta od jedinstva (jednosti) u kojem Bog želi da ga čuva. To vrlo jasno vidimo dok posmatramo stanje današnjeg hrišćanskog sveta.
Isus u svojoj molitvi precizno govori kakvo jedinstvo želi od svojih učenika: “da budu jedno kao i mi.” To znači da vernici među sobom treba budu isto toliko jedno koliko su Bog Otac i Gospod Isus Hrist jedno! O tome nam govori ovaj stih.
Biblija kaže: “Troje je što svedoči na nebu: Otac, Reč i Sveti Duh; i ovo je troje jedno” (1.Jov.5:7). Iz toga razumemo da između Oca, Sina i Svetog Duha vlada vrhunac jedinstva. Između njih ni u jednom momentu nije postojala ni najmanja čestica nejedinstva ili nesloge. Iako su Otac, Sin i Sveti Duh različite osobe koje čine jednog Boga, oni su u potpunosti jedno. Bog Otac nije došao na zemlju da umre za grehe ljude, a ipak je u potpunosti jedno sa Njegovim Sinom, Isusom Hristom. Duh Sveti nije seo sa desne strane Bogu, a ipak je u savršenom jedinstvu sa Hristom. Isus Hrist nije danas lično prisutan na svetu, a ipak je u savršenom jedinstvu sa Svetim Duhom koga je Bog Otac poslao.
Sa druge strane, zemaljski život Isusa Hrista bio je toliko jedinstven sa Božijim srcem da je Isus mogao da kaže: “Koji vide mene, vide Oca.” (Jovan 14:9). To naravno ne znači da su ljudi bukvalno videli Boga Oca (jer Boga niko nije video nikad – Jovan 1:18), nego da je Isus svojim životom objavio ljudima originalnu prirodu Boga Oca. Dakle, Isus je u zemaljskom životu bio u apsolutnom jedinstvu sa Bogom i to je otvoreno priznao rečima: “Ja i Otac jedno smo” (Jovan 10:30). Isus time nije želeo da kaže da su On i Otac jedna osoba (Bog je glava Hristu – 1.Kor.11:3), nego da su u apsolutnom skladu i jedinstvu! Takođe, Sveti Duh danas deluje na svetu u punoj saradnji sa Ocem i Sinom. Bog Otac ga je poslao da uči, upućuje na istinu i podseća vernike na Hristove Reči (Jovan 14:26 i 16:13). Sveti Duh je u punom jedinstvu sa Hristom!
Imajući u vidu tako savršeno jedinstvo trojedinog Boga i činjenicu da nas je stvorio prema svom obličju, dolazimo do zaključka da Bog želi da Njegova Crkva objavi Njegovu slavu svojim jedinstvom!
Misterija jedinstva Hristove Crkve jeste upravo u tome da ga Bog uspostavlja među ljudima koji su različiti. Muška i žeska osoba su potpuno različite, a Bog želi jedinstvo u braku. Iz ljudske perspektive gledano, opasnost za neslogu i nejedinstvo je upravo tamo gde postoji različitost. Ljudi imaju različite ukuse, navike i temperament, različite su nacionalnosti, kulture i rase, imaju različite nivoe inteligencije, obrazovanja i interesovanja, pa ipak Bog je omogućio da u Isusu Hristu svi oni budu jedinstveni – jedno u Hristu (Gal.3:28).
Svi smo došli Bogu kao grešnici. Zasluga svakoga od nas je bio Božiji gnjev i večna muka, ali Bog nas je zbog svoje milosti prihvatio u Isusu Hristu kao svoju decu i izlio je Duhom Svetim svoju ljubav u naša srca. Mi smo postali udovi na Hristovom telu koje je Njegova crkva (Kol.1:24). Iz tog razloga želimo biti u jedinstvu sa svom braćom i sestrama koje je Bog prihvatio za svoju decu. Moguće je da su oni potpuno različiti od nas, ali su ipak udovi na Hristovom telu, kao što je na primer bubreg potpuno drugačiji od ruke, ali su oboje udovi na istom telu i skladno funkcionišu.
Đavo je napravo pravu pometnju unoseći seme razdora i nejedinstva među hrišćane. Đavo želi nejedinstvene brakove, porodice i crkve, i mnogo uspeva u tome. Đavo unosi duh sektaštva među vernicima da bi se oni međusobno odbacivali i neprihvatali. To nikako ne potiče od Božijeg Duha, jer Bog nas poziva da se staramo da držimo i čuvamo to jedinstvo Duha kao udovi Hristovog tela.
Svako Božije dete, kao ud duhovnog tela, povezano je sa glavom koja je Hristos. Čak i kada su neki udovi na telu bolesni, ostali udovi ne žele da ga eliminišu, nego mu pomažu da se oporavi. To je potpuno normalno za jedan živi organizam. Hristova crkva je Njegov duhovni organizam i svaki ud na Njegovom telu je dragocen i potreban. Starajmo se da čuvamo taj sklad i jedinstvo sa svakim udom Hristovog tela! Volimo braću i sestre. Starajmo se da čuvamo jedinstvo Duha u svezi mira!
Hvala Ti Gospode za sve udove na Tvom telu. Pomozi nam da budemo jedno sa svima njima. Ispuni naša srca svojom ljubavlju. Amin.