Božija pomoć

Petnaest psalama (od 120. do 134.) su takozvane pesme za penjanje. Primetićete da iznad svakog od tih psalama stoji podnaslov “Pesma za penjanje”. Bog je preko Mojsija dao zapovest svim muškarcima u Izrailju da tri puta godišnje dolaze pred svojeg Gospoda na mesto koje On izabere: na praznik presnih hlebova, na praznik nedelja i na praznik senica (5.Mojs.16:16). Kada je Solomun izgradio hram koji je želeo da sazida još njegov otac David znamo da je Bog uslišio njegovu molitvu prilikom osvećenja (1.Car.9:1-3). Bog je izabrao Solomunov hram i to je postalo mesto gde su Izrailjci trebali da dolaze pred svoga Boga tri puta godišnje. Solomunov hram je bio izgrađen u Jerusalimu na brdu Moriji. Sećamo se da je na tom brdu Avram prineo svog sina Isaka na žrtvu (1.Mojs.22:2).

Sionska gora, brdo Morija i Maslinska gora su imena koja su blisko povezana sa gradom Jerusalimom i hramom. Zato su ovih petnanest psalama Izrailjci pevali dok su se putujući iz raznih krajeva zemlje penjali prema Jerusalimu i hramu da bi došli pred svog Boga i prisustvovali tim praznicima.

U uvodnim stihovima smo videli kako psalmista kaže da podiže svoje oči ka gorama odakle mu dolazi pomoć. Da li njemu zaista dolazi pomoć od tih gora? Naravno, on niti dobija, niti očekuje ikakvu pomoć od tih gora. On očekuje pomoć od živog Boga koji je izabrao Jerusalim da u njemu bude Njegovo ime (2.Dn.6:6) i koji je rekao da će ljudi poznati da je On Bog koji nastava u Sionu, na svetoj svojoj gori! (Joilo 3:17).

Jedan brat je rekao ovako: “Ponekad uhvatim sebe kako u toku molitve podižem svoje oči prema nebu misleći na mesto u kome Bog prebiva, ali istina je da Bog živi u meni Svetim Duhom. Iz tog razloga nije neophodno da gledam prema nekom određenom mestu, ali ipak mi nekako pomaže da gledam u nebo i ne zaboravim koliko je zaista velik moj Bog!”

Neki vernici imaju običaj da se pozdravljaju rečima: “Pomaže Bog”. Činjenica da Bog pomaže ljudima jeste nekako uopšteno prihvaćena, ali je veliko pitanje koliko smo svesni Božije pomoći u našim životima, koliko tražimo Njegovu pomoć i kako uopšte doživljavamo i shvatamo Božiju pomoć. Psalmista kaže da je njemu pomoć od Gospoda koji je stvorio nebo i zemlju.

Jedina istinska pomoć čoveku dolazi od Boga! Kada mislimo o tome da nam je prijatelj nešto pomogao, obično to razumemo kao njegovo asistiranje u nekom našem trudu. Dakle, mi smo nešto radili, a on je samo doprineo da naš trud bude brže i lakše završen. Međutim, kada očekujemo pomoć od Boga, da li to doživljavamo samo kao Božije asistiranje u našem trudu, ili radije kao našu totalnu zavisnost od Njega da će činiti kroz nas ono što je za Njegovu slavu i naše dobro? Upoznao sam dosta vernika koji su svaku propoved započinjali zvanično “sa Božijom pomoću”, ali nikada nisu razumeli niti došli u to stanje da u potpunosti zavise od Boga i Njegove pomoći.

Moguće je da se neko od vas, dragi čitaoci, upravo sada nalazi pod nekim opterećenjem ili u nekoj teškoći u kojoj osećate da vam je potrebna pomoć. Možda nosiš na svojim leđima veliki teret koji čini tvoj život teškim i nepodnošljivim. Bila bi mi velika radost da nađeš ohrabrenje u sigurnoj istini da ti Bog pomaže! “Ako nas ko pretovara, Bog nam pomaže!” (Psalam 68:19). Primetite da se reč “pomaže” ne nalazi u prošlom, nego u trajnom sadašnjem vremenu. Nije istina da će ti Bog pomoći samo nekada u budućnosti, nego upravo sada dok prolaziš kroz tešku dolinu u svom životu. Bog je uz tebe i On ti daje svoju snagu i pomoć koju u ovom momentu ti čak ni ne osećaš!

Naš život na zemlji je često ispunjen različitim problemima i neprijatnim situacijama. Dešavaju se različiti događaji koji nam nisu po volji i zbog kojih možemo pasti u razočarenje i očaj. Možda postoje ljudi sa kojima često treba da provodiš vreme, a vrlo su nezgodni i teško ti je da se uklopiš sa njima. Možda ti sama pomisao na njih predstavlja “tovar”. Možda ti je neko nešto obećao i nikada nije ispunio, pa si razočaran. Možda te je neko javno ponizio, pa si razočaran. Možda te je neko prevario. Možda si doživeo veliku nepravdu. Mnogo toga što nam se čini loše u životu uopšte ne zavisi od nas i nije rezultat naše krivice, ali Bog sa posebnom svrhom dozvoljava sve te neugodnosti. Bog dozvoljava te ljude i situacije u našem životu koje nam sada predstavljaju tovar ili teret. Ništa nije izvan Njegove kontrole, jer je On Car nad svim carevima. To što nam se dešava nije puka slučajnost, jer Bog ima jedan vrhovni cilj za svoju decu – da nas učini sličnima Hristu (Rimlj.8:29).

Jedini način da nas Bog učini duhovno jačima i sličnijima Hristu jeste kroz neki ‘tovar’ iskušenja i teškoća. Vi znate šta rade mladići koji žele fizički da ojačaju. Oni se suočavaju i bore sa fizičkim ‘tovarom’ tegova u teretani i to izgrađuje njihovu telesnu mišićnu masu. Božija namera je da se mi suočavamo sa duhovnim tovarom iskušenja i tako ojačamo naše ‘duhovne mišiće’.

Kao Božija deca, mi se radujemo spasenju koje nam je dato u Isusu Hristu, ali smo ipak žalosni u različitim napastima (1.Pet.1:6). Napasti su upravo ti tovari koji nam ne prijaju, ali je vrlo važno da ih prepoznamo kao priliku da duhovno ojačamo i izgradimo našu duhovnu mišićnu masu. Petar to naziva kušanjem naše vere (stih 7). Sve te situacije ustvari testiraju našu veru i pouzdanje u Boga i Njegovu pomoć. Petar kaže da je vera nešto što je mnogo vrednije od zlata. Čak i kada se potpuno očisti u vatri od svih nečistota, zlato je i dalje samo propadljiva stvar. Sa druge strane, svrha iskušenja, tovara i ‘vatre’ u našem životu jeste da se iskristališe i pročisti naša vera u Boga i da se time oda hvala, čast i slava Bogu kada se pokaže Isus Hrist. Bog se veoma raduje svojoj deci koja ostaju verna pod tovarom različitih životnih iskušenja. Prilikom Hristovog dolaska, Bog će objaviti i pokazati celom univerzumu kako je kušanje vere ojačalo istinske vernike i kako je kroz sve to Hristos bio visoko proslavljen.

Jakov ide još dalje i kaže da treba da nalazimo svaku radost kada dolazimo u različite napasti i kada počinjemo da osećamo taj tovar iskušenja (Jakov 1:2). Zašto? Zato što je to prilika da se izgradimo u strpljenju i da se duhovno usavršimo.

Dakle, kada nas neko ili nešto pretovara, to se ne dešava bez razloga. Bog želi da slomi našu volju i naše ‘ja’, da ukloni naš ponos, da nas ponizi, da nam da veći uvid u našu ništavost i ogromnu potrebu za Njim. Sa druge strane, đavo želi da objasni taj ‘tovar’ kao dokaz Božije neljubavi prema nama. Iz tog razloga mnogi ljudi ne mogu da veruju u Božiju dobrotu kada vide toliko zla u svetu. Oni kažu: “Ako je Bog dobar, zašto dozvoljava ovo ili ono?” Đavo ih je prevario! Odgovor je jasan, Bog sve to dozvoljava zato što nas voli i zato što želi da nas približi sebi i da nas učini sličnima sebi.

Nemojmo klonuti u nevolji! Očekujmo Božiju pomoć! Koji od Boga očekuju pomoć blistaće radošću, ni senka od sramote neće pomračiti njihova lica! (Psalam 34:5). Bog je blizu onih koji su skrušena srca i pomaže onima koji su smernog duha (Psalam 34:18).

Hvala Ti Gospode što nam pomažeš! Priznajemo da nam često nije lako u napastima i da ne nalazimo u njima radost. Verujemo da ćeš učiniti u nama i sa nama ono što je Tvoja volja! Oprosti nam što često nismo svesni Tvoje ljubavi i dobrote prema nama. Pomozi nam da Ti dozvolimo da uradiš u nama ono što želiš. Amin.