Jezik

Jezik je jako važna sfera u životu hrišćana. Jakov piše u prvom poglavlju svoje poslanice sledeće reči: „Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezika svojeg, nego vara srce svoje, njegova vera je uzalud“ (stih 26). Drugim rečima, ako neko smatra da je hrišćanin, a nije u stanju da kontroliše svoj jezik, njegova vera je prazna. Jakov kaže da je uzaludna vera koja nije proizvela kontrolu nad jezikom.

Međutim, u trećem poglavlju iste poslanice Jakov piše da niko od ljudi ne može da pripitomi jezik, zato što je nemirno zlo puno smrtonosnog otrova (stih 8). Ljudi su uspeli da pripitome mnoge životinje, ali jezik niko od ljudi nije uspeo da pripitomi. Čovek je potpuno nemoćan u tome, ako ne dobije pomoć Božije blagodati posredstvom Svetog Duha. Dakle, jedino Sveti Duh može pripitomiti naš jezik i u tome je naša nada. Jedini način da imamo kontrolu nad svojim jezikom jeste kada nismo pod kontrolom naše grešne prirode, nego pod kontrolom Božijeg Svetog Duha.

Grešna ljudska priroda je uvek neprijateljski nastrojena prema Bogu i kada ona dominira u našem životu, naš jezik nanosi mnoga zla našim bližnjima, a nas sâme vodi u smrt. Pavle je pisao Rimljanima da „oni koji su u telu“ ne mogu Bogu ugoditi (8:8). Ko su ti ljudi? To su oni nad kojima dominira njihova grešna priroda. Oni ne mogu Bogu ugoditi! Svi ljudi čiji je jezik pod kontrolom njihove grešne prirode ne mogu ugoditi Bogu svojim rečima.

Ako nalaziš sebe u tome, dragi prijatelju, tvoja potreba je da se nanovo rodiš! Bog te poziva da se pokaješ za svoje grehe, da priznaš pred Njim da si grešnik i da uzveruješ u Gospoda Isusa Hrista koji je platio kaznu tvojih greha. Petar je na prvoj evanđeoskoj propovedi rekao sledeće reči ljudima koji su želeli da budu spašeni: „Pokajte se i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetoga Duha“ (Dela 3.38). Bog će dati dar Svetoga Duha svima koji se pokaju i prime oproštenje svojih greha verom u Isusa Hrista. Svi koji su to doživeli, postali su Božija deca. Duh Sveti je došao da stanuje u njihovim srcima. Zadobili su mir sa Bogom posredstvom vere u Hrista (Rim.5:1) i više nisu pod kontrolom svoje grešne prirode, nego pod kontrolom Božijeg Svetog Duha koji živi u njima (Rim.8:9).

Dakle, sami po sebi nismo u stanju da imamo kontrolu nad svojim jezikom, ali kada u našem srcu vlada Sveti Duh, tada On kontroliše i upravlja našim jezikom. Božija reč daje jasna uputstva kakav treba da bude naš jezik. Pavle je pisao u Ef.4:29 „Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo što je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji slušaju.“ Znači, Božija volja je da sve što govorimo bude na blagoslov onima koji slušaju.

U Kol.4:6 piše: „Reč vaša da biva svagda u blagodati, solju začinjena, da znate kako vam svakome treba odgovarati.“ Kao što so daje ukus svakom jelu, tako je Božija volja da svaka naša reč bude začinjena ukusom Božije blagodati i Njegovog Duha. Bog ne želi neumesne i bljutave reči iz naših usta. Zato pravednik promišlja o tome šta će govoriti (Priče 15:28). Božija deca nisu brzopleta da izgovore sve što im dođe na um, nego su prepuštena vođstvu Božijeg Duha koji je sposoban da isfiltrira misli i da kroz usta propusti samo čiste reči – reči koje će biti na korist onima koji slušaju. Zato nas Božija reč uči da budemo brzi da slušamo, a spori da govorimo (Jakov 1:19).

Kao što jedna nepažljiva žeravica može da zapali celu šumu, tako jedna nepromišljena reč može da  proizvede katastrofalne posledice. Izraelski car David je to dobro znao i zato se molio: „Postavi, Gospode, stražu kod jezika mojeg, čuvaj vrata usta mojih“ (Psalam 141:3). David je znao da je nesposoban da to sâm učini. Bio je svestan da mu je neophodna Božija pomoć.

Naše reči su odraz stanja našeg srca. Gospod Isus je rekao da usta govore od suviška srca (Luka 6:45). Usta su jedan odušak srca kroz koji se prazni ono čime je srce ispunjeno. Kada je naše srce ispunjeno dobrim stvarima, iz njega će se izlivati samo dobro. Ono što izlazi iz usta, iz srca izlazi (Mat.15:18).

U Evanđelju po Luci 4:22 je zapisano da su se ljudi divili rečima blagodati koje su izlazile iz usta Isusa Hrista. Isusove reči su bile takve! Ljudi su mogli da se dive onome što je govorio. Uvek je imao pravu reč u pravo vreme i za pravu osobu. Nikada nije rekao ništa što bi bilo bez ukusa, iako je više puta izgovorio veoma oštre i grube reči. Ipak, te reči su bile izgovorene savršeno preciznim vođstvom Božijeg Duha. Isus nikada nije pogrešio u rečima. On je bio apsolutno savršen! Savršeno je ispunio volju Božiju svojim jezikom. Svaka Hristova reč je bila izgovorena sa motivom ljubavi. Upravo zbog toga je mogao da kaže jako grube reči određenim ljudima, zato što ih je toliko voleo da je došao da umre za njih!

Sila Hristove reči je bila posebno upečatljiva u slučaju žene uhvaćene u preljubi koju su Fariseji doveli pred Njega (Jovan 8). Pitali su ga šta treba da učine sa njom, pošto je Mojsije rekao da se kamenuje. Isus se sagnuo dole i pisao je nešto. Iako su oni očekivali odgovor, On je ćutao sve dok nije dobio pravu reč od Boga. Tada je rekao: „Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju“ (stih 7) i ta reč je imala toliku silu da potpuno osujeti njihove zle namere i da ih totalno razoruža! Te Hristove reči su bile začinjene veličanstvenim prisustvom Duha Svetog i Božije ime je tom prilikom bilo divno proslavljeno.

Braćo i sestre, kada hodamo u Svetom Duhu, naš jezik je zaista moćan instrument koji konstantno svira melodije na slavu Bogu!

Gospode, oprosti nam što smo mnogo puta izgovorili ono što nije bilo Tebi ugodno. Postavi stražu kod naših usta i ispuni nas Svetim Duhom da bi On kontrolio naš jezik i da bi reči koje izlaze iz naših usta bile na blagoslov i ohrabrenje našim bližnjima. U Hristovo ime, amin.