Duhovni rat

Milenko Isakov

…jer naš rat nije s krvlju i telom…“

(Ef.6:12)

Bog nije Bog bune, nego Bog mira (1.Kor.14:33). Možda se pitamo zašto onda toliko sukoba i nesporazuma među ljudima. Zašto toliko nesporazuma čak i među hrišćanima koji govore da poznaju i pripadaju Bogu mira? Nameće nam se jedno pitanje. Ko je ustvari uzrok svih nesporazuma, buna i sukoba? Ko je uzrok buntovništva?

Želim da ti dam do znanja, dragi prijatelju, da to nisu samo ljudi. Postoji duhovni svet. Uostalom, prvi konflikt je izbio u nebu, a ne na zemlji. Zli duh (Sotona) je bio heruvim, zakljanjač Božijeg lica. Bio je jedan od najlepših Božijih stvorenja u nebu. Čitamo u Knjizi proroka Jezekilja 28 šta se desilo tom zlom duhu: “Ti si bio heruvim, pomazan da zakljanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putevima svojim od dana kada se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi” (Jez.28:14,15). I dalje 17.stih kaže: “Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju; pred careve ću te položiti da te gledaju.”

Kada razmišljamo o tome, postavlja nam se pitanje kako je Bog mogao da dozvoli da se na mestu Njegovog prebivanja dogodi zlo. Lako dobijamo odgovor ako se opomenemo činjenice da je Bog sva nebeska stvorenja stvorio na takav način da imaju slobodnu volju i lični izbor. On nije hteo da stvori robote i stvorenja koja će Mu automatski služiti. Bog zna da svaka mehanička i nametnuta služba ne može biti služba ljubavi, a On je želeo stvorenja koja će mu služiti iz ljubavi.

Dakle, ovaj najlepši i najmudruji heruvim se poneo svojom lepotom. Sa druge strane, Bog se suproti ponositima (Jakov 4:6) i u Njegovom prisustvu ne može opstati ponosno stvorenje. Iz tog razloga, kada se u tom heruvimu pojavio ponos, on je morao da bude odstranjen iz Božije prisustnosti. Međutim, zaprepašćujuća je činjenica da je taj heruvim uspeo da odvuče još trećinu nebeskih stanovnika sa sobom (Otkr.12:4). Svi oni su zbačeni na zemlju i danas deluju kao demoni i sile zla. Ne vidimo ih očima tela, ali na osnovu ponašanja ljudi primećujemo da imaju strahovit uticaj.

Znači, postoji rat između Boga i Sotone. Taj rat je najpre izbio na nebu, ali pošto je Sotona sa svojim anđelima zbačen na zemlju, mesto ratovanja je premešteno. Taj rat između Boga i Sotone je sada na zemlji. Sotona ima strahovitu silu da vara i obmanjuje ljude. On nema stvaralačku silu. Samo Bog poseduje tu silu. Međutim, Sotona ima silu da izopačuje i uništava ono što je Bog stvorio. On ima silu da napravi mizeriju od onoga što je stvoreno za predivnu svrhu! Tako danas posmatramo ljude koji su stvoreni prema Božijem obličju, a čiji karakter i ponašanje nema apsolutno nikakve sličnosti sa Bogom.

Sotona je uspeo da prevari prvog čoveka i ženu. Ako čitamo redom Božiju Reč, gledaćemo uporedno delovanje Božijeg duha i zlog duha i njihov neprestani međusobni rat. Dakle, dve suprotne sile deluju od stvaranja i delovaće do samog kraja kada će se okončati taj rat.

Stari zavet je pun primera ratovanja sa telom i krvlju. Sâm Bog je davao naloge svom narodu da potpuno unište neke narode. Međutim, novozavetna nauka kaže da naš rat nije protiv tela i krvi. Danas naš rat nije protiv Golijata, kao što je to bio slučaj u Davidovom životu. Danas naš rat nije protiv tela i krvi. Danas, dragi prijatelju, tvoj rat nije protiv tvog komšije, roditelja, brata, sestre, dece, šefa na poslu… Danas, dragi brate i sestro, tvoj rat nije protiv braće i sestara u tvojoj ili drugoj crkvi. Naš rat je protiv sila tame! Svi koji danas vide svoje protivnike u ljudima, možemo sa sigurnošću tvrditi da su to sledbenici starozavetne nauke. To su vernici starog zaveta. Pavle kaže da naš rat nije protiv ljudi. Dokle god nas problemi sa drugim ljudima budu vodili u rat, to je jasan dokaz da živimo u starom zavetu i da nismo shvatili nauku Gospoda Isusa Hrista. Vernici starog zaveta su se borili protiv fizičkih neprijatelja: Filisteja, Amonaca, Moavaca, Amoreja… Danas naš rat nije protiv nijednog čoveka! Naš rat je danas protiv Sotone koji inspiriše i inicira zlo. Danas se nalazimo u borbi protiv greha. U Jevr.12 piše da još nismo došli do krvi boreći se protiv greha. Danas “golijat” nije čovek u telu i krvi, nego greh. Iako je David pobedio Golijata, kasnije čitamo kako je izgubio od “golijata požude” pošto je učinio preljubu sa Vitsavejom. Taj “golijat” je bio mnogo veći i strašniji. Od njega je doživeo poraz.

Dragi brate i sestro, da li danas imaš pobedu nad “golijatom” požude, nad “golijatom” zavisti, nad “golijatom” opadanja, nad “golijatom” suđenja, nad “golijatom” laži, nad “golijatom” ljubomore, nad “golijatom” srebroljublja? Te “golijate” treba da uništavamo!

Naš rat je dakle sa silama tame koje vladaju pod nebom i Pavle govori koje oružje treba da upotrebljavamo u tom ratu. Većina oružja koje nam je on preporučio jesu defanzivna (odbrambena). Spominju se samo dva ofanzivna oružja: mač duhovni koji je Božija Reč i molitva. Onaj koji želi da uništava Sotonino carstvo, mora biti naoružan Božijom Rečju! Ako ne proučavamo Božiju Reč, tada smo bez mača u duhovnom ratu protiv Sotone. Nijedan normalan vojnik se ne bi uputio u napad neprijatelja bez ofanzivnog oružja. Suludo je umišljati da ratuješ protiv Sotone, ako nisi naoružan Božijom Rečju! Sotona svim silama sprečava vernike da ozbiljno proučavaju i upoznavaju Božiju Reč. On zna da je to najopasnije oružje protiv njega. Iz istog razloga on sprečava vernike da se mole Bogu i da se zajedno udružuju u molitvama. On će dati mnoštvo razloga protiv zajedničkih molitvi i sâmim vernicima, jer zna da je u tom slučaju zagarantovan njegov poraz! On je svestan da su ljudi molitve velika opasnost za njegovo carstvo.

Dakle, nalazimo se u duhovnom ratu, ali nemamo neizvesnost oko ishoda tog rata! Ako nekada i izgubimo bitku, sigurni smo da je ishod rata naša pobeda zato što sledimo Onog čiji svaki korak pobeda prati! To je divno ohrabrenje za sve iskrene sledbenike Gospoda Isusa Hrista. Ko ne bi želeo da bude u taboru takve ličnosti koja je neprikosnoveni pobednik svih svojih neprijatelja? On je izvojevao slavnu pobedu protiv Sotone na krstu! Tada ga je javno razoružao i pobedio. (Kol.2:15). Gospod Isus je pobedio sile tame na krstu pobedonosno uzviknuvši: “Svršeno je”. Tada je bila izvojevana pobeda kojom je obezbeđeno spasenje svima koji dođu Hristu u pokajanju i sa verom.

Ako nisi došao u spasonosno poznanje Hrista, znaj da je Gospod Isus pobedio bitku za tebe i da možeš besplatno dobiti Njegovu pobedu i hodati u toj pobedi, ako se pokaješ za svoje grehe i dođeš Njemu sa verom.

Hoćemo li svojim životom dokazati i potvrditi Hristovu pobedu?

Pomozi nam, nebeski Oče, da svojim ponašanjem i životom dokažemo i potvrdimo slavnu pobedu Tvoga Sina nad Sotonom i silama tame! Amin.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: