Milenko Isakov
„…da se napredak tvoj pokaže u svemu“
(1.Tim.4:15)
Pavle daje razne savete svom sinu po veri, Timotiju. On mu ovde kaže da živi i radi na takav način da njegov napredak bude svima očigledan.
Ako uzmemo primer zemaljskih roditelja, oni jako vole i žele da njihovo malo dete napreduje i raste. Niko ne bi voleo da ima dete koje godinama ostaje u istom stanju, bez ikakvog razvitka i rasta. Kada kažemo da nas je Bog prihvatio za svoju decu kada nam je oprostio grehe, onda je sasvim realno da i On očekuje rast i napredak svoje dece. Bog želi da se naš napredak može pokazati u svemu! Kao što mala deca iz dana u dan raspolažu sa više informacija, pa se nekad iznenadimo šta ona sve znaju, isto tako Bog očekuje od nas da napredujemo u duhovnom životu.
Ko su ljudi koji tako napreduju? Oni koji ozbiljno shvataju svoj život sa Bogom imaju napredak! Svi koji odluče da budu ozbiljni sa Bogom, njihov napredak će biti očigledan.
Čitamo u Bibliji da je Božiji blagoslov bio vrlo očigledan u Njegovom narodu kada Mu je bio poslušan. Bog je dao starozavetnom Izrailjskom narodu zakon. Pridržavajući se tog zakona, Izrailj je kao nacija bio visoko uzdignut u odnosu na sve ostale narode. Za vreme vladavine cara Solomuna, carica Savska je došla od kraja zemlje da sluša njegovu premudrost. Glas o uzdignutosti Izrailjskog naroda se daleko prostirao. To je navelo caricu Savsku da dođe sa mnogim pitanjima i zagonetkama kod Solomuna. Međutim, dobila je odgovor na svako pitanje. Od mudrog Solomuna ništa nije bilo sakriveno! Kada je sve to videla i saznala, kada je videla šta je Izrailj i šta je Božiji narod, rekla je: „Ni pola mi nije kazano“ (1.Car.10:7). Dakle, Božija slava je bila vrlo očigledna u Njegovom narodu kada su Mu bili poslušni. Božija slava je takođe očigledna u našem životu kada smo Mu poslušni!
Kada čitamo Stari zavet, vidimo da su određeni Božiji ljudi živeli takav život da su drugi mogli da primete Božiji napredak kod njih. Jedan od njih je bio Josif. Poznato nam je da je Josif bio nepravedno prodat od svoje braće Ismailjcima koji su ga doveli u Misir i prodali Petefriju, zapovedniku stražarskom. Bez obzira što je bio odvojen od svoje braće i što je pretrpio veliku nepravdu, Božija Reč svedoči da je Gospod bio sa Josifom i da je on bio srećan. Njegov gospodar je video da je Gospod sa njim i da sve što Josif radi, Gospod vodi u napredak! (1.Mojs.39:3). Petefrije je jasno video da postoji Božiji blagoslov kod Josifa.
Treba da se pitamo da li se kod nas može primetiti takav napredak i da li sve čega se dohvatimo Gospod vodi u napredak! Ne radi se o tome da sami po sebi imamo mudrost da napredujemo, nego je pitanje da li smo se dovoljno ponizili da Bog može da izliva svoju blagodat u naš život i da On vodi u napredak sve što mi radimo.
U 118.Psalmu je zapisano: „Evo dana koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo u njemu.“ To su bile reči Božijeg čoveka Davida. On se radovao jutrom zbog novog dana, ali u toku te radosti iz njega je izvirala molitva: „O Gospode pomozi! O Gospode daj da bude u napredak!“ On se molio da Gospod učini da taj dan posluži za napredak i uspeh i proslavu Božijeg imena. On se molio da Božiji napredak može da bude vidljiv u njegovom životu.
Postoje mnoga napredovanja koje ljudi imaju u životu, ali koja ne doprinose proslavi Božijeg imena. Vrlo je važno naglasiti da nije svaki napredak Bogu na slavu. Postoje ljudi koji napreduju u zlu. Čak apostol Pavle kaže da je napredovao u nečemu što nije bilo Bogu na slavu. Pavle je pisao o svom nekadašnjem življenju u jevrejstvu kada je gonio i raskopavao Božiju crkvu. On je napredovao u jevrejstvu više od svojih vršnjaka i vrlo je revnovao za tradiciju svojih predaka (Gal.1:13,14). Iako je mogao da posvedoči da je napredovao, Pavle je napedovao u nečemu što je bilo pogrešno! Dakle, treba da znamo da li neki naš napredak vodi u pogrešnom smeru.
U 1.Tim.6:9 piše da oni koji hoće da se obogate upadaju u napasti i zamke i mnoge lude i škodljive želje koje potapaju čoveka u propast i pogibao. Da li znate da napredak u materijalnom smislu može da odvede dušu u propast? Zato je jako važno da razgraničimo koji napredak je Bogu na slavu, a koji nije. Materijalni napredak može, ali i ne mora biti rezultat duhovnog napretka. Mnogo puta napredak u materijalnom smislu znači nazadovanje u duhovnom životu. Ako je materijalni prosperitet garancija pobožnosti neke osobe, onda možemo da kažemo da su najveći bogataši na svetu izrazito pobožni ljudi. Ipak, to nije istina! Dakle, materijalni prosperitet nije nikakva garancija da je Bog zadovoljan životom čoveka. To je samo dokaz Njegove dobrote. Bog daje sunce da obasjava i zle i dobre i On daje kišu i pravednima i nepravednima. Bog je dobar Bog!
Međutim, oni koji zaista imaju napredak u duhovnom životu, oni će postajati sličniji Hristovom karakteru. To je najjača garancija duhovnog napredovanja.
U kojim stvarima treba da napredujemo? Pošto je odrastao kao mala beba, sâm Gospod Isus je trebao da napreduje i raste u premudrosti (Luka 2:52). Znači, treba konstantno da napredujemo u mudrosti. Treba da napredujemo u poznanju Gospoda Isusa Hrista (2.Pet.3:18). Treba da napredujemo u saznavanju istina iz Božije Reči. Apostol je bio razočaran vernicima koji su po godinama trebali da budu učitelji Božije reči, a ispostavilo se da je upravo njima potrebno učenje prvih slova Božije reči (Jevr.5:12). Apostol im piše da se od njih očekivalo da uzrastu u premudrosti, a oni su i dalje ostali na nivou bebe. Božija volja nije da vernici budu zakržljale duhovne bebe. Nažalost, to je čest slučaj. Pavle je sa Korinćanima morao da govori kao sa malom decom u Hristu (1.Kor.3:1). Morao je da ih hrani mlekom, a ne jelom, jer nisu bili sposobni. Nažalost, mnogi hrišćani ostaju na uzrastu male bebe hraneći se samo mlekom, ali Bog očekuje uzrast i napredak!
Kako da napredujemo? Potrebno je da se odričemo određenih stvari i da prihvatamo druge stvari, kako bi taj napredak bio očigledan. Petar piše da odbacimo svaku pakost, prevaru, licemerje, zavist i sva opadanja (1.Pet.2:1). To su stvari koje nas koče u napredovanju. Odbacimo pakost! Odbacimo prevaru! Nemojmo lagati! Nemojmo biti licemerni! Nemojmo glumiti da smo jedno od spolja, a drugo iznutra! Odbacimo opadanje! Nemojmo pričati loše o drugima iza njihovih leđa, jer ako to radimo, to nas koči u duhovnom napredovanju.
U Delima 9:31 Božija reč svedoči da su crkve u Judeji, Samariji i Galileji napredovale. Tu se ne radi samo o napretku pojedinaca, već o napretku celih crkava. Zajednice vernika su napredovale kao celine. To je Božija volja! Kada su naša srca kao dobra zemlja, onda moramo da imamo napredak! U Marku 4:8 piše da seme Božije reči koje padne na dobru zemlju daje rod koji napreduje i raste!
U 2.Sam.5:10 piše da je David jednako napredovao jer Gospod Bog nad vojskama je bio sa njim. Vrlo kratak stih! Šta je bio uzrok Davidovog napretka? Upravo Božija prisutnost u njegovom životu. Ljudi sa kojima je Gospod napreduju. Oni rastu! Kada je Gospod sa nama, mi potpomažemo napredak naših bližnjih (Fil.1:25).
Gospode, želimo da budemo sa Tobom i da Ti budeš sa nama! Hvala Ti za napredak koji si dao do sada u našim životima. Pomozi nam da možemo i dalje rastiti u duhovnom životu. Proslavi svoje ime kroz nas! U Hristovo ime, amin.