Naslovna > Sedmična poruka > 2018 > Februar 2018 > Stav tela u molitvi

Glavni meni

Štampa

Stav tela u molitvi

Milenko Isakov

 

Hoću dakle da molitve čine ljudi na svakom mestu,

podižući svete ruke bez gnjeva i premišljanja”

(1.Timotiju 2:8)

 

 


Da li je bitan stav tela kada upućujemo molitve Bogu? Kako su se Božiji ljudi molili? Ova pitanja želimo danas da razgledamo u svetlu Božije Reči. U Starom Zavetu ćemo primetiti više slučajeva gde su se ljudi molili Bogu sa podignutim rukama. Prilikom osvećenja hrama, Solomun se tako molio Bogu. U 2.Knjizi Dnevnika 6:13,14 čitamo: “A beše načinio Solomun podnožje od medi...pa stade na nj, i kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim i podiže ruke svoje k nebu. I reče: Gospode Bože Izrailjev, nema Boga takvoga kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji...”


Takođe, David je često pružao svoje ruke Bogu u molitvi ili slavljenju. “Čuj molitveni glas moj kad vapim k Tebi, kad dižem ruke svoje k svetoj crkvi Tvojoj” (Psalam 28:2). “Vičem Te Gospode vas dan, pružam k Tebi ruke svoje” (Psalam 88:9) ili “Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime Tvoje podigao bih ruke svoje” (Psalam 63:4). David je govorio da će slaviti Boga dok je god živ, podižući svoje ruke Njemu u molitvama i slavljenju. Kada je bio u velikim nevoljama tražio je Gospoda. Po celu noć se molio sa podignutim rukama prema nebu (Psalam 77:2).


Biblija govori i o Božijem čoveku Jezdri koji je imao veliko breme zbog lutanja i neposlušnosti Božijeg naroda. On se isto molio sa podignutim rukama. U njegovoj knjizi 9:5,6 je zapisano: “A o večernjoj žrtvi ustah od jada svojega u razdrtoj haljini i plaštu, i klekavši na kolena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svojemu i rekoh: Bože moj! Stidim se i sramim se podignuti oči svoje k Tebi...”


Šta je ustvari molitva? Da li je to samo neki religiozni običaj kada čovek nešto recituje? Ne, molitva je najjače oružje hrišćana protiv njihovog neprijatelja (Ef.6:11-18). Molitva je sredstvo neverovatne duhovne sile. Putem molitve čovek komunicira sa živim Bogom. Molitvom govorimo Bogu i slušamo Njegov glas. Molitvom prebivamo u Božijoj prisutnosti na poseban način.


Da li je onda važan stav našeg tela prilikom molitve? U Bibliji čitamo kako su se Božiji ljudi molili. Neki su padali ničice pred Bogom i u ležećem stavu se obraćali Bogu. Mojsije i Aron su se tako molili (4.Mojs.16:22 i 20:6). Već sam spomenuo Solomuna i Jezdru koji su se u klečećem stavu molili Bogu. Psalmista je takođe pozivao ljude da se poklone Bogu i da kleče pred Njim (Psalam 95:6). Danilo je klečio pred Bogom u molitvi (Danilo 6:10). Apostol Pavle se molio Bogu zajedno sa braćom i sestrama u klečećem stavu (Dela 21:5).


Gospod Isus se isto molio klečeći (Luka 22:41), ali u Novom Zavetu nigde ne postoji zapovest u vezi stava tela prilikom molitve. Čak i kada apostol Pavle kaže Timotiju da hoće da se ljudi mole na svakom mestu podižući ruke, primarni akcenat nije na spoljašnjem stavu tela prilikom molitve, nego na unutrašnjem stanju srca.


Danas je u mnogim religioznim krugovima uspostavljeno bučno slavljenje uz dizanje ruku, međutim, Bog ne prima mnoge te žrtve. Dizanje svetih ruku jeste novozavetni princip, a ne dizanje prljavih ruku. Vidite, vaše ruke mogu imati udela u raznim nepoštenim radnjama, prevarama i nečistotama ovoga sveta tokom sedmice, a onda na sastanku prilikom slavljenja biti podignute Bogu. Mislite li da Bog to prihvata? Zato želim da te upozorim, dragi brate i sestro, pre nego što podigneš svoje ruke Bogu, preispitaj se da li su tvoje ruke svete.


Apostol Pavle posebno naglašava da ljudi čine molitve na svakom mestu. Ne postoji ograničenje po pitanju mesta. Nekada su se ljudi molili samo u hramu ili samo na mestu koje je bilo posvećeno Bogu, ali danas živimo u doba blagodati kada je svima omogućen taj novi i živi put do Boga kroz krv Isusa Hrista. Jedna duhovna pesma kaže: “Zato na svakom mestu molite se. Ako li dostojnih reči ne nađete, tada uzudišući pred Njega stupajte. Bog čuje, znajte!”


Farisej se obraćao Bogu tako što se dičio svojim religioznim dostignućima, sa prezirom prema onima koje je smatrao lošijim od sebe. Bog nije prihvatio njegovu molitvu. Sa druge strane, carinik je u dubokoj svesnosti svoje grešnosti podigao svoj glas Bogu jednostavnim rečima: “Bože, budi milostiv meni grešnome!” i Bog je prihvatio njegovu molitvu.


Bog posmatra stanje našeg srca. Ima li u njemu ponosa, prezira prema drugima, gnjeva ili neraščišćenih odnosa sa bližnjima?Pavle kaže da ljudi podižu svete ruke bez gnjeva. Naša molitva nema svrhe ako gajimo u svom srcu gnjev prema bratu nizašto. Ako nekome nismo oprostili, naša molitva sigurno neće biti prihvaćena kod Boga.


Ja sam se mnogo puta molio Bogu samo zbog toga što je to bio moj religiozni običaj. Sada je to nešto skroz drugačije. Želim da se molim sa dubokom svesnošću moje potrebe za Njegovom milošću i sa željom da Mu uvek pristupam sa svetošću i čistotom, ispovedajući svaki meni poznati greh.


Kada su Mojsijeve svete ruke bile podignute, Izraelski narod je pobeđivao Amalike (2.Mojs.17:11). Da li primećujemo silu svetih ruku koje se podižu Bogu? Podignute svete ruke su davale pobedu Božijem narodu. Dizanje svetih ruku će i danas uvek iznova dokazivati Hristovu pobedu nad Sotonom i svim njegovim podanicima.


Nebeski Oče, hvala Ti što nam pokazuješ svoju istinu. Očisti nas u krvi Hristovoj. Pomozi da naše ruke budu svete i naša srca oslobođena od svakog gnjeva i sumnje, kako bi dizanje naših ruku stalno dokazivalo pobedu koju imamo u Hristu Isusu. Amin.


 

 

arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Živeti u Božijem zaklonu

 

02-Feb2018 Sedmične poruke - Februar 2018


00-Sedmicne2018 Sedmične poruke 2018

 


 

Sedmična poruka