Naslovna > Sedmična poruka > 2016 > Avgust 2016 > Biti sluga - 1

Glavni meni

Štampa

Biti sluga (1)

Milenko Isakov

Zaista, zaista vam kažem: sluga nije veći od gospodara svog,

niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao"

(Jovan 13:16)

 


Događaj koji se opisuje u 13.poglavlju Jovanovog Evanđelja dešava se neposredno pred Hristovo raspeće i smrt. Isus je imao zajedničku večeru sa svojim učenicima, a prvi stih kaže da je Isus znao da je došao čas da pređe sa ovog sveta Ocu. Isus je tačno znao da se završava Njegova misija zbog koje je došao na zemlju.


Biblija govori na više mesta o ljudima koji su tačno znali kada će napustiti ovaj svet i otići Gospodu. Mi ne znamo! Možda je nekome ovo poslednja poruka koju će pročitati. Možda će Gospod nekoga uskoro pozvati. Mi to ne znamo, jer nam nije zagarantovan sutrašnji dan. Naš život je kao para koja se za malo pokaže, a potom nestaje. Sutrašnji dan nam nije obećan. Međutim, neki Božiji ljudi su znali kada treba da odu sa ove zemlje. Jedan od njih bio je apostol Pavle. U 2.Tim.4:6 On kaže: „Jer ja se već žrtvujem i vreme mojeg odlaska nasta. Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah!“ Ovde jasno razumemo da je apostol Pavle znao da odlazi sa zemlje i da se njegova trka svršila. On nije bio jedini. Apostol Petar je takođe znao. U 2.Pet.1:13,14 Petar kaže da neće prestati da opominje vernike, jer je znao da će uskoro svoje telo odbaciti, kao što mu je Gospod Isus objavio.


Pošto je Isus takođe znao da je došlo vreme da napusti ovaj svet i da se vrati Ocu, On je do kraja pokazao ljubav prema svojima, prema onima koje je voleo da ovom svetu. Divna je to istina! Isusova ljubav je univerzalna prema svima. Bog je toliko voleo ceo svet da je dao svog Sina (Jovan 3:16). Međutim, Isusova ljubav je posebno rezervisana za one koji su Njegovi. To je poseban narod. Izabran, sveti narod! To su otkupljeni ljudi, plaćeni ogromnom cenom Hristove prolivene krvi. Dakle, ljudi koji su se odazvali Božijem pozivu da se pokaju i veruju Evanđelje, koji su se okrenuli od svojih greha i predali život Bogu, Isus za njih ima jednu posebnu ljubav i do kraja ih voli! Takve iskrene istinske vernike ne može ništa da odvoji od Hristove ljubavi (Rim.8:38,39).


Posle ovog uvoda želim da pređem na ono što jeste tema 13.poglavlja Jovanovog Evanđelja, a to je da je Isus došao na ovu zemlju da bude sluga! On nije došao da mu služe, nego da služi i da dâ svoj život u otkup za mnoge. Ovo je bilo posebno izraženo prilikom pranja nogu svojim učenicima. Biblija kaže da je Isus to učinio „znajući da mu je Otac sve predao u ruke, da je izašao od Boga i da se Bogu vraća.“ Ovde vidimo jasan princip! Kada si duboko svestan svog identiteta (da jesi Božije dete), to te pokreće na akciju služenja drugima. Pošto je Isus to znao, skinuo je svoj ogrtač, uzeo peškir, zapregnuo se, usuo vodu u lavor i počeo da pere noge učenicima. Oni koji dobro poznaju istorijski kontekst tog događaja znaju da je pranje nogu u tom vremenu bio posao roba. Zapazite da je Isus odlučio to činiti znajući da mu je Otac sve predao u ruke i da ima svu vlast na nebu i zemlji! Ovo je zaista zapanjujuće. Isus ima stav sluge! On nije došao da bude kralj i da bude neko oko koga drugi igraju. Ne, On je došao da služi drugima! I to je nešto što je u suštoj suprotnosti sistemu koji vlada u svetu.

 

Hijerarhija svetskog sistema je obrnuta. Ko je na višem socijalnom nivou, njemu se više služi. U Božijem carstvu je suprotan princip. Ko je najveći, on je ispod svih i svima služi! O tome čitamo u Mateju 20 nakon što je majka Zavedejevih sinova tražila da Jakov i Jovan sednu sa desne i leve strane Isusu u Njegovom carstvu. Ostalih desetorica učenika su se naljutila na ovih dvojicu, pa im je Isus rekao: „Znate da vladari naroda gospodare i velikaši ih drže pod vlašću, ali neka među vama ne bude tako, nego ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude služitelj, i ko hoće da bude prvi među vama, neka vam bude sluga, baš kao što ni sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život dâ kao otkupninu za mnoge“ (stihovi 25-28).


Isus kaže da u svetu princip veličine podrazumeva držanje drugih pod vlašću i gospodarenje nad njima, ali da među njegovim učenicima ne bude tako! U Božijoj crkvi nema hijerarhije. Isus kaže da je On učitelj, a mi smo svi braća! (Matej 23:8-10). Jedina hijerarhija u crkvi je po osnovu služenja. Ako si se najviše ponizio i služiš svima, najveći si! Međutim, ako želiš da vladaš i gospodariš nad drugim vernicima i da manipulišeš njihovim životima i kontrolišeš njihova srca, nisi dobrodošao u Crkvu Hristovu, jer u Božijem carstvu ne vlada princip ovog sveta. Sluga nije više rangiran od gospodara, niti zaposleni daje radni nalog svom poslodavcu!


Ako je Isus tvoj gospodar, ti ćeš danas imati stav sluge! Amin!


Nastavićemo sledeće sedmice!


 

 

 

arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Ljubav prema novcu

 

Sedmične poruke - avgust 2016

 

Sedmične poruke 2016

 


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme

I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Sedmična poruka