Glavni meni

Pretraga

Štampa

Rastanak

Milenko Isakov


"A svih stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,

žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lica njegova,

i otpratiše ga u lađu.

(Dela 20:37,38)




Ovo je bio rastanak apostola Pavla sa starešinama efeske crkve. On je tamo boravio pune tri godine propovedajući Evanđelje. Bog je potvrdio svoju Reč znacima, čudima i isceljivanjem mnogih preko Pavlovih ruku. Strah Božiji je ušao u mnoge ljude i cela Azija je čula reč Gospoda Isusa. Međutim, došlo je vreme da Pavle nastavi svoje putovanje prema Jerusalimu i trebao je da se odvoji od njih. Ono što je najviše zabolelo Efežane bila je činjenica da više neće videti njegovo lice. Neće videti lice čoveka koji je predao svoju dušu za ime Gospoda Isusa (Dela 15:26).

 

Da li su to bili nezreli vernici? Naravno da nisu. Zar nisu imali nad da će jednom svi zajedno provoditi večnost? Zar to nisu bili ljudi koji su imali sigurnost spasenja i koji su bili uvereni da će se ponovo sresti sa Pavlom i da će slaviti Boga zajedno večno? To je sve tako, ali mi smo ljudi u telu. Mi smo ljudi koji imamo emocije. Kada se rastajemo i kada smo svesni da se sa nekim nećemo videti duže vreme, to pokreće naše emocije, iako znamo da će se “verni opet sastati”.

 

Propovednik kaže da svemu ima vreme i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kada se rađa, ima vreme kada se umire, vreme kada se sadi i vreme kada se čupa posađeno, vreme kada se razvaljuje, vreme kada se gradi, vreme plaču i vreme smehu... (Prop.3). Na zemlji je sve prolazno i sve je ograničeno vremenom. Interesantno je kako određeno vreme možemo provoditi zajedno sa određenim osobama. Životni putevi nam se ukrštaju, jer provodimo vreme na istoj geografskoj lokaciji. Međutim, tada se desi da nam se životni putevi razdvoje i više se možda nikada ne vidimo u telu. Bog zna.

 

U svetu u kome živimo ništa nije stabilno i pouzdano. Često oni koji se čine da su najjedinstveniji za kratko vreme mogu da postanu najneujedinjeniji. Oni među kojima je vladalo najstriktnije jedinstvo za kratko vreme se mogu međusobno otuđiti, do mere da postanu neprijatelji. Međutim, iako se rastanemo sa mnogima, dolazi dan kada ćemo se morati ponovo sastati. To je dan Hristovog suda. “Svima nam se valja javiti na sudu Hristovom” (2.Kor.5:10). Pavle je mogao da napiše Korinćanima da će on njegovi saradnici biti Korinćanima slava, a i da će Korinćani njemu i njegovim saradnicima biti slava na dan suda (2.Kor.1:14). Bog želi da naš susret na danu suda sa svima sa kojima se moramo rastati na zemlji bude na takav način, da budemo slava jedni drugima!

 

Sada je dobro vreme da ispitamo svoja srca. Sa mnogim ljudima smo se rastali. Ne srećemo se sa njima kao ranije. Kakav je naš stav srca prema njima? Da li ih preziremo? Smatramo li ih nižerazrednim hrišćanima? Da li postoji nešto što im nismo oprostili? Hoćemo li biti slava jedni drugima na Hristovom danu suda, ili će postojati stvari koje će On trebati da razreši među nama?

 

Gospode, očisti naša srca od svega što nije Tebi po volji. Želimo da imamo mir u srcu sa svima! Pomozi nam da živimo sa čistom savešću pred Tobom i pred ljudima. Amin.


 

arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Brak

 

05-Maj2015 Sedmične poruke - maj 2015

 

00-Sedmicne2015 Sedmične poruke 2015

 


 

Sedmična poruka