Glavni meni

Pretraga

Štampa

Uvređenost

Milenko Isakov

 

"Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru."

(Priče 18:19)


U prošloj poruci razmišljali smo o suđenju i o jasnom Hristovom stavu u vezi toga. Danas želimo da razmišljamo o nečemu što je vrlo rasprostranjeno u svetu, a to je stav uvređenosti. Živimo na zemlji koja je nazvana dolinom plača (Psalam 84:6). Čim izađemo iz majčinog stomaka plakanjem započinjemo svoj zemaljski život. U ranom detinjstvu stičemo fizičke rane na telu koje nas podsećaju na trenutke bola. Često imamo priliku da vidimo kako su deca 'zaradila' po neku masnicu ili čvorugu. Takođe, poznajemo ljude koji su imali različite operacije u svom životu i na njihovim telima postoje ožiljci koji ih vraćaju u mislima na to vreme bola. Ponekad sretnemo ljude koji su u prošlosti zadobili toliko tešku povredu da su osakaćeni za ceo preostali život. Međutim, sve ovo su samo povrede u fizičkom smislu.

Božija Reč nam govori o ranama i bolu koji je daleko dublji i jači od fizičkog bola. To je unutrašnji bol koji se dešava duboko unutar naše duše. Takav bol ima daleko snažnije posledice od fizičkog bola. Mnogi gresi koje ljudi danas čine jesu jasan rezultat i pokazatelj njihove povređenosti i uvređenosti. Ljudi čine zlo onima koji su ih uvredili. Mnogi mrze one koji su ih povredili. Neki su spremni za najokrutnije osvete samo zato što ih je neko uvredio.

Uvređenost je težak okov za čovečiju dušu. Iz uvodnog stiha vidimo kako Solomun kaže da je lakše osvojiti tvrdi grad, nego zadobiti uvređenog brata. Stepen i jačina naše uvređenosti zavisi od nivoa bliskosti sa osobom koja nas je uvredila. Svakom čoveku je lakše da podnese uvredu od nepoznatog stranca, dok uvrede od bliskih osoba ostavljaju mnogo dublje i jače posledice u našim životima. Zato Solomun kaže da je manje vremena potrebno da se zauzme tvrdi neprijateljski grad, nego da se uvređeni brat pomiri sa onim ko ga je uvredio. Ozlojađenost povređenog brata je strašno oštra. To vidimo u više slučajeva u Bibliji. Navešću nekoliko primera: Kain i Avelj (1.Mojs.4), Jakov i Isav (1.Mojs.27), Josif i njegova braća (1.Mojs.37), Amnon i Avesalom (2.Sam.13). Nemamo vremena da detaljnije spominjemo te slučajeve, ali možemo pročitati navedene biblijske izveštaje i vidićemo do čega sve duboka uvređenost srca može odvesti čoveka.

Ljudi se najčešće uvrede kada osete da nisu dovoljno poštovani ili kada dožive poniženje. Ako postanu predmet tuđeg prezira, omalovažavanja ili potcenjivanja, to takođe rezultira uvredom. Razlog za uvredu često mogu biti sasvim banalne stvari. Ako druga osoba ne postupi u skladu sa onim što smo od nje očekivali, to može biti dovoljno za našu uvredu. Uvređenost se može pojaviti takođe kada dela drugih ljudi povežemo sa nekim svojim kompleksom. Primera radi, ako imaš kompleks niže vrednosti, često ćeš sasvim neopravdano biti uvređen samo zato što si umislio da te je neko ponizio.

Sada dolazimo do glavnog pitanja. Da li je ispravno da se kao hrišćani i Božija deca vređamo? Bilo bi sasvim nerealno da kažemo da je nama nemoguće da se uvredimo. Međutim, isto tako bi bilo sasvim nerealno i pogrešno da smatramo da je ispravno robovati svojoj uvređenosti. Ono o čemu je Isus mnogo govorio jeste praštanje! Praštanje je siguran lek protiv uvređenosti. Da li te je neko uvredio? Oprosti mu! Seti se svih svojih uvreda protiv Boga i razmisli da li si time zaslužio Njegovo oproštenje. Imaš li sada pravo očekivati da osobe koje su te povredile 'zasluže' tvoj oproštaj?

Dragi brate i sestro, ako se često vređaš, želim da ti kažem da nisi istinski shvatio Božiju ljubav prema tebi. Ako suviše zavisiš od komentara, mišljenja i postupaka tvojih drugara, još uvek nisi stavio Boga na prvo mesto u svom životu. Otkrivenje na Božije prihvatanje i ljubav prema nama i na našu nedostojnost toga trajno nas leči od vređanja! Neka te svi odbace, ponize i prezru kada si siguran i bezbedan u ljubavi svog nebeskog Oca i svog Spasitelja duše, Isusa Hrista! Da li možemo to da kažemo? Možemo, ako smo shvatili veličanstvenost naše pozicije u Isusu Hristu!

Međutim, nedostatak poniznosti i 'višak' ponosa u našem životu često rezultiraju besmislenim vređanjem. Bog dopušta ljude koji su eksperti za vređanje da bi nam pokazao naš ponos i da bi lomio našu dostojanstvenost, vrednost i važnost koju često umišljamo da imamo nezavisno od Njega!

Najopasniji oblik uvređenosti jeste sablažnjavanje o Hrista i o istinu Njegove Reči. Isus je rekao da su blagosloveni oni koji se ne sablazne o Njega (Luka 7:23). Blagosloveni su oni koji se ne uvrede na istinu koju je Isus objavio. Fariseji su se vređali zbog istine koju je Isus objavljivao. Danas će takođe mnoge hrišćane uvrediti istina koju propovedaju Božiji ljudi, ali naš posao nije da trčimo za takvima, već da ih prema Hristovoj reči ostavimo u njihovoj uvređenosti i slepoći (Matej 15:12-14). Svi koji su odlučili da se protive istinitoj Reči Božijoj, određeni su na spoticanje i Hristos za njih postaje “kamen spoticanja i stena sablazni” (1.Pet.2:6-8).

Ne dozvoli, dragi prijatelju, da ti Gospod Isus i Njegova istinita Reč bude stena uvrede! Pokori Mu se, prihvati Njegovu vlast nad tvojim životom i budi oslobođen od duha vređanja!

Pomozi nam Gospode. Hvala Ti za sve ljude koji nam pomažu da vidimo svoj ponos. Želimo biti ukorenjeni u Tvojoj ljubavi za nas i ne želimo biti nestabilni kao mala deca koju ljuljaju razni vetrovi. Hvala Ti što smo Tvoja deca, večno voljeni i prihvaćeni u Isusu Hristu! Amin.



arrow_rtl Prošla sedmična poruka - Ne sudite

 

34Avg202012 Sedmične poruke - avgust 2012

 

39Sedmicne2012 Sedmične poruke 2012



Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Sedmična poruka