Naslovna > Sedmična poruka > 2011 > Mart 2011 > Razorna sila greha

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Razorna sila greha

Milenko Isakov

 

Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božiju,

i opravdaće se zabadava blagodaću Njegovom,

otkupom Isusa Hrista”

(Rimljanima 3:23,24)

 

 

Aktuelni događaji u svetu daju nam do znanja da ljudi poseduju različite razorne sile kojima žele da naude jedni drugima. Rat u Libiji i mnoštvo uništenih zgrada i izgubljenih ljudskih života su dokazi razorne sile savremenog oružja. Takođe, više od dvadeset hiljada ljudskih žrtava u Japanu jesu dokaz razorne sile zemljotresa, kao i ispunjenje proročke reči Gospoda Isusa Hrista. Isus je rekao da će znaci poslednjeg vremena biti ratovi, zemljotresi, gladovanja i pomor. Takođe je zapisano da će narode na zemlji obuzeti strah od huke i morskih talasa (Luka 21:25), što možemo pretpostaviti da se odnosi na savremeni “cunami” (talasi koji nastanu od zemljotresa u vodi).

Kada razmišljamo o svim tim tragedijama koje se dešavaju na zemlji, mnogi ljudi postavljaju pitanje gde je Bog u svemu tome. Gde je taj svemoćni Bog, Bog ljubavi? Zašto ne spreči zlo?

Ovo su interesantna pitanja koja treba da razmotrimo. Vrlo je važno da shvatimo da Bog ima apsolutnu kontrolu nad svim događajima u svetu. Naravno, većina toga što se dešava na zemlji nije odobreno od Boga, ali Bog nije iznenađen nijednim zlom u svetu. On poznaje zloću ljudskih srca i On je video sve ove događaje od same večnosti. Isto tako, neophodno je da razumemo da Bog u većini slučajeva ne sprečava ljude da čine zlo. Bog je dao ljudima slobodnu volju i On nikoga ne prisiljava da nešto radi ili ne radi. Bog poziva sve ljude na pokajanje od greha zato što je postavio dan u koji će suditi celom svetu, ali još nije došao taj dan. To što Bog odmah ne osuđuje zla ljudska dela jeste dokaz Njegove velike milosti i ljubavi. U Knjizi Propovednika je zapisano da upravo zbog toga što nema odmah osude za zlo delo, srca ljudi u njima kipe da čine zlo (8:11). Sa druge strane, đavo govori ljudima da je zlo u svetu Božija odgovornost, iako je svima (ako smo potpuno iskreni) jasno da ta zla čine ljudi, a ne Bog.

Možda će neko reći: “Dobro, slažem se da ljudi čine mnoga zla, ali šta ćemo sa zemljotresima? Da li su i to ljudi prouzrokovali? Zar te stvari nisu izvan ljudskog domena?”

Hajde da se vratimo na početak. Biblija izveštava da je Bog sve stvorio savršeno. Priroda, biljni i životinjski svet koji je Bog stvorio funkcionisao je savršeno. Božija zamisao za stvorenu prirodu nisu bili zemljotresi ili cunami. Božiji plan je bio da čovek vlada na zemlji, odslikava Njegovu slavu i uživa u svim Njegovim predivnim stvorenjima. U takvom stanju su bili Adam i Eva na početku. Međutim, kada su učinili ono što je Bog zabranio (a mogli su to da urade zato što im je Bog dao slobodnu volju), tada je na svet došao greh. Pojavom greha je raskinuta veza između Boga i čoveka, a zemlja je postala prokleta. Kao rezultat toga nastali su mnogi poremećaji u celom univerzumu. Kroz čovečiji greh je došla smrt koja je ušla u sve ljude (Rim.5:12).

Dakle, poremećaji u prirodi nisu bila originalna Božija zamisao, nego su počeli da se dešavaju zbog pojave greha. Protivljenje i neposlušnost vrhovnom autoritetu (koji je Bog) podrazumeva strašne posledice. Đavo je taj koji greši od početka, a greh je uzrok svakog zla na zemlji i to se jasno vidi ne samo kroz potpunu izopačenost ljudskog karaktera, nego i po okruženju u kojem se čovek nalazi. Podivljale životinje nisu bile originalna Božija zamisao. One su postale takve zbog ljudskog greha. Zagađenost prirode je takođe rezultat prljavštine ljudskih greha. Sve ovo nam daje strašan uvid u ogromnu razornu silu greha! Kao što atomska bomba ima silu da razori materijalni svet, tako greh ima silu da razara čovečiju dušu.

Greh je poput ogromne provalije koja se nalazi između čoveka i Boga. Bog nije daleko od ljudi, nego ljudski gresi zaklanjaju Njegovo lice od njih (Isaija 59:2). Bog nikada neće tolerisati greh, zato što je On pravedan, potpuno čist i svet Bog. Sa druge strane, grešan čovek u svojoj sili i sopstvenim naporima nikada ne može dosegnuti standard savršeno svetog Boga! Iz tog razloga je sâm Bog našao rešenje da ukloni ljudski greh. Bog je poslao svog Sina Isusa Hrista da premosti tu ogromnu provaliju greha Njegovom žrtvom na Golgoti. Gospod Isus je svojom nevinom smrću platio kaznu svih ljudskih greha. Tako je sada ljudima verom u Hristovu smrt i vaskrsenje omogućena zajednica sa Bogom. Isus Hrist je postao taj most koji je ponovo spojio čoveka sa Bogom. Svi smo sagrešili, ali ćemo besplatno biti opravdani pred Bogom Njegovom blagodaću, zato što nas je Isus iskupio.

Greh je bolest čovečije duše, a Bog je ponudio lek protiv te bolesti u Isusu Hristu. Ipak, svako ko odbije savet lekara, ta bolest će ga postepeno uništavati i razarati dok ga konačno ne usmrti.

Greh je vrlo prevarna stvar i može se ilustrovati crvom koji napravi gotovo nevidljivu rupicu, uđe u jabuku i onda počne iznutra da je razara. Ta jabuka od spolja izgleda veoma privlačno, ali je iznutra pokvarena pošto je crv uradio svoj posao. Na isti način, greh se nalazi u srcu ljudi i razara ih iznutra.

Poslanica Rimljanima 8:19-23 govori o tome kako se bolest greha odrazila na celu prirodu. Greh je kao zarazna infekcija koja se brzo širi nanoseći ljudima i prirodi teške posledice. Apostol Pavle govori u Rim.8:17,18 o slavi koju će naslediti svi Hristovi sledbenici koji su spremni da sada stradaju sa Njim. Zatim, dalje kaže: "Jer stvorenja stalno čeznu za otkrivenjem sinova Božijih; jer su stvorenja podložena taštini, (ne po svojoj volji nego po volji onoga koji ih podloži) sa nadom da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje." (Bakotić).

Dakle, Pavle u tim stihovima govori o tome da će i "tvar" (stvorenja, stvoreni svet, priroda) biti oproštena "raspadljivosti" (koje je rezultat prokletstva greha) onda kada Isus dođe u svojoj slavi da vlada na zemlji hiljadu godina. Mnogi stihovi iz starozavetnih proroka se odnose na to vreme. Na primer, da će vuk i jagnje boraviti zajedno (Isaija 11:6), da ce se malo dete igrati kod rupe otrovne zmije (Is.11:8) itd...a to su upravo obeležja te obnovljene zemlje. Petar piše u svojoj poslanici da čekamo po Božijem obećanju novo nebo i NOVU ZEMLJU gde pravda živi (2.Pet.3:13).

Dolazi dan kada će biti uništena razorna sila greha i kada na zemlji više neće postojati ni najmanja stvar koja podseća na greh.

Hoćemo li tražiti od Gospoda da ta sila bude razorena i sada u našim životima?

 

Hvala Ti Oče za divan plan spasenja u Isusu Hristu. Hvala Ti što će On uskoro doći da ukine greh, smrt i svako zlo. Pomozi nam da se spremimo za taj dan i da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionio. U Hristovo ime, amin.

 

Sedmična poruka