Glavni meni

Pretraga

Štampa

Samovolja

Milenko Isakov

 

Čovek samovoljan traži što je njemu milo

i meša se u svašta”

(Priče 18:1)

 

 

Božija Reč je prorekla da će u poslednjim danima ljude odlikovati jako loše osobine: sebičnost, srebroljublje, nepravednost, ponos, neposlušnost nadređenim autoritetima... (1.Tim.3:1-5). Sve to podrazumeva da će oni biti jako zainteresovani da udovoljavaju slastima i požudama koje njihovo telo želi. Život većine ljudi na ovoj zemlji se svodi na ugađanje sebi i na stalno traženje ličnog interesa. Takav život nema prostor za istinsku ljubav i saosećanje prema bližnjima.

Iako Bog ima silu da zaustavi ljude u njihovoj želji da žive nezavisno od Njega, On im dopušta da žive samovoljno. Bog dozvoljava da ljudi žive po volji svojih srca zato što im je dao slobodan izbor. On nikoga neće prisiliti na pobožan život. Bog ima neizmernu milost prema svakom živom stvorenju i On strpljivo čeka da bezbožnici dobrovoljno dođu u pokajanje.

Apostol Pavle je pisao Efežanima da nas naši prestupi i gresi čine duhovno mrtvima pred Bogom (Ef.2:1). Život svakog čoveka koji nije došao u mir sa Bogom se svodi na ugađanje sopstvenim željama tela. Pavle kaže da smo svi nekada činili volju tela i naših zamisli i da smo po prirodi bili objekat Božijeg gnjeva! (stih 3). To znači da će Bog izliti svoj pravedan gnjev na svakog čoveka koji ostane u stanju da živi po volji svog tela i svojih zamisli. Bog će izliti svoj gnjev na sve ljude koji ostanu u stanju svoje samovolje!

Iz uvodnog stiha jasno razumemo šta je suština samovolje. Samovoljan čovek čini ono što je njemu milo. Naša samovolja se ogleda u tome da radimo samo ono što nama odgovora, tražeći u tome uvek lično zadovoljstvo ili korist. Ljudska samovolja je očigledan dokaz nedostatka poniznosti pred Bogom. Samovoljan čovek ne želi autoritet iznad sebe. On ne želi da bude nekome odgovoran. On smatra da je dovoljno inteligentan da samostalno upravlja svojim životom. Pa ipak, Bog je na mnogo načina ograničio ljude i pokazao im koliko su mali i koliko im je potrebna pomoć sa visine. Smrt je taj najveći div pred kojim je čovek potpuno nemoćan, ako ne preda svoj život u ruke Bogu.

Zašto toliko volimo samovoljan život? Zašto se ta samovolja toliko često vidi u životima osoba koje svedoče da su hrišćani i da služe Bogu? Najveći razlog jeste nepoznavanje Boga i neverovanje Bogu! Da li znate da mnogi vernici ustvari ne poznaju Boga? Zvuči apsurdno, ali mnogi vernici ne veruju Bogu i to se pokazuje kroz njihov samovoljan život. Mnogi su spremni da revnosno “odrade” sve svoje religiozne dužnosti, ali ne i da prihvate Božiju volju u svom životu. Da li ste upoznali vernike koji će vam se smeškati u crkvi, ali nikako neće biti spremni da vam pruže gostoprimstvo? Danas u svetu postoji mnogo crkava u kojima se vernici navodno vole, ali se ta ljubav nikad nije pokazala tako što su oni postali međusobno gostoljubivi. To je jedan jasan dokaz ostataka samovolje koja kaže: “Postoji naš privatan kućni život u koji ne dozvoljavamo da zavire naša braća i sestre. Dakle, naša volja je u prvom planu, a ne Božija.”

Bog koji je beskrajno velik došao je da se objavi ljudima u liku Isusa Hrista koji je uzeo isto telo i krv koje mi posedujemo. Pokazao nam je kakav je nebeski život. Pokazao nam je kakav je Božiji život. Isus nije živeo po svojoj volji. On se odrekao svoje volje koju je posedovao kao čovek. Molio se u Getsimaniji: “Oče, ne moja volja, nego Tvoja neka bude” (Luka 22:42). Gospod Isus je sišao sa neba da čini Božiju volju, a ne svoju (Jovan 6:38). Njegov život nije obuzela nijedna trunka samovolje. Iz tog razloga je Božiji život tekao kroz Njega. Božija ljubav se izlivala iz Njegovog srca. Poniznost, dobrota, milost, saosećanje, nežnost i mudrost su bili stalni magnet za ljude oko Njega.

Možda se pitaš, brate i sestro, zašto je moj život tako suv? Zašto nemam reč kojom mogu da blagoslovim bližnje? Zašto mi je tako teško da volim bližnje? Zašto mi je mnogo lakše da ih osudim? Zašto su dovoljne male stvari da me “izvedu iz takta”? Zašto mi je teško da razumem supružnika? Zašto je tako lako izreći reči koje će povrediti bližnjeg? Zašto me tako lako obuzme briga? Zašto mi nedostaje istinska radost? Zašto se moj mir često poremeti?

Odgovor je jednostavan. Još uvek je jako snažan naš život u nama. Nedostaje nam Božiji život zato što još uvek mnogo volimo našu samovolju. Teško nam je da se odreknemo sebe. Teško nam je da umremo svojoj volji. Iako imamo veliko poznanje u vezi toga kako izgleda Božiji život, često ne može taj život da se pokaže na nama zato što ga gušimo našom samovoljom.

Gospod Isus je rekao: “Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe i uzme svoj krst i ide za mnom” (Matej 16:24). Ko ne želi da se odrekne svoje volje, nikada neće postati učenik Isusa Hrista (Luka 14:33). On može mnogo znati o Hristu i Njegovoj nauci, ali nikada neće iskusiti pravu slast nebeskog života dok se ne odrekne svoje volje. Što se više budemo odricali naše volje, više ćemo učiti od Hrista i više će se Njegov život pokazati u našem smrtnom telu.

Želim da te ohrabrim, brate i sestro, da budeš odlučan u borbi protiv svoje volje! Ta borba ustvari jeste istinski dokaz da si ozbiljno shvatio svoj hrišćanski život. Gospod Isus je obećao da će biti tvoj lični učitelj i ti Njegov učenik ako se odrekneš svoje volje. Sa druge strane, oni koji su zainteresovani za zabavu ili mrtvu formalnu pobožnost neće ni želeti tu borbu zato što su suviše zadovoljni životom po svojoj volji.

 

Nebeski Oče, oprosti nam našu samovolju. Mnogo puta smo zanemarili Tvoju volju pošto nismo želeli da se odreknemo svoje. Pomozi nam u toj borbi. Želimo taj nebeski život. Hvala Ti za strpljenje koje imaš prema nama. Probudi nas i dovedi kroz nas mnoge duše u Tvoje Carstvo. U Hristovo ime, amin.

 

Sedmična poruka