Naslovna > Sedmična poruka > 2011 > Februar 2011 > Božiji vrhovni cilj za čoveka

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Božiji vrhovni cilj za čoveka

Milenko Isakov

 

Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina Njegova”

(Rimljanima 8:29)

 

 

Prošli put smo pogledali stih iz Dela 17 gde apostol Pavle kaže da je Bog taj koji je stvorio svet i sve što je u njemu i da je On Gospodar neba i zemlje. Ta istina se u potpunosti uklapa sa rečima Psalma 24:1 gde kaže: “Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj.”

Dakle, sve materijalne stvari ovoga sveta, kao i svako živo biće jesu Božije vlasništvo. Otac Gospoda Isusa Hrista je Bog svakom duhu i svakom telu (4.Mojs.27:16). Bog ima apsolutnu kontrolu nad svim dešavanjima u svetu i On nije iznenađen nijednim zlom. On je Stvoritelj svega, On izdaleka poznaje ono što se još nije desilo i On zna kraj pre početka! (Isaija 46:10).

Sve što je Bog stvorio u početku bilo je dobro. Bog je načinio čoveka prema svom obličju da bi kao kruna Njegovih stvorenja bio gospodar cele zemlje. Čovek je stvoren da bi ličio na Boga i vladao zemljom (1.Mojs.1:27,28). Međutim, svojim nepokoravanjem Bogu i padom u greh, on je tu vlast prepustio Sotoni i doneo prokletstvo na celu zemlju. Posle pojave greha nastalo je neprijateljstvo između zmije (koja je ilustracija Sotone) i žene i njenih potomaka (1.Mojs.3:15). Tako je danas Sotona najveći neprijatelj ljudske rase. Đavo čini sve što je u njegovoj sili da spreči čoveka da ispuni taj vrhovni cilj i svrhu radi koje ga je Bog stvorio.

Čovek je padom u greh izgubio zajednicu sa Bogom. Greh je ogromna provalija koja se nalazi između čoveka i Boga. Svi koje tvore greh nalaze se pod uticajem đavola zato što on greši od početka (1.Jov.3:8). Đavo je autor greha. On je prvi Božiji buntovnik i protivnik i on širi taj zao uticaj na ljude. Čovek je potpuno nemoćan da se u svojoj sili odbrani od đavoljeg lukavstva i prepredenosti. Adamovim padom je došao greh na ceo svet i kroz greh je došla smrt koja je ušla u sve ljude, jer su svi sagrešili protiv Boga (Rim.5:12). Ljudi su postali robovi greha i niko od njih nije mogao da se oslobodi od tog ropstva. Iz tog razloga apostol Jovan dalje kaže: “Zato se javi Sin Božiji da raskopa dela đavola.” Gospod Isus je došao da premosti tu, za ljude nesavladivu, provaliju između Boga i čoveka.

Bog je vrlo dobro znao i video zao uticaj Sotone na ljudima, ali On sa razlogom nije hteo odmah da ga eliminiše. Bog je želeo da vidi ljude koji će verovati Njemu, koji će dobrovoljno izabrati da kažu “ne” Sotoni i koji će u Hristovoj sili izvojevati pobedu nad njim. Gospod Isus je došao da satre vlasnika države smrti (Jevr.2:14). On je došao da umre za naše grehe i da vaskrsne radi našeg opravdanja pred Bogom (Rim.4:25). Tako sada čovek koji je zbog svojih greha kriv i osuđen pred Bogom može biti oslobođen svoje krivice verom u Hristovu smrt i vaskrsenje. Grešan čovek će se pomiriti sa Bogom verom u Hrista, biće opravdan i dobiće mir sa Bogom. (Rim.5:1). Dokaz njegovog opravdanja pred Bogom i duhovnog rođenja biće novi život i dobra dela kroz koja će se proslavljati Bog.

To je, dakle, Božiji plan za rešenje problema greha. Međutim, većina ljudi neće izabrati pomirenje sa Bogom i neće želeti da Ga upoznaju. Pošto ne poznaju Boga i ne slušaju Evanđelje Hristovo, oni će primiti večnu pogibao od lica Gospodnjeg i Njegove slave (2.Sol.1:8,9).

Bog je u svojoj savršenoj mudrosti od početka znao svoje izabranike. Međutim, njegov vrhovni cilj za njih nije samo oproštenje greha. On je došao da oslobodi svoj narod od njihovih greha (Matej 1:21). Božija volja jeste da Njegov narod ima pobedu nad grehom i “da ne caruje dakle greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim” (Rim.6:12).

Sada ćemo se vratiti na uvodni stih. Za čega je to Bog odredio one koje je unapred znao? Da li ih je odredio samo da prime oproštenje greha? Da li ih je odredio samo da budu oslobođeni od krivice svojih greha? Da li ih je odredio samo da izbegnu pakao i da idu u nebo? Ne, odredio ih je da budu jednaki obličju Hristovom! Odredio ih je da liče na Isusa Hrista. Odredio ih je da po karakteru, ponašanju i delima imaju život koji podseća na život Isusa Hrista. Dakle, ne život laži, nevere, hvalisanja, svađe, zavisti, ogovaranja, lenjosti, mržnje, gnjeva, pakosti, ljutine, nego život ljubavi, poniznosti, strpljenja, dobrote, mira, milosti, praštanja, vere, radosti...

Ova istina mi je posebno zasijala kao Božije otkrivenje pre dva dana kada se rodio naš prvi sin. Dok još nisu izašli iz porodilišta, održavao sam kontakt sa suprugom preko telefona. Kada sam je pitao u vezi sina, rekla je da je jako dobar, da ne plače i da često sisa prst. To su bile prve informacije koje sam dobio u vezi našeg sina.

Kao dete, ja sam takođe mnogo voleo da sisam prst. Moja majka me je jako teško odvikla od toga. Sećam se da mi je zavezala naprstak od tkanine kako bi me odvikla od sisanja prsta.

Kada sam razumeo da naš mali sin voli da sisa prst i kada sam postao svestan da u tome skroz liči na tatu, to mi je pričinilo jako veliko zadovoljstvo i radost. Tada mi je Bog progovorio! Podsetio me je na istinu da On želi da budemo slični Njemu. Našem nebeskom Ocu pričinjavamo veliko zadovoljstvo i radost kada ličimo na Njega!

Hoćeš li i ti dragi brate i sestro, pričiniti veliku radost svom nebeskom Ocu tako što ćeš čeznuti da sve više ličiš na Njega?

 

Hvala Ti, nebeski Oče za sve blagoslove kojima nas obasipaš svakodnevno. Učini da naše oči budu otvorene za prepoznavanje Tvojih dela u nama i oko nas. Želimo prebivati u Tvojoj prisutnosti. Pomozi nam da iz dana u dan sve više odražavamo Tvoj karakter i Tvoju slavu! U Hristovo ime, amin.

 

Sedmična poruka