Naslovna > Sedmična poruka > 2010 > Jun 2010 > Opravdanje verom

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Opravdanje verom

Milenko Isakov

Opravdavši se dakle verom, imamo mir s Bogom

kroz Gospoda svojega Isusa Hrista“

(Rimljanima 5:1)

 

 

Biblija uči da su svi ljudi sagrešili i da su zbog toga krivi pred Bogom. Kako je moguće da okrivljen grešnik bude opravdan pred svetim i pravednim Bogom? Trudom, delima i zalaganjem svoje grešne prirode čovek nikada ne može da dosegne opravdanje pred Bogom. Kao što je jedno zlo drvo nemoćno da u svojoj sili počne da proizvodi dobar plod, tako isto jedan grešan, izgubljen čovek ne može da u svojoj sili proizvede dela kojima će zaslužiti izmirenje sa savršeno čistim Bogom! Neophodno je da se čoveku pripiše nečija pravda koja je u potpunosti zadovoljila svetog Boga, a to je pravda Hristova. Dakle, Gospod Isus treba da učini svoje delo. On treba da položi sekiru na koren tog drveta našeg starog grešnog života. Bog mora da sruši to zlo drvo i da nam pokloni novo srce koje će željno hodati po Njegovim uredbama i zakonima. To čudo se naziva novo rođenje!

U Svetom Pismu pronalazimo mnogo stihova koji dokazuju tu istinu da čovek može biti opravdan pred Bogom jedino verom u Isusa Hrista i Njegovo dovršeno delo za spasenje čovečanstva. Gotovo cela poslanica Galatima se bazira na toj temi. U Gal.3:26 čitamo sledeće reči: “Jer ste vi svi sinovi Božiji verom Isusa Hrista”, a u Gal.2:16 Pavle govori o tome kako je doznao da se čovek nikako neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista! Šta nam govore ovi stihovi? Oni kažu da smo opravdani pred Bogom i da smo postali Božija deca Hristovom verom. Ovde se čak ne govori o našoj veri u Hrista, nego o Hristovoj veri. Iz toga proističe jedan jednostavan zaključak da bez Isusa Hrista nije moguće da čovek bude spašen i opravdan pred Bogom. Suludo je, dakle, verovati ili misliti da se čovek može opravdati svojim delima koja potiču od grešne prirode, kada je Gospod Isus jedini put do Boga! (Jovan 14:6).

Svako novorođeno Božije dete je opravdano Hristovom verom i pouzdanjem koje je On imao u svog Oca u zemaljskom životu. Iako se u potpunosti poistovetio sa čovekom uzevši obličje tela, Isus je pokazao savršenu veru i pouzdanje u Boga dok je živeo na zemlji. Bog je bio savršeno zadovoljan učinkom svog Sina i to je dokazao tako što Ga je podigao iz mrtvih tri dana nakon smrti. Zahvaljujući Hristovom besprekorno svetom životu koji je u potpunosti zadovoljio svetog i pravednog Boga, nama grešnim ljudima je ponuđena prilika da se pomirimo sa Bogom posredništvom Njegovog sina. Potrebno je da se pouzdamo da je Hristovom smrću isplaćena kazna za naše grehe i da je Njegovim vaskrsenjem omogućeno brisanje naše krivice, tj.opravdanje pred Bogom. To je jedini način da kao grešnici pristupimo svetom Bogu – verom u Isusa Hrista, verom da je On naša zamena. Takva vera podrazumeva pokajanje od svih naših greha i želju da ih zauvek ostavimo. Takva vera donosi mir sa Bogom kroz Hrista i pristup Božijoj blagodati, kao što kaže uvodni stih.

Najubedljiviji dokaz ove istine se vidi u životu apostola Pavla. U Fil.3 čitamo divne stihove u kojima Pavle govori kako je imao sve predispozicije da poštuje Božiji zakon kao rođeni Jevrej. Imao je slobodu da posvedoči da je po pravdi zakona bio bez mane. Međutim, kada se sreo sa Hristom, Pavle je spoznao da je njegova zakonska pravda samo smeće! Posebno je interesantno da primetimo da on ne poistovećuje svoj život u grehu sa smećem, nego svoju slepu revnost u pridržavanju zakona u svojoj sili. To su bila naizgled mnoga dobra dela, mnogo posta i odricanja, ali Pavle kaže da svu tu pravdu koju je proizveo u svojoj sili i koju je zakon mogao da mu ponudi jeste samo šteta u poređenju sa veličanstvom Isusa Hrista i pravdom koju On nudi čoveku. Pavle kaže: “Jer sve držim za štetu prema prevažnom poznanju Isusa Hrista Gospoda svojeg, kojega radi sve ostavih, i držim sve da su trice, samo da Hrista dobijem” (Fil.3:8). Pavle hoće da kaže: “Ostavljam svoju pravdu. Ostavljam svoja dobra dela. Ostavljam sve što mogu da proizvedem u svojoj sili. Hoću samo da se nađem u Isusu Hristu! Ne treba mi više lična pravda koja dolazi od zakona. Ne treba mi više nijedno moje delo. Hoću samo pravdu koja dolazi od vere Isusa Hrista.”

Dragi prijatelju, naći se u Hristu jeste najveće blago koje čovek može zadobiti na ovom svetu! Biti u Hristu znači biti poistovećen sa Njim. To znači da je Isusova vera postala moja vera. Njegova pravda je postala moja pravda. Njegovo savršenstvo je postalo moje savršenstvo! I to je bio jedini način da savršeno pravedan Bog prihvati savršeno nepravedne grešnike.

Ako smo pristup Bogu našli verom u Hrista, kako treba da nastavimo naš život sa Bogom? U 2.Kor.5:7 Pavle je rekao da živimo po veri, a to ustvari znači da mi više ne živimo, nego da Hristos svojom verom živi u nama (Gal.2:20). U Kol.2:6,7 piše: “Kako dakle primiste Hrista Isusa, onako živite u njemu...” Kako smo primili Hrista? Verom! Kako da živimo u Njemu? “...ukorenjeni i nazidani u Njemu i utvrđeni verom kao što se naučiste....”

Šta to znači u praktičnom smislu? To znači prebivati u Božijoj prisutnosti, slušati Njegov glas i izvršavati Njegovu volju. Bog je ostavio svoju pisanu Reč koja je otkrivenje Njegove volje za naš život. Ako je Bog rekao da će jednom izneti na videlo sve što je sakriveno i da će objaviti motive naših srca (1.Kor.4:5), živeti verom znači držati svoju savest čistom i motive svakog dela ispravnim. Ako je Bog rekao da odbacimo laž i da govorimo istinu (Ef.4:25), živeti verom znači živeti upravo tako! Ako je Bog rekao da se uzme od nas svaka gorčina, ljutina, vika, hula i pakost, živeti verom znači ne gajiti te grehe u svom srcu.

Ako radimo upravo to što je Bog rekao da ne radimo, ili ne radimo ono što je Bog rekao da radimo, to dokazuje da u praktičnom životu ne živimo verom. Možda imamo bogatu teološku spoznaju i možda smo javno priznali svoju veru u Hrista, ali ako smo danas neposlušni Bogu u praktičnom životu, to sigurno nije Hristova vera u nama! Bog nas poziva na pokajanje i vraćanje Njemu. Svaki hrišćanin zna sferu ili detalje svog života koje bi Bog sigurno želeo da promeni, ali je veliko pitanje koliko se istinski bavimo tim stvarima. Iz tog razloga danas imamo ljude i žene koji tvrde da su hrišćani, a ljute se, gaje gorčinu u svojim srcima, sude drugima, opadaju, spletkare... a to definitivno nije Hristova vera u njima!

Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte.” (2.Kor.13:5). Ispitajmo sebe, braćo i sestre, da li smo u Hristovoj veri!

 

Pomozi nam, Oče, da slušamo Tvoj glas i izvršavamo Tvoju volju pomoću i snagom Svetog Duha. Oprosti svaku našu neposlušnost i svako naše delo tela. Hvala što smo opravdani pred Tobom i što smo sada Tvoja deca. To nije rezultat naše zasluge, nego zasluge našeg Spasitelja. Amin.

 

Sedmična poruka