Naslovna > Sedmična poruka > 2010 > Avgust 2010 > Hodanje u svetlu

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Hodanje u svetlu

Milenko Isakov

 

Ako li u videlu hodimo, kao što je On sâm u videlu, imamo zajednicu jedan sa drugim,

i krv Isusa Hrista, sina Njegova, očišćava nas od svakoga greha”

(1.Jovanova 1:7)

 

 

U knjizi proroka Isaije 8:17-22 govori se o Izrailjskom narodu koji je odstupio od Gospoda, pa traži izlaz iz svojih problema kod vračara i gatara. Isaija opisuje život takvih ljudi i on kaže da oni hodaju zabrinuti i gladni ljuteći se i psujući Boga. Njihov život je nevolja i mrak i teška muka, a oni su zagnani u tamu (stih 22).

Ako tvoj život i izgleda tako, dragi prijetlju, Bog ne želi da te ostavi u takvom beznadežnom stanju. Već u sledećem poglavlju Isaija proriče o slavnom vremenu koje će nastupiti i svetlu koje će ugledati narod koji se nalazi u dubokoj tami. “Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliće videlo.” (Isaija 9:2). Mi danas znamo da se ovo proročanstvo odnosi na dolazak Gospoda Isusa Hrista, jer čitamo izveštaj u Novom Zavetu kako je Isus došao iz Nazareta u Kapernaum i ljudi iz Galileje su ugledali veliko videlo u Isusu Hristu (Matej 4:13).

Dakle, Gospod Isus je Osoba koja je donela pravo svetlo na ovu zemlju! Bez Njega čovek ne može da hoda u svetlu. U Starom zavetu videlo je bila Božija reč. U Psalmu 119:105 je zapisano: “Tvoja reč je žižak nozi mojoj i videlo stazi mojoj.” Znači, starozavetnom narodu je Božija reč bila to svetlo, ali oni nisu imali osobu koja će to svetlo Božije reči savršeno primeniti u svom životu. Iz tog razloga je Bog poslao svog Sina. On je ta utelovljena Reč od večnosti kojom je Bog sve stvorio (Jovan 1:1-3). U Isusu Hristu je pokazan savršen život svetla! Njegov život je bio videlo, bez čestice tame. Hristovo videlo nije mogla da obuzme tama (Jovan 1:4,5).

Iako je Božije svetlo svima dostupno i potpuno besplatno, većina ljudi ne želi to svetlo. Oni vole tamu zato što su njihova dela zla (Jovan 3:19). Savle je takođe nekada mnogo išao protiv tog videla proganjajući one koji veruju u Hrista. Međutim, na putu za Damask obasjala ga je velika svetlost od koje je pao na zemlju (Dela 9:3,4). To je sila Božijeg videla! Savle nije mogao da se odbrani od te svetlosti. Isto tako, kada se čovek suoči sa jačinom Božijeg svetla, ono mora da eliminiše tamu našeg života i to je dokaz da smo se sreli sa Bogom.

Dragi brate, ako samo govoriš da veruješ u Hrista, a i dalje uživaš u delima tame, to je prazna priča. Ako iz naših života nije odstranjena tama, ne vredi da se varamo da smo se sreli sa Bogom. Istinski dokaz novog rođenja i susreta sa Hristom jeste odbacivanje dela tame i činjenje dela videla. Pred svim ljudima je danas izbor. Da li će više voleti tamu greha ili svetlo Božije svetosti? U zavisnosti od tog izbora naš život će postajati sve veća tama ili sve veće svetlo.

Svi koji žele da hodaju u videlu imaju primer Hristovog života. Iz Njegovog života možemo učiti šta znači hodati u svetlu i šta znači prebivati u Božijem svetlu. Bog je svojoj deci dao dar Svetog Duha. Isus je obećao da će Duh Sveti biti sa nama vavek (Jovan 14:16). Sveti Duh nas uvek upućuje prema svetlu i napominje nam ono što je Isus govorio. Sveti Duh nam takođe ukazuje na mnoge, mnoge detalje o kojima Sveto Pismo ne govori konkretno. Sveti Duh nam daje svetlo u vezi mnogih detalja koji nisu konkretno zabeleženi u Svetom Pismu.

Isus je rekao: “Vi ste videlo svetu.” Kada se mi nanovo rodimo, kada dođemo Hristu i kada On obasja naš život, mi dobijemo veliku čežnju da budemo potpuno oslobođeni od greha, jer je greh manifestacija tame. Ako bi u nekoj prostoriji ugasili svetlo, nastao bi mrak. Međutim, čim uključimo svetlo, nestaje mrak iz prostorije. Svetlost ima veću snagu od tame. Gde dođe svetlost, tama automatski nestaje. Kada duhovno svetlo dođe do naših srca, ono ima silu da istera sav mrak. Sa druge strane, mrak nema silu nad svetlošću. Mrak postaje zbog odsutnosti svetla. Dakle, kada nema Božijeg života u nama, mi se nalazimo u mračnoj oblasti.

Tama neće nastati sama od sebe. Ona će nastati zbog odsustva svetla. Dakle, nemoguće je da čovek u zajednici sa Bogom učini greh. On prvo izgubi svetlo i na taj način otvori vrata tami. Ljudi koji prebivaju u mraku i čine dela tame dokazuju da Bog ne prebiva u njihovim životima, a ljudi koji prebivaju u svetlu i čine dela videla dokazuju da postoji Hristov život u njima.

Kada smo bili nanovo rođeni, mi smo tek malo upoznali Boga. Bog je tada obasjao jednu sferu našeg života i mi smo želeli da odbacimu tamu te poznate sfere. Međutim, kako naše poznanje Boga raste, mi uviđamo da postoje mnoge dublje sfere u našem životu koje Bog treba da obasja i da odstrani njihov mrak. Bog tako rasvetljava tamne kutkove naših srca i zato na primer danas znamo da je određeno delo delo tame, dok smo pre pet godina to slobodno činili zbog nedostatka svetla.

Gde postoje samo dve osobe koje tako hodaju u videlu, one međusobno imaju duhovnu zajednicu i to predstavlja jednu lokalnu Hristovu crkvu. Kada hodamo u videlu, imamo zajednicu jedan sa drugim i imamo svest o našoj svakodnevnoj potrebi da nas krv Isusa Hrista očišćava od svakog greha.

 

Hvala Ti Oče za dragocenu krv Isusa Hrista koja nas očišćava od svakog greha. Daj nam svetlo u vezi svake tamne sfere našeg života. Pomozi nam da uvek odbacimo rasvetljena dela tame i da živimo kao deca videla. U Hristovo ime, amin.

 

Sedmična poruka