Glavni meni

Pretraga

Štampa

Iskrenost

Milenko Isakov

 

„...učitelju! Znamo da si istinit (iskren) i da ne mariš ni za koga;

Jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božijem učiš...“

(Marko 12:14)

 

 

Kada je reč o iskrenosti, možemo sa sigurnošću tvrditi nam da je Gospod Isus savršen primer u tome. U 1.Petrovoj 2:21 piše da je Gospod Isus ostavio nama ugled da idemo Njegovim tragom. On je savršeno pokazao kako izgleda iskren život. On je pokazao šta znači imati savršenu iskrenost u ophođenju prema drugim ljudima i u ophođenju prema Bogu. Posebno nas može zadiviti da su čak i oni koji Ga nisu voleli i koji su mu zavideli takođe mogli da vide da je On iskren.

Jednom prilikom Gospod Isus je ispričao priču u vinogradarima. O tome čitamo u Marku 12. Ova priča je razgnjevila Fariseje. Hteli su da Ga uhvate, ali pošto su znali da ima podršku naroda odustali su od te namere. Smislili su drugačiju taktiku. Poslali su svoje učenike da Ga love u rečima. Cilj im je bio da čuju neku Isusovu reč za koju bi mogli da Ga okrive i osude. Zadivljujuće je primetiti kako je u toj njihovoj zloj nameri isplivalo na površinu divno svedočanstvo o Isusu! Oni su rekli: „Učitelju! Znamo da si istinit!“ Dakle, to su bili ljudi koji su pomno pratili Isusa da bi Mu pronašli neku grešku, a iz njihovih srca se izrodilo svedočanstvo da je Isus istinit ili drugim rečima iskren. Iskrenost Isusa Hrista je bila toliko očigledna da su je primetili i Njegovi neprijatelji. Čak i oni koji su želeli da Ga optuže znali su u svojim srcima da je Isus savršeno iskren. Ovo je primer za sve nas. Da li želimo biti takvi? Da li želimo da oni koji nas ne poštuju i koji možda smatraju da smo zalutali od Boga mogu da budu presvedočeni u svojim srcima da smo zaista iskreni?

Uzrok neiskrenosti može biti želja da prikrivamo svoje mane i greške i da se prikazujemo u boljem svetlu našim bližnjima. Ovo je veoma prisutno u današnjem hrišćanskom svetu. Isus je to nazvao licemerstvom. Kada želimo da drugi steknu bolji utisak o nama nego što jesmo u stvarnosti, to se naziva licemerstvo. Kada se ponašamo na takav način da naši bližnji steknu bolji utisak o nama nego što jeste naša duhovna stvarnost, mi smo jednostavno neiskreni!

U Rim.12:9 apostol Pavle piše: „Ljubav ne bude lažna.“ Jedan prevod kaže: „Ljubav mora biti iskrena.“ Danas je u hrišćanskom svetu jako prisutna licemerna, lažna ljubav – ljubav koja nije iskrena. Mi možemo prisustvovati bogosluženjima i biti ljubazni jedni prema drugima, a u isto vreme čim dođemo kući podrugljivo komentarisati, ogovarati i pričati loše jedni o drugima. Ta naša „ljubaznost“ u crkvi nije iskrena ljubav! Mi se možemo prikazivati kao ljubazni, ali ako naša srca nisu oslobođena od klevetanja i ogovaranja upravo tih ljudi prema kojima smo u crkvi „ljubazni“, tada posedujemo neiskrenu ljubav!

Iskrenost je vrlina koja treba da bude sve upečatljivija i primećenija u našem životu. Svi treba mnogo da radimo na tom polju. Treba da učimo da uvek budemo transparentni. Neka ono što je stvarnost našeg unutrašnjeg života (našeg odnosa sa Bogom) bude iskreno prikazano od spolja. Nemojmo se prikazivati svetiji nego što jesmo u stvarnosti. Nemojmo drugima pričati o nekim duhovnim istinama na takav način da steknu utisak da je to stvarnost našeg života, kada uznutra znamo da NIJE tako! To je, dakle, još jedno obličje neiskrenosti koje može biti prisutno posebno kod onih koji javno propovedaju Božiju Reč. Gospod želi da nas sačuva od toga.

U 1.Pet.1:18 kaže da se nismo iskupili iz starog života srebrom ili zlatom, nego skupocenom Hristovom krvlju. Dalje u 22.stihu kaže: „duše svoje očistivši u poslušanju istine Duhom za bratoljublje nedvolično, od čista srca ljubite dobro jedan drugoga.“ Dakle, naša srca su bila očišćena kada smo se pokorili Hristovoj duhovnoj istini, te ne praktikujemo dvolično bratoljublje, nego od čistog srca iskreno ljubimo jedni druge.

Da bismo mogli imati pravu, iskrenu ljubav prema braći, moramo se očišćati duhovnom istinom – Božijom rečju! Moramo da budemo otvoreni za glas istine. Isus je rekao: „Ako ostanete na mojoj besedi, poznaćete istinu i istina će vas izbaviti“ (Jovan 8:31,32). Ostajanjem na Hristovoj besedi dobijamo spoznaju istine koja nas očišća od svakog našeg licemerstva i neiskrenosti. Samo tada imamo snagu da čisto i iskreno ljubimo jedan drugoga! Danas je jako prisutno bratoljublje na zvaničnom nivou gde nisu uključena srca ljudi. To nije Božija volja. Božija volja je da braća i sestre osećaju jedni druge kao što udovi istog tela osećaju jedni druge.

Da li prava iskrenost podrazumeva otvaranje svog srca svakom svom bližnjem? Da li Gospod očekuje od nas da svima poveravamo sve tajne svojih srca? Apsolutno ne! U Jovanu 2:24 piše: „A Isus ne poveravaše im sebe: jer ih je sve znao.“ Iako je bio savršeno iskren, Isus neke stvari nije želeo da poveri svojim bližnjima! Nepoveravanje određenih stvari nekoj osobi ne mora biti dokaz naše neiskrenosti, već naprotiv obeležje duhovne mudrosti i dokaz Hristovog obličja u nama.

Oče, hvala Ti što si poslao svog sina da nam pokaže živim primerom kako možemo biti iskreni u odnosu prema Tebi i bližnjima. Pomozi nam da možemo rastiti u toj vrlini i daj nam mudrosti da bi znali koliko kome smemo poveriti sebe. Blagoslovi sve čitaoce sedmičnh poruka. U Hristovo ime, amin!

 

Sedmična poruka