Glavni meni

Pretraga

Sila izbora Štampa
Napisao Zac Poonen   

Greh. Šta je greh? Ljudi pričaju o grehu, ali uglavnom ne razumeju šta je greh. Ako smo svesni da je greh nešto što nas udaljava od Boga, onda je vrlo važno da znamo šta je to greh.

Zbog čega se neki ljudi često ponašaju kao životinje? Ne osećate li nekad tako u vašem ponašanju, ako ste iskreni, da je to delo životinje? Kao što medved škrguće zubima, tako se ljudska bića često ponašaju jedna prema drugima. Koji je razlog toga? Razlog je to što je takav čovek zainteresovan samo za svoje telesne potrebe, za svoj opstanak na zemlji i za stvari koje su vezane za njegov opstanak. Za čega je neka životinja zainteresovana? Životinje ne poseduju duhovne vrednosti. Ne postoji životinja na svetu koja misli o Bogu. Nikada nećete naći religioznog majmuna ili religioznog psa kako kleči negde ili radi nešto slično činu obožavanja. Ali, kada posmatramo čoveka, čak i tamo negde u džungli, varvari, koji ne znaju ništa o nekakvim religijama, koji se nikada nisu školovali, videćemo da imaju neki osećaj da postoji Bog kojeg su nekako naljutili i zato prinose žrtve. Možda obožavaju sunce ili neko drvo, ili nešto drugo, neku napravljenu stvar, ali imaju taj osećaj da su odgovorni nekom nadmoćnom biću.

Nijedna životinja nema to. Šta zanima životinje? Hrana, spavanje, polno zadovoljavanje, briga o potomstvu, i to je sve. Vidimo da je glava životinja uglavnom usmerena prema zemlji. One su zainteresovane samo za stvari na zemlji. Nemaju budućnost. Kada uginu postanu prah i to je sve.

Čovek je prvenstveno stvoren da bude Božije dete. Mi imamo telo, naravno. Moramo da jedemo. Bog nas je stvorio sa polnim željama. Moramo da spavamo i sve te stvari su dobre. Nema ništa pogrešno ni sa jednom od ovih stvari, pod uslovom da se ispunjavaju na ispravan način. Ako smo gladni, ne bi smeli da ukrademo hranu. Postoji ispravan način zarađivanja za život. Prikladno je spavati, ali ne kada smo na dužnosti ili kada radimo nešto važno. Na isti način je sa polnim zadovoljavanjem, Bog je odredio brak za ispunjenje toga.

Postoje zakoniti načini na koje je Bog planirao da čovek ispuni te ispravne potrebe za hranom, spavanjem i polnim zadovoljenjem, ali životinje ne razmišljaju tako. One nemaju nikakve zakone. One će na svaki mogući način probati da ispune te žudnje. Ako to podrazumeva borbu sa drugim životinjama, rastrgnuće ih na komade, njima je svejedno. Kada se čovek tako ponaša, možemo reći da se spustio na nivo životinje. Tada nije zainteresovan za duhovne vrednosti, nego samo za stvari na ovoj zemlji, i onda kažemo da se izjednačio sa životinjom. Ali, Bog nas nije stvorio da budemo takvi. Stvorio nas je da budemo kao On: moralni, pošteni, karakterni, samouzdržljivi, a ne da budemo robovi životinjskim strastima. Sporedna stvar je što smo mi ljudi pametniji od životinja i što smo obrazovani pa možemo rešiti matematičke zadatke, za razliku od psa ili majmuna. To nas ne čini neophodno boljim od njih.

Postoji mnogo razlike u tome šta znači biti bolji od njih ili šta znači biti pametniji od životinja. Možemo videti da su i pametni, obrazovani ljudi često robovi pohlepe, polne požude, ljutine, gorčine, sebičnosti. I pored toga što su visoko školovani, inteligentni i pametni, njihovo ponašanje je često baš kao ponašanje neke životinje. I znate zašto? Zato što se nisu suočili sa najvažnijom stvari u njihovom životu, a to je greh.

Postoji deo čoveka koji je mnogo dublji od uma. Mnogi ljudi smatraju da je čovek samo telo i um, ili telo i duša (duša koja se sastoji od našeg razuma, emocija i karaktera). Ali ne! Čovek je više od toga. Postoji deo čoveka koji je mnogo dublji od tela i duše i to je ono što Biblija naziva našim duhom. Naš duh je ono što nas čini svesnim te istine da postoji Bog. Ni jedna životinja nema to, i sav haos, konfuzija, bolesti i zlo na ovom svetu, jeste direktna posledica čovekove neposlušnosti Bogu (ignorisanja želje našeg duha da sluša Božji glas, ignorisanja toga i slušanja đavola!)

U prethodnim proučavanjima videli smo da je Bog dao čoveku slobodnu volju. Ako ne bi imali slobodu izbora, kao što smo rekli, bili bi kao roboti. Poslušali bi Boga automatski (kao roboti), ali nikada ne bi mogli postati Božija deca, baš kao što robot ne može biti tvoje dete. Možemo reći da je Bog rizikovao pošto je dozvolio mogućnost da mu čovek bude neposlušan i da svojom nepokornošću i slušanjem đavola (đavoljom prevarom) dovede ovaj svet u haos i zbrku. Ali, Bog je želeo da preuzme taj rizik, jer je želeo decu. Želeo je one koji će Ga dobrovoljno poslušati, slobodno, ne iz moranja.

Biblija kaže da su se prvi čovek i žena koje je Bog stvorio zvali Adam i Eva. Stvoreni su nevini i morali su da načine izbor da bi postali sveti. Imali su slobodnu volju i da bi napravili izbor, morali su da budu testirani. Kako bi, na primer, saznali da li je tvoje dete poslušno, ako bi ga uveo u sobu i rekao: "Možeš raditi šta god želiš’? Ako pre nego što napustiš dom kažeš svom sinu, malom dečku: "Možeš činiti šta god hoćeš dok se ne vratim", nikada nećeš otkriti da li ti je sin poslušan ili ne. Ako to stvarno želiš saznati, moraš mu reći nešto poput ovoga: "Možeš raditi šta god hoćeš u kući, osim jedne stvari. Ne smeš otvoriti ovu kutiju keksa i ne smeš ga jesti dok su tata i mama odsutni.“ Kada postaviš jedno ovakvo ograničenje onda možeš saznati da li ti je sin poslušan. On može da se igra, može da radi šta god želi, može da čita knjige ili da radi bilo šta, ali postoji jedna stvar koja mu je zabranjena. I kada se vratiš i vidiš da li je uradio to što si mu rekao da ne radi, shvatićeš da li ti je poslušan ili ne. Zato su čoveku neophodna iskušenja da bi dokazao svoju poslušnost, i da bi napravio izbor da kaže ne nečemu i da Bogu.

Čitamo u Bibliji da je Bog postavio Adama i Evu u vrtu. Čitamo da su u tom vrtu smeli da jedu od svakog drveta. Bilo je tamo prekrasnog drveća, sa mnogo dobrog voća. Bog je rekao: "Možete sve jesti", baš kao kada i vi kažete svom sinu: "Možeš činiti šta god hoćeš, osim jedne stvari." To je Bog rekao Adamu i Evi: "Postoji jedna stvar koju želim da ne činite. Ovde postoji jedno posebno drvo sa kojeg ne želim da jedete.“ To nije bilo tako teško. Tamo je bilo hiljade drveća koja su imala izvanredne plodove, i šta više, bilo je tamo još jedno posebno drvo, drvo života sa kojeg su takođe mogli da jedu. Znači, Bog nije stvorio hiljadu drveća i rekao da ne smeju da jedu sa 999 i da smeju da jedu samo sa jednog drveta. Onda bi mogli da kažemo da bi to bilo teško. Kada bi rekli vašem sinu kući 999 stvari koje ne sme da radi, on ih ne bi ni zapamtio. Kada bi mu dozvolili da radi samo jednu stvar, to bi bilo teško. Ali nije bilo tako. Ostavili ste vašeg sina kući i rekli ste da može da radi šta god hoće, osim jedne stvari. Isto tako, Bog je rekao Adamu i Evi da postoji jedno drvo sa kojeg ne bi smeli jesti.

Svrha iskušenja je da čovek postane svet. Čovek postaje svet kada kaže ne iskušenju, a greši kada kaže da tom iskušenju. Taj izbor je neophodan. Već smo videli razlog slobode izbora. Čitamo o tome u prvoj knjizi Biblije, u Knjizi o postanju, 2. i 3. glavi. Postoji mnogo razlike između biti nevin i biti svet. Nevinost je ono što vidimo u bebi, nepoznavanje dobra i zla. Ona nije ni sveta, ni savršena. Ali, ako želimo da mala beba, dok raste, postane karakteran čovek, ona mora da donosi odluke. U tom pogledu Adam je bio nevin kao beba, iako je u fizičkom smislu bio odrastao čovek. Morao je doneti odluku da odbija zlo i izabira Boga da bi postao odrastao duhovan čovek, što je Bog želeo da bude.

Tu vidimo zašto Bog dozvoljava da budemo kušani našim strastima i stvarima koje znamo da su pogrešne i zbog čega Bog dozvoljava Sotoni da dođe i da nas kuša. Kada u svojem umu odbijemo da se predamo iskušenju, znate šta se dešava? Svaki put kada kažeš ne iskušenju, izgrađuješ karakter. Direktan rezultat svih odluka koje si doneo u svom životu do sada jeste pokazatelj kakva si osoba danas. Ako su ostali oko tebe bolji, bolji su zato što su donosili bolje odluke. Ako si zao, zao si zato što si donosio zle odluke.

Ne možemo učiniti ništa sa našom prošlošću, ali možemo učinite nešto sa našom budućnošću. Greh je izabrati zlo. Svetost je izabrati Boga. Isus je došao da bi nam pokazao, da bi znali šta je dobro za nas. Nije došao da nam pokaže samo šta je ispravno, nego i da nam pomogne.

Da li bi molili kratku molitvu upravo sada? Kaži: "Gospode, ne mogu učiniti ništa sa prošlim godinama mog života, ali želim učiniti nešto sa mojom budućnošću. Želim izabirati ono što će ugoditi Tebi. Amin."



arrow_rtl Prethodni naslov - Bog čini da zlo radi za dobro

 

arrow Sledeći naslov - Greh dolazi iz nevere

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzaludan pred Gospodom"

(1.Kor.15:58)