Glavni meni

Pretraga

Licemerstvo Štampa
Napisao Zac Poonen   

Koje grehe je Isus najviše mrzio? Kada posmatramo greh kao bolest, još ozbiljnije nego bolest, naučićemo da ga mrzimo više nego što mrzimo bolest. Isus je došao da otkrije ozbiljne grehe koji upropašćuju naš život.


Danas želimo da pronađemo Evanđelje po Mateju, prvu knjigu Novog Zaveta i prvu stranicu, prvo poglavlje i stih 21 gde se govori o tome zašto je Isus dobio ime Isus kada se rodio kao beba. Ovde piše: „...I nadeni mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.“ Isus znači Spasitelj - Onaj koji je došao da nas izbavi od naših greha. Dakle, ako želiš da znaš šta znači biti izbavljen od greha, treba da znaš šta je greh. Mnogi, mnogi ljudi u svojim razumima imaju bledo shvatanje o pojmu greha. Nije baš jasno šta je greh. Ako vam se kaže da ćete biti izbavljeni od gube, vi to znate. Ako vam se kaže ćete biti izbavljeni od tuberkuloze ili da ćete biti izvađeni iz jame u koju ste upali, te stvari se jasno razumu. Ako ti se kaže da si izbavljen od neuspeha na kontrolnom zadatku, te stvari razumeš, ali kada kažeš „izbavljen od greha“, ono što time podrazumevaš zavisi od tvoje definicije greha!


Ako misliš da je greh samo opijanje, kockanje, uzaludno trošenje svog novca, bludničenje sa tuđim ženama i stvari poput toga, onda ako ne radiš te grozne grehe, mislićeš da si spašen. Znate, ako se ravnate po deset zapovesti, gde se govori o groznim gresima poput ubistva, preljube, krađe, davanja lažnog svedočanstva na sudu da bi povredio drugu osobu i stvari poput toga, mislim da većina ljudi u svetu, zapravo, mnogi ljudi bi rekli: „Dobro, mi ne radimo takve stvari. Nama ne treba spasenje.“ Ako su jedino te stvari gresi, mnogim ljudima uopšte ne treba Isus.


Međutim, kada čitamo Evanđelja, mi shvatamo da je Isus govorio o određenim gresima koji uopšte nisu nabrojani u deset zapovesti. Dakle, kada posmatramo Isusovo učenje, mi shvatamo da greh nije primarno spoljašna stvar. Mislim, drvo narandže je drvo narandže čak i ako ne proizvodi narandže. Ono može biti neplodno, ali je još uvek drvo narandže. Kada proizvodi, proizvodi narandže!. Neće proizvesti jabuke ili kokose. Na isti način, greh je kao drvo. Da li se njegov plod pojavljuje u našem životu ili ne, to ne pravi razliku - greh je još uvek tamo unutra. On je u srcu. Isus je rekao da iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube i sve te stvari. Zato je Isus govorio o grehu u srcu, da bi se suočio sa njim tamo, radije nego kada se on pokaže spolja. I kada posmatramo kompletno Isusovo učenje, shvatamo da postoje određeni gresi koje je On spominjao, odnosno protiv kojih je govorio, koje ljudi ne smatraju toliko ozbiljno. U Isaiji 55:8,9 Bog je rekao: „Misli moje nisu vaše misli.“ To važi u mnogim sferama. Božije misli o grehu se razlikuju od ljudskih misli o grehu. Čovek ne smatra toiko ozbiljno greh! Čovek misli da su greh samo te spoljašne stvari, ali Bog kaže da postoje mnoge druge stvari koje su greh, a prvi među njima bilo bi licemerstvo.


E sada, u Starom Zavetu ćeš teško naći osudu za licemerstvo. Jako retko! Proroci su najčešće govorili protiv preljube, idolopoklonstva. To su bili neki od glavnih greha, kao pohlepa i lakomstvo. Međutim, kada je Isus došao, iako je govorio i o tim stvarima, On je mnogo više govorio protiv licemerstva. Zapravo, kada je žena uhvaćena u preljubi dovedena pred Njega, On čak nije želeo da je kamenuje. On je spasao njen život. Postojao je lopov i razbojnik koji je ubijao ljude i koji je visio na krstu pored Njega - Isus mu je oprostio i doveo ga u raj. Ali, kada je sreo religiozne vođe - vođe, starešine, biskupe u sinagogama tog vremena – Fariseje, On ih je potpuno osudio zato što su bili licemeri. On je ponavljao, na primer u Mateju 23, rekao je u stihu 13: „Teško vama („teško vama“ znači isto što i starozavetno prokletstvo – neka bude prokletstvo na tebi) književnici (biblijski naučnici) i fariseji (koji su bili religiozne vođe tog vremena, koji su se učili u biblijskim školama i kasnije postali starešine u sinagogama), licemeri...“ Ponovo u stihu 14: „Prokleti ste fariseji, licemeri.“ „Prokleti ste književnici i fariseji, licemeri“ (stih 15) i ponovo u stihu 23: „Prokleti ste, teško vama književnici i fariseji, licemeri“, i ponovo u stihu 25 i ponovo u stihu 27 i 29. Toliko često ih osuđuje za njihovo licemerstvo i naziva ih zmijama (stih 33) „porodi aspidini, kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?“ Nikada nećeš pronaći da Isus tako govori jednoj prostitutki ili ubici, ali doznaješ da Isus tako govori najreligioznijim ljudima svog vremena koji su svaki dan čitali Bibliju (od 1.Mojsijeve do Malahije) i koji su bili vrlo „sveti“ u svojoj spoljašnoj pobožnosti. I tako ovde vidimo kako je Isus mnogo mrzio licemerstvo - više nego bilo šta drugo!


Licemerstvo je bilo ono što je On tražio da osudi, zato što je rekao u Marku 7:6 - „Dobro je prorokovao Isaija za vas, licemere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.“ Na čega se to Isus gnušao? Pa na činjenicu da su Mu oni govorili toliko mnogo prefinjenih stvari svojim usnama, a njihova srca su bila DALEKO od Njega! Oni su izgledali posvećeni Gospodu, ali su u svojim srcima bili zainteresovani za sebe, za svoj novac i ostale stvari. Svugde su tražili svoju korist, a pretvarali su se da su sveti.


Šta su to prostitutke, lopovi i ubice imali, a fariseji ne? Ne spoljašan život, nego iskrenost! Bili su ubice i nisu se pretvarali da nisu ubice. Prostitutka je priznavala da je prostitutka. Nije se pretvarala da je sveta. Dakle, doznajemo da je Isus mrzio pretvaranje - reči izgovorene usnama, svete reči kada se molimo, reči koje nas čine da smo vrlo sveti i ponizni. To može biti laž! Biti licemer znači biti lažov! To znači ponašati se tako da drugi ljudi stiču utisak da si duhovan, dok zapravo nisi istinski duhovan.


Znate, jedan od prvih greha koji deca nauče i učine jeste greh laži. Deca prvo ne učine ubistvo ili preljubu ili tako nešto, nego laž! Od rođenja, baš od svojih najranijih godina počinju da govore laži. Počinju da varaju svoje roditelje. Kako odrastamo, mi razvijamo tu umetnost varanja drugih tako što se ponašamo na takav način da drugi steknu utisak o nama koji nije istinit. Mi ih varamo! I kada postaneš hrišćanin, razvijaš to još više tako što pokušavaš da se ponašaš tako da bi drugi stekli utisak da si jako duhovan - da bi ih impresionirao. I to je greh koji Gospod mrzi više nego bilo šta drugo!


Sećate se da je Gospod ispričao priču o deset devojaka koje su izašle na susret ženiku. U čemu je bila razlika između njeh? Gledano od spolja, sve su bile devojke. To znači da je spoljašan život svih deset devojaka bio dobar. Imale su iste bele haljine i sve su otišle da sretnu ženika. Nije bilo razlike među njima sve dok su se samo te stvari posmatrale. Bile su potpuno iste! Ali, bilo je mnogo razlike iznutra. Iznutra, možda negde u džepovima tih ogrtača, pet devojaka je imalo ulje - višak ulja kojim će napuniti lampe kada počnu da se gase. Na početku svih deset devojaka je imalo lampe koje svetle, ali kada su lampe počele da se gase, tada čitamo da je samo pet devojaka imalo ulja.


Šta nas ova priča uči? Ova priča nas uči da nas sâm spoljašan život ne priprema za susret sa Gospodom kada On dođe. Moramo imati i skriveni život! To je ono što predstavlja ulje u sudovima - skriveni život hodanja sa Bogom! To ulje simbolizije Svetog Duha i unutrašnji život gde hodamo sa Bogom, gde naša ljubav za Gospoda jeste jasna, čista i svesrdna - u dodatku već postojeće lampe koja svetli. Dakle, nije dovoljno biti devojka - imati ispravan spoljašnji život. Kada je ženik došao, tih pet devojaka je bilo ostavljeno samo zato što nije imalo tu unutrašnju posudu sa uljem. Dakle, šta Isus ovde naglašava? Ako si licemer, bićeš izostavljen kada Gospod dođe!


Koji greh je bio osuđen prvo u ranoj Crkvi? Ananija i Sapfira su bili kažnjeni, ali ne zbog ubistva ili preljube, ili tako nečeg. Bilo je to licemerstvo! Pretvaranje da si duhovan, dok u stvarnosti nisi duhovan. To je lekcija za nas! Ananija i Sapfira nikoga nisu pokrali. Nisu nikoga oštetili, ali su došli u crkvu pretvarajući se da su potpuno posvećeni Gospodu, a to zapravo nisu bili.


Da li shvataš koliko mnogo Isus to mrzi? Bili su ubijeni!


Hajde da naučimo iz toga da je licemerstvo ono što Isus mrzi više nego bilo šta drugo!



arrow_rtl Prethodni naslov - Moliti se za svoje duhovne potrebe

 

arrow Sledeći naslov - Ponos

 

03OsnoveHriscanskeNauke Osnove Hristove nauke - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzaludan pred Gospodom"

(1.Kor.15:58)