Glavni meni

Štampa

DVADESET SEDMA LEKCIJA

"Oče, hoću!

Ili, Hristos Prvosveštenik

"Oče, hoću da oni koje si mi dao budu sa mnom onde gde sam ja." (Jovan 17:24)


 

U Njegovom oproštajnom obraćanju Isus daje svojim učenicima puno otkrivenje onoga kako novi život treba da izgleda kada jednom carstvo Božije siđe u sili. U ispunjenju Duhom Svetim, u jedinstvu sa Njim, nebeskim Čokotom, u njihovom istupanju da svedoče i da pate za Njega, oni su trebali da nađu svoj poziv i svoju blagoslovenost. Usred Njegovog izlaganja njihovog budućeg novog života, Gospod je iznova davao najneograničenija obećanja koliku silu njihove molitve mogu imati. I sada u završetku On Sâm počinje da se moli. On daje ovu molitvu Ocu kao dragocenu zaostavštinu Njegovim učenicima da bi imali radost saznanja šta će Njegovo zastupanje, kao Prvosveštenika, u nebu biti. On u isto vreme čini ovo jer oni kao sveštenici trebaju deliti Njegov posao zastupanja, da bi oni i mi znali kako da izvršavamo ovaj sveti rad. U naučavanju našeg Gospoda poslednje večeri, naučili smo da razumemo da ova zadivljujuća molitvena obećanja nisu data radi naših interesa, nego radi interesa Gospoda i Njegovog carstva. Jedino od sâmog Gospoda možemo naučiti šta molitva u Njegovo Ime treba da bude i da postigne. Razumeli smo da moliti u Njegovo ime znači moliti u savršenom jedinstvu sa Njim. Prvosveštenička molitva će poučiti sve šta molitva u ime Isusovo može tražiti i očekivati.

 

Ova molitva se obično deli na tri dela. Naš Gospod prvo moli za Sebe (s. 1-5), zatim za Njegove učenike (6-19) i na posletku za sve verujuće ljude kroz sve vekove (20-26). Sledbenik Isusov koji daje sebe za posao zastupanja i voljan je da iskusi koliko blagoslova može molitvom doneti na svoj krug u ime Isusovo, on će u svoj poniznosti dozvoliti da bude vođen Duhom da proučava ovu predivnu molitvu kao jednu od najvažnijih lekcija u školi molitve.

 

Pre svega, Isus moli za Sebe, da On bude proslavljen, da bi mogao proslaviti Oca. "Oče! Proslavi Sina. I sada, Oče, proslavi mene." I onda iznosi osnovu po kojoj se tako moli. Sveti zavet je bio zaključen između Oca i Sina na nebu. Otac mu je obećao silu nad svakim telom kao nagradu za Njegov posao. On je završio posao, proslavio je Oca, i Njegov jedini cilj je da ga još više proslavi. Sa krajnjom hrabrošću On traži da Otac proslavi Njega, da bi On mogao biti i učiniti za Njegov narod sve što je obećao.

 

Isusov učeniče! Ovde imaš svoju prvu lekciju u tvom poslu svešteničkog zastupanja, da je naučiš iz primera tvog velikog Prvosveštenika. Moliti u Ime Isusovo jeste moliti u jedinstvu, saosećajući sa Njim. Kao što je Sin počeo Njegovu molitvu time što je učinio jasnim Njegov odnos sa Ocem, iskazujući Njegov posao i poslušnost i Njegovu čežnju da vidi Oca proslavljenog, učini i ti tako. Približi se i izađi pred Oca u Hristu. Iskaži Njegovo dovršeno delo. Reci da si jedno sa time, da se pouzdaješ u to, živiš u tome. Kaži da si se i ti predao da završiš posao koji ti je Otac predao, i da živiš samo za Njegovu slavu. I onda sa pouzdanjem traži da se Sin proslavi u tebi. To je moljenje u Ime, prosto rečeno, u Duhu Isusovom, u jedinstvu sa Sâmim Isusom. Takva molitva ima silu. Ako sa Isusom proslaviš Oca, Otac će proslaviti Isusa čineći ono što ti tražiš u Njegovo Ime. Samo kada je tvoj lični odnos u ovoj tački, kao Hristov, jasan pred Bogom, kada proslavljaš Njega, i tražiš sve za Njegovu slavu, da bi kao Hristos, imao silu da zastupaš za one oko tebe.

 

Naš Gospod se zatim moli za krug Njegovih učenika. On govori o njima kao onima koje mu je Otac predao. Njihovo glavno obeležje je da su primili Hristovu reč. On za njih kaže da ih sada šalje u svet umesto Njega, kao što je Njega Otac poslao. I On traži dve stvari za njih: da ih Otac čuva od zloga, i da ih posveti kroz Njegovu Reč, jer On posvećuje Sebe za njih.

 

Baš kao Gospod, svaki verujući zastupnik ima svoj neposredan krug za koji se prvo moli. Roditelji imaju svoju decu, učitelji svoje učenike, pastiri svoje stado, svi radnici svoja posebna zaduženja, svi vernici imaju one za koje im briga posebno leži na srcu. Od velike je važnosti da posredovanje bude lično, usmereno i određeno. I tada naša prva molitva mora uvek biti da oni prime reč. Ali ova molitva neće biti od koristi ako sa našim Gospodom ne kažemo, "Dao sam im Tvoju reč," to nam daje slobodu i silu u posredovanju za duše. Ne samo da se molimo za njih, nego da im govorimo. I kada su primili reč, hajde da se molimo da budu sačuvani od zloga, da budu posvećeni kroz tu reč. Umesto da gubimo nadu, ili osuđujemo, ili odustajemo od onih koji padnu, hajde da se molimo za naš krug, "Oče! Sačuvaj ih u Tvoje Ime;" "Posveti ih Tvojom istinom." Molitva u Ime Isusovo postiže mnogo: "Što želiš biće ti učinjeno."

 

I tada sledi molitva našeg Gospoda za još širi krug. "Ne molim samo za ove, nego za one koji će kroz njihovu reč poverovati." Njegovo svešteničko srce se proširilo da prigrli sva mesta i sva vremena, i On moli da svi koji pripadaju Njemu mogu svugde biti jedno, kao Božiji dokaz svetu o božanstvenosti Njegovog poslanja, i tada da oni uvek mogu biti sa Njim u Njegovoj slavi. Do tada "da ljubav kojom si mene ljubio bude u njima, i Ja u njima."

 

Isusov učenik, koji je prvo u svom ličnom krugu dokazao silu molitve, ne može se ograničiti unutar tih granica, on se moli za univerzalnu Crkvu i njene različite loze. On se moli posebno za jedinstvo Duha i ljubavi. On moli da bi ona bila jedno u Hristu, kao svedok ovome svetu da je Hristos, koji je napravio takvo čudo trijumfa ljubavi nad sebičnošću i razdvajanjem, zaista Sin Božiji poslan sa neba. Svaki vernik bi trebao da mnogo moli da jedinstvo Crkve, ne u spoljašnjoj organizaciji, nego u duhu i u istini, može biti izraženo.

 

Toliko o stvari molitve. Sada o njenom maniru. Isus kaže, "OČE! JA HOĆU." Na temelju Njegovih prava kao Sina, i Očevog obećanja za Njega, i Njegovog završenog dela, On je mogao tako učiniti. Otac mu je rekao, "Traži od mene i daću ti." On se prosto iskoristio Očevim obećanjem. Isus je nama dao slično obećanje: "Zamolite što god hoćete, i biće vam." On me pita da u Njegovo Ime kažem šta ja hoću. Prebivajući u Njemu, u živoj zajednici sa Njim u kojoj je čovek ništa a Hristos sve, vernik ima slobodu da se uhvati za ovu reč njegovog Prvosveštenika i, u odgovoru na pitanje "Šta želiš?" da odgovori, "OČE! JA HOĆU sve što si Ti obećao." To je sâma prava vera; to je davanje časti Bogu, biti uveren da takvo pouzdanje u izražavanju šta ja hoću jeste prihvatljivo za Njega. Na prvi pogled, naše srce ustukne pred takvom izjavom, ne osećamo ni slobodu ni silu da tako govorimo. To je izraz za koji će biti data blagodat samo u najpotpunijem samoodricanju od naše volje. To je izjava za koju će se najsigurnije dati blagodat svakome koji izgubi svoju volju u volji njegovog Gospoda. Ko izgubi svoju volju taj će je naći; ko se odrekne svoje volje potpuno naći će je opet obnovljenu i ojačanu Božanskom Snagom. "OČE! JA HOĆU:" to je osnovni ton večnog, uvek aktivnog, uvek nadvladavajućeg zastupanja našeg Gospoda na nebu. Samo u jedinstvu sa Njim naša molitva postiže; u jedinstvu sa Njim ona postiže mnogo. Ako ostajemo u Njemu, živimo, hodamo, radimo sve stvari u Njegovo Ime; ako dolazimo i donosimo svaku pojedinačnu molbu, testiranu i dotaknutu Njegovom Rečju i Duhom, i dajemo je u moćnu reku zastupanja koja izvire iz Njega, da bude uznešena i prinesena pred Ocem—imaćemo puno pouzdanje da primamo to što smo tražili. To "Oče! Ja hoću" biće dahnuto u nas od Sâmog Duha. Mi ćemo se izgubiti u Njemu, i postati ništa, da bismo uvideli da u našoj nemoći imamo silu i prevlast.

 

Učenici Isusovi! Pozvani da budete kao vaš Gospod u Njegovom svešteničkom zastupanju. Kada, o kada!? Kada ćemo se probuditi za slavu, koja prevazilazi svaku zamisao, naše sudbine da molimo i zadobijamo od Boga za ljude koji propadaju? O kada ćemo otresti lenjost koja se odenula u prividnu poniznost, i predati se potpuno Božijem Duhu, da On može ispuniti našu volju sa svetlom i sa silom, da znamo, i da uzmemo, i da posedujemo sve što naš Bog čeka da da onima koji se uhvate za Njega.



"GOSPODE, NAUČI NAS MOLITI SE."

Molitva

O moj blagosloveni Prvosvešteniče! Ko sam ja da bi me Ti tako pozvao da učestvujem sa Tobom u Tvojoj sili zadobijajućeg zastupanja! I zašto, o moj Gospode, zašto sam tako sporog srca da razumem, verujem i praktikujem tu predivnu privilegiju kojoj si otkupio Tvoj narod. O Gospode! Daj Tvoju blagodat da bi ovo moglo biti sve više moj neprestani život-rad—u moljenju bez prestanka da svučem blagoslove neba na svo moje okruženje na zemlji.

Blagosloveni Gospode! Dolazim sada da prihvatim ovaj moj poziv. Za ovo bih ostavio sve i pratio Tebe. U Tvoje ruke sa verom ću predati celo moje biće: oblikuj, uvežbaj, inspiriši me da budem deo Tvoje molitvene armije, rvača koji bdiju i streme u molitvi, Izraela, Božijih prinčeva, koji imaju silu i zadobijaju. Uzmi u posed moje srce, i ispuni ga sa jednom željom za slavu Božiju u žetvi, posvećenju, i jedinstvu sa onima koje ti je Otac dao. Uzmi moj um i učini da ovo bude moja pouka i mudrost, da znam kada molitva može doneti blagoslov. Uzmi me potpuno i upodobi me kao sveštenika da uvek stojim pred Bogom i blagosiljam u Njegovo Ime.

Blagosloveni Gospode! Neka i ovde bude, kao i kroz ceo duhovni život: Ti sve, ja ništa. I neka i ovde bude moje iskustvo da onaj koji nema i ne traži ništa za samog sebe, prima sve, čak do predivne blagodati učestvovanja sa Tobom u Tvojoj večnoj službi zastupanja. Amin.


arrow_rtl Ja sam se molio za tebe

Oče, ne moja volja arrow

Knjiga-u_skoli_molitve Sa Hristom u školi molitve - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I
O nama
I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Dragovoljno služite, kao Gospodu, a ne kao ljudima"

(Ef.6:7)