Naslovna > Knjige > Sa Hristom u školi molitve > Kada ste na molitvi, praštajte

Glavni meni

Štampa

ČETRNAESTA LEKCIJA

"Kada ste na molitvi, praštajte"

ili, Molitva i ljubav


I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.” (Marko 11:25)

Ove reči slede odmah nakon velikog obećanja u vezi molitve: Sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ste primili; i biće vam.” Već smo videli kako nas reči koje prethode ovom obećanju (“Imajte veru u Boga”) uče da u molitvi sve zavisi od toga da naš odnos sa Bogom bude čist; ove reči koje slede nakon toga podsećaju nas da i naš odnos sa bližnjima mora biti čist. Ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjima su nerazdvojivi: molitva iz srca koje, ili sa jedne strane nije ispravno u odnosu sa Bogom, ili sa druge strane u odnosu sa ljudima, ne može biti istrajna. Vera i ljubav su od suštinskog međusobnog značaja.

Vidimo da je Gospod često naglašavao ovu misao. U propovedi na gori (Matej 5:23,24) kada je iznosio šestu zapovest, On je učio svoje učenike da je nemoguće da Otac prihvati obožavanje ako nismo u ispravnom odnosu sa braćom: “Ako prineseš dar ka oltaru, i setiš se da tvoj brat ima nešto na tebe, ostavi svoj dar pred oltarom, i idi prvo da se izmiriš sa bratom, pa onda dođi i prinesi dar.” Isto tako, kasnije kada je govorio o molitvi Bogu, nakon što nas je učio da se molimo “Oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo našim dužnicima”, On je dodao na kraju molitve: “Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.” Na kraju priče o nemilosrdnom sluzi On je izneo svoje učenje rečima: “Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.” I kada je stojao pored osušene smokve, kada je govorio o zadivljujućoj moći vere i molitve vere, On je iznenada, naizgled ne u vezi sa situacijom, izneo sledeću misao: “I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.” Kao da je Gospod naučio tokom svog života u Nazaretu, a i kasnije, da je neposlušnost zakonu ljubavi prema ljudima veliki greh čak i za ljude koji su posvećeni molitvi, i veliki uzrok maloumnosti njihovih molitava. I time kao da je hteo da nas uvede u Njegovo vlastito blagosloveno iskustvo da ništa ne daje toliku slobodu pristupu i takvu silu u verovanju kao svest da smo dali sami sebe u ljubavi i saosećanju za one koje Bog voli.

Prva lekcija koju ovde učimo jeste narav praštanja. Molimo se: “Oprosti nam, kao što mi opraštamo.” Pismo kaže: “Opraštajte jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama.” Božije obilato i besplatno praštanje treba da bude uzor našem praštanju ljudima, inače će naše praštanje koje je preko volje i sa pola srca, koje uopšte ni nije praštanje, biti način na koji će se Bog ophoditi prema nama. Svaka molitva se oslanja na veru u Božiju opraštajuću blagodat. Kada bi se Bog bavio nama po našim gresima, nijedna molitva ne bi bila uslišena. Opraštanje otvara vrata Božijoj ljubavi i svim blagoslovima: zato što je Bog oprostio sve naše grehe, naša molitva može da nam obezbedi sve naše potrebe. Čvrst temelj odgovora na molitvu je Božija opraštajuća ljubav. Kada to obuzme naša srca molimo se u veri. Ali isto tako, kada to obuzme naša srca živimo u ljubavi. Božija opraštajuća narav, otkrivena kroz Njegovu ljubav prema nama, postaje naša narav; kada nas sila Njegove opraštajuće ljubavi obuzme i nađe stan u nama, mi opraštamo kao što On oprašta. Ako smo jako i teško povređeni ili nam je naneta nepravda, mi pre svega težimo da posedujemo Božansku narav; da budemo sačuvani od osećaja povređenog ponosa, od želje da održimo svoja prava, ili od želje da vratimo počiniocu ono što je zaslužio. U malim brigama koje nosi svakodnevni život pazimo da ne iskažemo naglu narav, oštru reč, brzu osudu, sa mišlju da nemamo nameru da naudimo, da ne budemo dugo u gnjevu, ili da je previše očekivati od slabe ljudske prirode da prašta kao što su Bog i Hristos oprostili. Ne, mi uzimamo tu zapovest bukvalno: “Kao što je Hristos oprostio, tako i vi opraštajte.” Krv koja čisti savest od mrtvih dela, čisti od sebičnosti takođe; ljubav koja je otkrivena jeste opraštajuća ljubav, koja nas obuzima i teče kroz nas ka drugima. Naša opraštajuća ljubav prema drugima je znak stvarnosti Božije opraštajuće ljubavi u nama, a to je uslov za molitvu vere.

Postoji i druga, opštija lekcija: naš svakodnevni život u svetu predstavlja test našeg odnosa sa Bogom u molitvi. Koliko često se hrišćanin, kada dođe na molitvu, napreže da proizvede određeno stanje uma koje smatra da će biti zadovoljavajuće. On ne razume, ili zaboravlja, da se život ne sastoji od puno nezavisnih delova, od kojih možemo koristiti čas jedan, čas drugi. Život je celina, i vreme provedeno u molitvi Bog prosuđuje kroz naš svakodnevni život u kome je molitva samo jedan mali deo. Božiji kriterijum o tome ko sam ja i čemu težim nisu osećanja koja ja proizvedem, već način na koji živim život svaki dan. Moja zajednica sa Bogom je usko povezana sa mojim odnosom prema svim ljudima; ako padnem u jednom, pao sam i u drugom. I nije problem kada samo postoji posebna svest o nečem pogrešnom između mog bližnjeg i mene; običan tok mojih razmišljanja i rasuđivanja, neljubazne misli i reči koje dozvoljavam da prođu neprimećene mogu ometati moju molitvu. Uspešna molitva vere dolazi iz života predanog Božijoj volji i Njegovoj ljubavi. Bog će sa mojom molitvom raditi ne prema tome šta se trudim da budem dok se molim, već prema tome šta jesam dok se ne molim.

Možemo sumirati te misli u trećoj lekciji: u našem životu sa ljudima jedna stvar od koje sve zavisi jeste ljubav. Duh praštanja je duh ljubavi. Zato što je Bog ljubav, On oprašta. Mi možemo oprostiti kao što Bog oprašta samo ako prebivamo u ljubavi. U ljubavi prema braći imamo dokaz ljubavi prema Ocu, temelj našeg pouzdanja pred Bogom, i sigurnost da će naše molitve biti uslišene (1.Jov.4:20, 3:18-21,23). “Volimo se delom i istinom; ovime utvrđujemo naša srca pred Njim. Ako nas srce ne osuđuje, imamo odvažnost prema Bogu, i šta god tražimo, primićemo od Njega.” Ni vera ni dela neće imati koristi ako nemamo ljubavi; ljubav je ta koja spaja sa Bogom, ljubav je ta koja obezbeđuje realnost vere. Koliko su suštinski važne reči koje prethode velikom obećanju o molitvi u Marku 11:24, “Imajte veru u Boga”, jednako su važne reči koje slede nakon toga: “Imajte ljubav prema ljudima.” Ispravan odnos sa živim Bogom koji je iznad mene, i živim ljudima koji su oko mene, važni su uslovi za uspešnu molitvu.

Ova ljubav je od posebne važnosti kada su potrebni radnici i kada se molimo za njih. Ponekad dajemo sebe u posao za Hrista, u revnosti za Njega (kako to zovemo), ili za svoje vlastito duhovno zdravlje, bez davanja sebe u ličnu požrtvovanu ljubav za one čije duše tražimo. Nije čudno onda da je naša vera slaba i da ne zadobija. Gledati u izgubljenog, koliko god on bio nedostojan ljubavi, u svetlu nežne ljubavi Isusa Pastira koji traži izgubljene; videti Isusa Hrista u njemu, i podići ga Isusa radi, u srcu koje zaista voli, – to, to je tajna molitve vere i napora koji je uspešan. Isus je rekao da je ljubav osnova za praštanje. Kao kad je u propovedi na gori povezao svoje učenje i obećanja o molitvi sa pozivom da budemo milostivi kao što je nebeski Otac milostiv (Matej 5:7,9,22,38-48), isto vidimo ovde: život ljubavi je uslov za verujuću molitvu.

Trebamo reći: nema ništa čime se toliko ispituje srce kao što je verujuća molitva, ili samo iskren pokušaj da se molimo u veri. Nemojmo odustajati od preispitivanja samih sebe misleći da Bog ne čuje naše molitve iz samo Njemu poznatih razloga. Nikako. “Ištete i ne primate, jer pogrešno ištete.” Neka nas Božija Reč istraži. Pitajmo se da li su naše molitve zaista izraz života potpuno predanog Božijoj volji i ljubavi prema ljudima. Ljubav je jedina zemlja u kojoj vera može pustiti svoj koren i napredovati. Kao što ljubav podiže svoje ruke gore i otvara svoje srce nebu, Otac uvek želi da vidi da li ih ona otvara i za zle i nedostojne. U toj ljubavi, ne u ljubavi savršenog dostignuća, već u ljubavi određene svrhe i iskrene poslušnosti, vera može zadobiti blagoslov. Onaj koji dozvoljava da Božija ljubav prebiva u njemu i svakodnevno praktikuje život Božije ljubavi, on će imati silu da veruje u Ljubav koja čuje svaku molitvu. To je Jagnje koje sedi na tronu: ljubav koja je patila i koja je strpljiva istrajaće sa Bogom u molitvi. Milostivi će biti pomilovani; krotki će naslediti zemlju.

 

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO.”

 

Molitva

Blagosloveni Oče! Ti si Ljubav, i samo onaj koji ostaje u ljubavi ostaje u Tebi i u zajedništvu sa Tobom. Blagosloveni Sin me je danas ponovo učio od kolike je to važnosti za moje zajedništvo sa Tobom u molitvi. O moj Bože! Neka Tvoja ljubav, izlivena u moje srce Svetim Duhom, bude u meni izvor ljubavi svima oko mene, da život ljubavi može proizvesti silu verujuće molitve. O moj Oče! Neka Sveti Duh učini da ovo bude moje iskustvo, da život ljubavi prema svima oko mene budu vrata ka životu ljubavi mog Boga. I posebno mi omogući da nađem radost kojom ću svakim danom opraštati onima koji bi me uvredili, kao dokaz da mi je Tvoje praštanje sila i život.

Gospode Isuse! Moj blagosloveni Učitelju! Uči me kako da opraštam i da volim. Neka sila Tvoje krvi učini oproštenje mojih greha toliko realnim, da praštanje koje si mi Ti pokazao i koje ja zatim pokazujem drugima bude nebeska radost. Pokaži mi šta u odnosu sa bližnjima može da ometa moje zajedništvo sa Bogom, tako da moj svakodnevni život u mom domu i u društvu može biti škola kroz koju ću dobijati snagu i pouzdanje za molitvu vere. Amin.


arrow_rtl Molitva i post

Ako se dvoje slože arrow

Knjiga-u_skoli_molitve Sa Hristom u školi molitve - svi naslovi


Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I
O nama
I Linkovi I Kontakt

 

Biblijski stih

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda, mir i radost u Duhu Svetom."

(Rim.14:17)