Naslovna > Knjige > Potraga Božijeg semena > Mesto za prebivanje živog Boga

Glavni meni

Pretraga

Štampa

 

Razmišljanja


Uzmi moje dete

 


Bože, daj da život mog deteta

Mogu Tebi posvetiti.

Neka Njegovi momenti i njegovi dani

Teku u neprestanoj hvali Tebi.

Pomozi mi da vodim njegove ruke

Impulsom Tvoje ljubavi.

Neka njegove noge uvek

Lepo i brzo hode za Tobom.

Uzmi njegov glas. Daj mu da uvek peva

Samo za mojeg Kralja.

Učini njegove usne užarenom vatrom

Koja će biti ispunjena rečima čistih želja.

Uzmi njegovu volju. Daj da bude predata

U početku meni i onda Tebi.

Uzmi njegov razum sa svim svojim snagama

Koje sam vaspitavao za ovaj trenutak.

Gospode, uzmi ljubav koju izlivam

Pred Tvoje noge izobilne blaga.

Neka ovo dete koje Ti dajem

Uvek bude samo za Tebe.


Prilagođeno pojanje “Bože daj da život moj”

Frances R. Havergal



 

23


Mesto za prebivanje živog Boga

 

“Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih,
I žive
ću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod”

2.Korinćanima 6:10

6

“Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama,
kojega imate od oca, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo.

Proslavite dakle Boga u telesima svojim i dušama svojim, što je Božije”

1.Korinćanima 6:19-20

 


Približavamo se kraju oblasti o praktičnom vaspitanju deteta. Ovo poglavlje je predviđeno da bude i kao motivacija i kao informacija. Želim napraviti mali letimičan pogled koji će dokazati zašto je vaspitanje toliko važno. Kada držimo tek novorođenu bebu u svojim rukama, ponekad je teško zamisliti da Bog želi jednog dana da prebiva u tom detetu. Bog kaže za sebe da je On “visoki i uzvišeni koji živi u večnosti” (Isaija 57:15a). Dalje, On kaže: “Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama mojim” (Isaija 66:1a). Taj predivan Bog želi da dođe i “da se dočepa” mog deteta. To me dovodi u stanje zatečenosti, pošto imam zadatak koji je izvan mog razumevanja. Kada se moj zadatak bude završio, želeo bih da kažem kao Solomun pri posvećenju zemaljskog hrama: “A ja sazidah dom tebi za stan i mesto da u njemu nastavaš doveka” (2.Dnevnika 6:2). Neka Bog produbi naše razumevanje tog principa.

 



Izabrao sam dva jednostavna dijagrama da bih ilustrovao neke jako važne istine u ovom poglavlju. Siguran sam da si negde video ove krugove. Oni predstavljaju čoveka kao trojedino biće. Kada je Bog stvorio čoveka načinio ga je kao trojno biće: duh, duša i telo. Svojim telom čovek ima vezu sa fizičkim svetom oko sebe. Može da gleda, sluša, jede hranu itd. To je čovečije telo.


Bog je takođe stvorio čoveka sa dušom. Čovečiju dušu sačinjavaju razum, volja i emocije. Koristimo svoj razum da bi mislili i rezonovali. Koristimo svoju volju da bi izabirali dobro ili loše i koristimo svoje emocije da bi voleli i imali osećanja prema stvarima.


Treći deo čoveka jeste njegov duh. Čovečiji duh je centar njegovog bića. Upravo tu imamo zajednicu sa Bogom. Tu, u čovečijem duhu Bog je izabrao da prebiva.


Bog je stvorio Adama po svom obličju i postavio ga u vrtu Edenskom. Adam je bio jedno divno Božije stvorenje. Sve je bilo savršeno. Bio je ispunjen Božijim prisustvom i bio je sposoban da ljubi Boga celim svojim srcem. Imao je zajednicu sa Bogom i slušao je Njegov glas. Adam je bio Bogocentrično biće. Bog je bio sve što je on trebao i želeo.


Pomisli kako je čovek funkcionisao tamo u početku. Bog je kontrolisao i ispunjavao njegov duh. Njegov razum, volja i emocije bile su u pokornosti Bogu koji je vladao u njegovom duhu, a njegovim telom su vladali duh i duša. Adam je bio divno Bogocentrično, Bogom-kontrolisano biće. Na njemu se nije nalazio nikakav vid greha koji bi ga na bilo koji način oskrnavio. Bog je pogledao čoveka “i gle, dobro beše veoma” (1.Moj.1:31).


Ali, tada je nastupio čovekov pad. Kada je čovek pao u vrtu tada se desilo nešto unutar njega - nešto što ga je totalno promenulo. Bog je rekao: “Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš” (1.Moj.2:17). Znamo da Adam nije pao mrtav kada je okusio malo tog ploda. Njegovo telo je još uvek bilo tu. Njegov razum je još uvek mislio. Još uvek je imao volju kojom je mogao izabirati. Ali, nešto se drastično promenulo kod Adama. U centru Adamovog bića, u njegovom duhu, on je umro. Njegova sposobnost za zajedništvom sa Bogom je umrla. Mesto gde je Božiji Duh prebivao umrlo je. Duh Božiji više nije bio tu. Čovek je zbog svoje neposlušnosti otišao iz stanja Bogocentričnosti u samocentričnost. Bog više nije bio u njemu. Od tog dana istorija čovečanstva je postala tragična. Ta promena je ilustrovana na prvoj slici koja predstavlja telo, dušu i duh koji je odvojen od Boga. Znam da je ovo malo teologoja, ali treba da pogledamo Božiji plan za čoveka da bi videli Božiji plan za našu decu.

 


Bogocentričan čovek


Posle čovekovog pada Bog je pokrenuo plan spasenja da bi opet doveo čoveka u stanje da On ponovo bude u centru njegovog bića. To je svrha i cilj iskupljenja. Preporod, što znači “ponovan početak” dešava se u čovečijem duhu. Tu (u duhu) mi se nanovo rađamo Božijim Duhom. Primamo novo srce, nov duh. Bog stavlja svog Duha u nas i počinje da prebiva u nama. To je ilustrovano na drugoj slici koja predstavlja telo predano Bogu, dušu predanu Bogu i duh koji je opet oživljen za Boga i ispunjen Njegovim prisustvom. To je spasenje i to je slavno. Čovek sada opet može imati zajednicu sa Bogom kroz krv koja je prolivena na Golgoti.


Sve ovo je objašnjeno u Jezekilju 36:25-27. Ne mislim da budem dogmatičan u objašnjavanju tih dijagrama. Koristim ih samo da bi nam pomogli da sagledamo tu glavnu promenu koja se dešava prilikom obraćenja. Svojim planom spasenja Bog opet traži originalan, divan odnos sa čovekom. Bog traži čoveka da bi on (čovek) opet mogao postati Bogocentrično biće – biće koje će On (Boga) posedovati i kontrolisati. Tada će Bog imati čoveka koji mu je totalno predat, ispunjen Njegovim Duhom i vođen tim Duhom.


Ovo je možda suviše duboko za neke od vas. To je međutim ono što Bog želi za sve nas. On se neće zadovoljiti sve dok se opet ne nađemo u tom divnom stanju zajedništva sa Njim. Pošto Bog sve to traži od mene, On to isto želi i svakom mom detetu. Mnogo mi znači kada znam gde Bog ide sa mojom decom. Na taj način ja zaista mogu biti Božiji saradnik za puno spasenje svakog mog deteta.

 


Pogledaj Hristove učenike


Pre nekog vremena proučavao sam Hristove učenike u svetlu dijagrama koje sam opisao. U mojim proučavanjima došlo mi je otkrivenje da Bog još nije prebivao u njima. Oni su bili, kako opisuje prva slika: telo i duša sa mrtvim duhom - odvojeni od Boga. Isus je pozvao svoje učenike i rekao: “Hajde za mnom”. Oni su želeli da ga slede, ali Bog još uvek nije prebivao u njima. Oni su bili dobri Jevreji. Bili su naučeni onome što je pravo. Išli su u sinagogu i učili zakon mnogo godina. Ipak, Bog još uvek nije bio u njima.


Tri i po godine učenici su u svom telu sledili Isusa. Sledili su ga svojim razumom, voljom i emocijama. Videli su čuda koja je činio i slušali ono što je govorio. Gledali su primer Njegovog pravednog života i njihovi razumi su sve to zapažali. O, koji divan primer su imali pred sobom – Boga u ljudskom telu koji je hodao pred njihovim očima! Koji vaspitni program su ti učenici imali, ali još uvek nije bilo unutrašnje promene u njima. Još uvek su bili samocentrični individualci. Možda se malo nerviramo dok proučavamo njihove živote: tri i po godine sa Gospodom Isusom, a i dalje samocentrično ponašanje. Pomisli na mnoštvo grešaka koje su učenici načinili iako su tri i po godine hodali sa Gospodom Isusom. Stvari baš nisu išle dobro, zar ne? Iako je Bog bio sa njima, nije bio u njima.


Međutim, kada je došao dan duhova, sve se promenulo. Tada se pojavio efekat od svih tih godina vaspitanja u zakonu i učenja onog što je pravo. Sve te godine kada su bili vođeni u sinagogu i te divne godine koje su proveli sa Gospodom Isusom Hristom tada su načinile ogromnu razliku. Do dana duhova bili su vaspitavani spolja, ali sada su bili osnaženi iznutra. Duh Božiji je sišao na apostole i ispunio ih. Tog dana su bili totalno promenjeni. Petar koji je strepio i drhtao pred mladom ženom, postao je potpuno drugi čovek. Postao je zaista Petar - čovek koji je stao ispred gomile od hiljade ljudi i rekao: “Vi ste raspeli Gospoda”. Bio je neustrašiv, iako su oni imali silu da mu odrube glavu. Koja transformacija se desila kada je Bog došao da prebiva u njima. Kako su oni postali izvanredna grupa ljudi!


Pomisli sa mnom za trenutak. Sve te godine vaspitanja u kući i sinagogi nisu bile uzaludne. Svi ti dani sa Isusom nisu bili uzaludni. Ne uopšte. To su bile pripreme za dan kada će Bog doći, kada će im dati novo srce i ponovo ih učiniti Bogocentričnim bićima. Isus ih je učio i disciplinovao u razumu, volji i emocijama, ali unutrašnji čovek se nije promenuo sve do dana duhova.


Da li razumeš da to isto vaspitanje treba da pružimo svojoj deci koja nisu nanovo rođena? Važno je da mi roditelji razumemo kako je taj dijagram povezan sa našom decom. Kao i učenici, naša deca se nalaze u vaspitnom programu koji je Bog odredio i otkrio u Bibliji. Ali jednog dana Bog će doći i dati im novo srce. Bog će prebivati u njima. Dobro je da mi roditelji razumemo gde Bog želi da idemo sa svojom decom, da bi mogli biti Njegovi saradnici u tom radu.


Za čime Bog teži? On želi učenika koji je ispunjen Njegovim prisustvom, učenika koga On može posedovati i u kome može prebivati. Bog želi učenika nad kojim može vladati u svakom delu njegovog bića i koristiti ga za svoju slavu. Postoji mnogo toga što Bog želi da izvrši na ovoj zemlji, ali su mu potrebni predani sudovi koje On može koristiti. To je ono što Bog želi za našu decu.


Želim da idemo malo dublje u našem razmatranju tih dijagrama pa da vidimo kako su oni povezani sa vaspitanjem našeg deteta. Mislim da će nas to motivisati da vidimo fantastičan uticaj koji možemo imati na buduću iskorišćenost naše dece.

 


Dve nevine bebe


Kako ja to vidim, kada nam Bog pokloni rođeno dete, ono nam dolazi u stanju koje je prikazano na prvoj slici. Čovek je rođen po Adamu. Njegov duh je mrtav za Boga, bez sposobnosti da ima zajednicu sa Njim. Deca nam dolaze kao samocentrična bića, jednostavno zato što Bog nije u njima. Međutim, ona ipak nisu ispunjena i kontrolisana svojom sebičnošću. Ona nam ustvari dolaze totalno prazna. Razum, volja i emocije, pa čak i telo dolazi nam prazno. Telo nije samo po sebi odmah oskvrnjeno. Duša (razum, volja i emocije) nije odmah prepuštena sama sebi.


O koja je lepota rođenog deteta! Svako se slaže sa ovom kratkom rečenicom. Da li si nekad razmišljao šta to čini jedno rođeno dete tako divnim? To je više od rumene kože na njegovim obrazima. Kada držiš rođeno dete u svojim rukama, držiš živu dušu u kojoj ništa još nije zapisano. Ono je tu, nevino i otvoreno, kao prazan list papira. Ništa još nije napisano, ono je nevino. I to je ono što čini bebu tako divnom.


Sada, razmisli zajedno sa mnom. Šta će se desiti ako uzmemo to divno dete i stavimo ga u loše okruženje na pet godina. Ako dete sa svom njegovom otvorenošću prepustimo samom sebi usred gnjeva, požude i proždrljivosti, šta će se desiti tom detetu? Ako pokorimo srce tog deteta svemu što svet može da ponudi preko TV-a (zli duhovi, konflikti, mržnja, pornografija, droga, piće, krađe), kakvo dete ćemo dobiti za pet godina? Kada pogledamo u njegovo lice da li ćemo videti nevinost, čistotu i otvorenost? Svi znamo odgovor. Jedno putovanje u centar bilo kojeg grada svima će pokazati šta se dešava. U nekim slučajevima ne treba ni da čekaš pet godina. Dve godine je dovoljno. Ponekad će čak i samo jedna godina pokazati promenu. U zlom okruženju centra grada, duša deteta upija svakakva zla.


Sada ponovo razmisli sa mnom o pozitivnoj strani ove ilustracije. Ako stavimo dete sa njegovom slatkom otvorenom nevinošću u dobro okruženje, šta misliš šta ćeš dobiti posle tih pet godina? Ako stavimo dete u atmosferu ljubavi, dobrote, čistote, skupštinskog života, Biblije, duhovnosti i svega o čemu sam već govorio, dobićemo skroz drugačije dete. Mislim da se svi slažemo sa tim i da razumemo kako se to dešava. Zato se i kaže da je dete ogledalo svojih roditelja. Istinski život roditelja gravira se u duše njihove dece pomoću stvari koje ona slušaju i osećaju.


Međutim, oba tipa dece (u toj tački njihovog života) prikazana su na prvoj slici. I jedno i drugo dete nije preporođeno i potrebuje nanovo rođenje Duhom Božijim. Ali, zamisli koliko drugačije će doći do ličnog spasenja, zbog različitog okruženja.


Život roditelja se gravira u dušu deteta. Svi to znamo. O roditelji, nadam se da smo oprezni i da možemo obuhvatiti implikacije svega ovog. Da li vidimo uticaj pozitivne i negativne strane? Negativna strana čini stvari vrlo hitnim. Pozitivna strana čini stvari vrlo uzbudljivim. Jednog dana, oba tipa dece će odrastiti i, nadamo se, čuti isti plan spasenja. I jednima i drugima će trebati spasenje. Svi će trebati da se suoče sa svojom sebičnom, samocentričnom prirodom. Ali, dopusti mi da te nešto pitam. Ko će imati bolju priliku, koji tip deteta bi želeo da budeš ti? Opet svi znamo odgovor, ali seti se, mi zajedno razmišljamo. Koji blagoslov i uslugu činimo našoj deci kada prepoznajemo šta Bog želi. Počinjemo saradnju sa Bogom i čuvamo njihove duše od mnogih loših uzora. Dajemo deci veliki doprinos kada ih čuvamo i vodimo tim putevima.

 


Razrešavati teška bremena


Znam da su sva deca samocentrična. Ona su rođena po Adamu sa grešnom prirodom. Znam da nismo sposobni da ih sačuvamo od svega, ali možemo ih sačuvati od mnogih stvari. Koji ogroman promašaj, koji veliki teret im namećemo ako zanemarujemo naše odgovornosti i dopuštamo da tako odrastu.


Neko će reći: “Dobro, jednog dana moja deca će se obratiti i tada će sve biti uredu”. To je samo delimično istina. Da, ona će imati mogućnost da predaju svoje živote Bogu, ali imaće takođe da nose više tereta u njihovom hrišćanskom životu. Proces posvećenja biće mnogo teži onima koji su bili prepušteni sami sebi. Sećam se jedne od glavnih stvari sa kojom sam trebao da se suočim posle obraćenja. Bio sam lenj i nisam voleo da mnogo radim. Kada sam se nanovo rodio, trebao sam da se suočim sa tim grehom. Mnogo puta sam se borio sa tim sve dok lenjost konačno nije bila iskorenjena iz mog života.


Kada zanemarujemo vaspitanje naše dece tada im namećemo teško breme koje moraju da nose sa sobom. Da, Bog će im pomoći. Da, Bog će ih osloboditi. Da, Bog će im dati pobedu nad svakim tim grehom. Bog može promenuti svaku mrlju karaktera u njihovom životu da bi se Isusov život javio u njihovom smrtnom telu. Ali, detetu je mnogo lakše da se obrati ako je vaspitano prema Biblijskom uzoru. Takvo dete se obraća i nastavlja svoje trčanje za slavu Božiju.


Neki stihovi koje smo spomenuli dobijaju novo značenje kada ih pogledamo u svetlu ovih dijagrama. “Dete pusto sramoti mater svoju”. Zatim: ”Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari”. I još jedan: “Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla”. Da li vidiš ovo? Ona još nisu obraćena, ali mi smo odgovorni za vaspitanje njihovih duša i tela, očekujući dan kada će predati svoja srca Bogu i obratiti Mu se.


Neka Bog obnovi našu viziju i neka nam pomogne da vidimo! “Dobih čoveka od Gospoda”. Sâm Bog nam daje decu u ruke, jedno po jedno. Moramo shvatiti: “Ovo je živa duša koja je data pod moju brigu. Bog želi da poseduje taj sud jednog dana”. Hajde da razmotrimo sva četiri prostora u dijagramu: razum, volju, emocije i telo. Celo učenje će obuhvatiti ta četiri dela svakog našeg deteta.

 


Razum


Bog nam daje bebu i ta beba ima čist razum. On je prazan. Nema ništa u njemu. To je kao novi kompjuter. Novi kompjuter ima dovoljno podataka da bi funkcionisao, ali memorija mu je prazna. Šta ćemo raditi sa tim čistim, svežim razumom našeg deteta? Kakve podatke ćemo staviti u njegov razum? Kakvim utiscima ćemo dopustiti da slobodno utiču u njegov razum? Da li ćemo zaštititi razum našeg deteta od mnoštva medija koji se otimaju za priliku da potpuno ispune njegov mali i sveži razum? To su dobra pitanja za izazov našim srcima. Nije ispravno dopustiti malom detetu da ispunjava svoj razum nekorisnim, glupim, svetskim podacima. Naročito ne prljavim podacima. Da li ćemo svojim zanemarivanjem dopustiti njihovom praznom razumu da se ispunjava svim ovim stvarima?


Kao što svi znamo, stvari koje jednom dođu u razum ne odlaze lako. One se ugraviraju u memoriji. Mnogi od nas imaju stotine uspomena koje bi zauvek želeli da odstrane iz razuma. Slava Bogu, takve uspomene možemo potisnuti u pozadinu i ispunjavati svoj razum dobrim stvarima. Možemo obnoviti svoj razum divnim stvarima iz Biblije.


Sve ovo puno pomaže, ali odvratne stvari koje si učinio ili video ipak ostaju negde u dubini tvog razuma. One se nalaze tamo i čekaju pravi ulaz kao što je kratka fraza neke svetske pesme koju čuješ dok šetaš u prodavnici. Pri tom signalu, neželjene uspomene marširajući dolaze na front tvog razuma. Na taj način razum funkcioniše.


Svojoj deci činimo veliku službu ako stražimo nad svim podacima koji dolaze u njihove mlade razume. Deca nisu dovoljno odrasla da bi to radila sama. To je naša odgovornost. Mi smo odgovorni za donošenje odluka u vezi TV-a, radija, knjiga, kompjutera i magazina za našu decu. Lista je beskrajna. Ljudi koji rade sa tim stvarima otimaju se za prilike da ispunjavaju razume dece nepotrebnim sadržajem.


Kakve reči će ulaziti u njihove razume kod kuće? Šta će ona slušati? Da li će sedeti kod nogu roditelja koji se iz dana u dan prepiru? Neki roditelji misle: “O, to dete ima samo godinu dana. Ono ništa ne razume”. Ne gledaj tako na to! Ti stavljaš podatke u njihov “kompjuter”. Jednog dana, svi ti podaci će doneti rod. Sve reči mržnje, sve glupe reči, sve grube reči doći će u njihove razume i doneti plod. Bog poziva roditelje na posvećenje. Nama kao hrišćanskim roditeljima nije dopušteno da živimo u tom domenu.


Ali šta ćemo sa pozitivnom stranom? Imamo mogućnost da punimo taj kompjuter podacima koji će blagosiljati njihove živote u svim njihovim preostalim danima. Mi smo koristili Bibliju na kasetama da bi ispunjavali razume sve naše dece. Čim su napunila godinu dana, išla su na spavanje slušajući Bibliju. Ponekad su brzo zaspala, ali uglavnom su ležala i slušala.


U njihove razume se može smestiti mnoštvo poglavlja iz Biblije. Biblijske priče, svete knjige, propovedi, teološke diskusije nedeljom popodne. Sve to može imati koristan uticaj za razum deteta. Porodičan sto je odlično mesto za ispunjavanje njihovih razuma sa onim što je sveto i pravo. Ja prilazim svakom obroku sa ciljem i vizijom, planirajući stvari o kojim želim govoriti. Nekada nam razgovori za vreme doručka idu tako dobro i prošireno da počnemo da pojimo pojanje i idemo na molitvu. Tada kažem porodici: “Mi smo već imali bogosluženje.”


Fanny Crosby je divna ilustracija u vezi ovoga. Ona se obratila u trideset i prvoj godini života. Izgubila je vid kada je bila mala devojčica. Njena baka je rekla: “Ja ću biti njene oči”. Opisivala joj je kako divno izgleda izlazak i zalazak sunca. Sedela je pored male devojčice i svakodnevno joj čitala stihove. Fanny Crosby je imala gomilu poglavlja iz Biblije koja su bila smeštena u njenom razumu.


Jednog dana, prilikom obraćenja Duh Božiji je došao da prebiva u njoj. Kada su se unutar njenog bića sreli Duh Božiji i Reč Božija, hiljade pojanja je izašlo. Aliluja! Ona je postala prava mašina za proizvodnju pojanja za slavu Boga!


Ne kažem da deci neće biti potrebno obraćenje kada činimo te stvari. Ona će biti samocentrična sve dok Gospod Isus svojim Duhom ne dođe da sedne na tron njihovog srca. Ali o, ima toliko mnogo toga što im možemo dati u pripremanju za taj dan. Kada se Reč Božija i Duh Božiji sretnu u biću našeg deteta, divne stvari počinju da teku.

 


Volja


Hajde da pređemo na volju. Volja deteta od malena mora biti pokorenaroditeljima. Već sam dosta poučavao o toj temi. Međutim, želim ponovo da stavim akcenat na to. Stav roditelja prema deci treba da bude: “Ne tvoja, nego moja volja neka bude”. Zašto? Zato što će jednog dana Bog zahtevati od njih da kažu: “Ne moja, nego Tvoja volja neka bude”. Moramo vaspitavati decu da svoju volju predaju nama. Jednog dana trebaće da je predaju Bogu. Biće im mnogo lakše ako celog života budu učeni da se predaju svojim roditeljima. Verujem da je zato Bog rekao deci samo jednu stvar: “Slušajte svoje roditelje”. Ako oni to budu radili celim svojim srcem, kada Bog bude kucnio i rekao: “Sine, daj mi svoje srce”, biće im mnogo lakše.


Sećaš se Susanne Wesley? Ona je upravo to želela. Volja deteta joj je bila najvažnija. Već sam dosta govorio o tome, ali opet napominjem da bi video kako je sve to povezano sa obraćenjem. Moramo zasigurno znati da je volja našeg deteta pokorena našoj volji.


Da bi se volja deteta dovela i držala u pokornosti, mogu se koristiti razne svakodnevne aktivnosti. Postoji hrana koju deca ne vole, igračke sa kojima žele da se igraju i poslovi koje ne vole da rade. Postoje trenuci kada ne žele da idu na spavanje i jutra kada ne žele da se dignu iz kreveta. Postoji mnogo mogućnosti za vaspitavanje volje deteta. Treba da postaviš sebi pitanje: “Da li je volja mog deteta predata meni?”

 


Emocije


Osećaji i osećanja dece su, kao i drugi delovi njihovog bića, totalno prazni. Imamo blagoslovenu priliku da vaspitavamo sve odaje njihovih duša od rođenja. Baš kao što roditelj uživa da uvede novu hranu za bebu koja raste, mi možemo uživati u vaspitavanju dece da vole ono što mi volimo. Ovde vrlo važan deo odigrava primer sâmih roditelja. Na čega mi budemo usmerili svoja osećanja ljubavi, na to će i naša deca usmeriti. Iako Bog ne živi u tvom četvorogodišnjem detetu, to dete može voleti da ide u skupštinu zato što ti voliš da ideš u skupštinu. Ono može voleti da poji ili da ide na ulicu i deli traktate. Deca ne uče ovo tvojim rečima ili ponavljanjem. To se nauči iz primera roditeljskih osećaja. Dete svojim emocijama izabere taj primer i usmerava svoje osećaje na prave stvari, iako Bog još nije u njemu.


Mali dvogodišnjak će želeti Bibliju u svojim rukama. Iako ne zna da čita, niti zna šta se nalazi u njoj, on je zahvaljujući primeru svog oca i majke rekao u sebi: “Postoji nešto posebno u vezi ove knjige koja se zove Biblija”. On će je držati u svojoj maloj ruci i ponosno je nositi u skupštinu. Šta time radi? Prilagođava svoje osećaje na ono na čega su i njegovi roditelji usmerili svoje osećaje ljubavi. Da je blagosloven Bog, jednog dana Duh Božiji će doći u dete i tada će ono stvarno biti uzbuđeno zbog Biblije.


Hajde da do tada usmeravamo osećaje naše dece na puteve kojima trebaju ići, svojim primerima. Moramo ih usmeriti da vole prave stvari, a mrze loše stvari. Posmatraj nivo uzbuđenja svog deteta. O tome ću više govoriti u sledećem poglavlju. Šta uzbuđuje tvoju decu? Na to su usmereni njihovi osećaji ljubavi. Danas se to naziva strast, juriš njihovih emocija. Želim da emocije moje dece navale kada prođu kroz skupštinska vrata u nedelju ujutro.


Naše emocije obuhvataju više od samih naših osećaja. Na primer, gnjev izražavamo svojim emocijama. Ljubav i mnoge druge stvari izražavamo svojim emocijama. Emocije dece treba da se vaspitavaju da bi izražavali prave emocije u pravo vreme. Zar im ne bi bilo na blagoslov ako nikada ne bi doživeli eksploziju gnjeva u svojim emocionalnim iskustvima. To je moguće. Ako to nikada ne budu videli ili čuli u svojoj kući i ako im se to nikada ne bude dopustilo da to vide na TV-u, moguće je da nikada to ne iskuse. Emocije se mogu držati pod kontrolom, a to ću objasniti u narednom poglavlju.


Cela svrha učenja i vaspitavanja jeste da se razum ispuni ispravnim stvarima, da se volja usmeri na izabiranje dobra i da se emocije podstaknu na uzbuđenje za prave stvari. Ako budeš činio te tri stvari zajedno, pobožan karakter će doći u srce i život tvoje dece, iako Bog još neće biti u njima.

 


Telo


Hajde da pređemo na telo. Činimo veliku uslugu našoj deci ako im pomažemo da imaju kontrolu nad svojim telom. Učinićemo im veliku uslugu ako ih sačuvamo i pomognemo da ostanu čista u svojim telima. Naša deca će morati da žive sa tim telom i njegovim navikama u svim preostalim danima na zemlji. Ako sa ljubavlju učimo decu da praktikuju određene navike, to će jednostavno postati normalan život za njih.


Na primer, kada čuješ da ti zvoni sat, ustaješ iz kreveta, zar ne? Nožda i nije tako kod tebe. Ako nije, skoro mogu da garantujem da to nisi praktikovao dok si odrastao. Niko te nije podizao iz kreveta kada te je budio. Zato si sada u ovom stanju, posle mnogo godina. Iako ljubiš Boga i želiš da činiš ono što je pravo, ti ne ustaješ kada zvoni sat. Za tvoju decu to može biti normalno, kao što je 1-2-3. Kada sat zazvoni, ustani iz kreveta. Reci svom telu: “Telo, diži se. Ja sam u centru pažnje. Ne ti!” Neki ljudi misle da je smešno raditi sa decom na takav način, ali telo će ih sigurno nadvladati ako ne budu bila učena da vladaju nad njim. Deca mogu pogledati u tanjir pasulja i reći: “Slava Bogu, to nije moje omiljeno jelo. Ali, to ćemo jesti danas zato što je mama spremila”. Ona čak mogu i naučiti da iskrenim srcem zahvale Bogu za pasulj.


Pomozi svojoj deci da dovedu svoja tela u pokornost. Pazi na njih, vodi ih i čuvaj da ne uništavaju svoja tela. Ne dozvoli im da se igraju iza zatvorenih vrata. Ne dozvoli im da se igraju u ambarima nedeljom popodne dok vi imate kavalitetne razgovore u vezi Biblije. Deca mogu oskrnaviti svoja tela zahvaljujući predlozima njihovih drugara.


Naša hitna odgovornost jeste da stražimo nad tim stvarima. Zašto? Zato što će jednog dana Bog doći da prebiva u njima i ona će trebati da se suoče sa svojim telima. Slava Bogu, On ih može osloboditi i očistiti od njihovih strasti, ali koju blagoslovenu uslugu ćemo učinimo svojoj deci ako ih sačuvamo od tih stvari! Pričaj sa svojom decom. Komuniciraj sa njima u vezi tih stvari na njihovom nivou i Bog će ti dati mudrost. Cilj je da ih naučiš da drže sebe čistim.


Ovde ne govorim o pravljenju robota od svoje dece. Govorim o tome koliko je važno imati viziju i razumeti gde Bog ide sa njima. Ja ću tako voditi svoju decu da će ona imati bar deset puta bolji početak nego ja kada sam se nanovo rodio. Kako je divno dete čije je telo i duša vođena i disciplinovana pravim stazama. Lako je videti šta će se desiti kada dođu do spasonosnog poznanja Isusa Hrista. Bitke će biti mnogo kraće ako im sada pomažemo u tim stvarima.


John Wesley se obratio tek kada je imao oko trideset i pet godina. Ali stvari koje je majka do tada usadila u njega puno su mu koristile. Sve stvari od kojih ga je sačuvala i sve discipline koje je uredila za njegov život mnogo su mu pomogle. Znao je da ustane ujutro. Znao je da pije ulje koje nije bilo jako ukusno. Znao je da bude zadovoljan sa malim stvarima. I kada je napunio tridest i pet godina, slušao je uvod za Rimljanima poslanicu od Martina Luther i svetlo je ušlo u njegovu dušu. Bog je došao da prebiva u tom čoveku. Pošto je živeo u njemu, Bog je okrenuo Englesku naopačke. John nije imao mnogo smeća u svom životu. Ustao je, krenuo i trčao za slavu Božiju.


Pošto sam dosta istraživao pobožne domove iz prošlosti, shvatio sam da ljudi i žene koji su bili čuvani i vaspitavani, imali su veću blagodat na sebi kada su se obratili. Poseban blagoslov bio je na njima. Kada je Duh Božiji došao da prebiva u deci koja su od rođenja vođena hrišćanskim principima ona su jednostavno nastavila trčanje. Ostali su se, kao ja, malo spoticali. O, mi smo ipak tu i ljubimo Boga. Ali, malo smo se spoticali. Hajde da damo našoj deci ono što mi nismo imali. Neka nam Bog pomogne.

 


Molitva


O Bože, koji prebivaš u čoveku, čuj nas. Molimo te za mudrost da bismo zidali hramove za prebivanje živog Boga. Gospode, živimo u teškom vremenu. Mediji na sve strane pozivaju našu decu. Ojačaj nas da bismo ih sačuvali u Isusovo ime. Amin.

Prethodno poglavlje

Sledeće poglavlje 

 

Biblijski stih

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda, mir i radost u Duhu Svetom."

(Rim.14:17)