Naslovna > Knjige > Potraga Božijeg semena > Vaspitavanje volje

Glavni meni

Pretraga

Štampa

 


Razmišljanja


Odlučan

Odlučio sam da pri rođenju moje dece

uradim sve što je moguće da bi on bila Gospodnja.

Zapravo, već sada ih predajem Bogu u veri

žarko se moleći da svako moje dete bude

Dete Boga Oca

Prebivalište Boga Sina

Hram Boga Duha

Da svako dete bude iskupljeno

Iz stanja deteta gnjeva

I da bude osvojeno i zaposleno u službi za Gospoda,

Kao večan instrument Njegove slave.


prilagođeno

Cotton Mather



17

Vaspitavanje volje

 

“Ne uskraćuj kara detetu; kad ga biješ prutom, neće umreti.

Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla”

Priče 23:13,14

 

 


Da li si primetio da Bog u Bibliji daje samo dve zapovesti deci? Kako jednostavan i bezbrižan život deca mogu imati ako ih se pridržavaju! Bog im kaže da poštuju svoje roditelje i da ih slušaju. Ako budu činili te dve stvari, biće im biti dobro i dugo će živeti na zemlji (Ef.6:1-2). Mi ćemo se često vraćati na ove dve zapovesti dok budemo proučavali različite aspekte vaspitanja, ali sada želim da ih povežem sa disciplinovanjem. Naveo sam ti jasan primer kako Bog želi da karaš svoju decu. Mislim da ćeš se složiti da će pomoću te svete vežbe dete lako naučiti da poštuje svoje roditelje. Ali hajde da pogledamo na stvar poslušnosti.


Krajnji cilj disciplinovanja jeste dovesti decu u stanje da željno slušaju svoje roditelje, a time i svog Boga. Ali, da li ponovo primećuješ opominjuću prirodu discipline? Iako postoji neka osuda koja je uključena prilikom karanja, primarni cilj je opominjati, imajući na umu buduću poslušnost deteta. Ako ne učimo svoju decu da slušaju, uskraćujemo im ogromnu stvar. Svi obećani blagoslovi za decu su uslovljeni – ako slušaju svoje roditelje. Dakle, mi roditelji igramo veliku ulogu u doživotnim blagoslovima naše dece.


U prethodnom poglavlju smo videli silu ljubaznog odnosa. Neizmerna je ta sposobnost za stimulaciju želje za ugađanje i poslušnost. Iako je taj alat vrlo efektivan za motivisanje dece na poslušnost, to nije jedini alat koji nam je Bog dao. Pravilno korišćenje pruta uči dete respektu i poštovanju, a prut se takođe može koristiti da bi uveo decu u poslušnost celim srcem. Vrednost ovog dragulja je neizmerna zbog blagoslova i plodova koji će se dobijati dok dete bude učilo da hoda sa Bogom.


Poslušnost je stvar volje. Bog je mudro stvorio čoveka sa slobodnom voljom. Meni je jasno da je u ovim citiranim stihovima u fokusu volja deteta. Najpre vidimo da Gospod ponavlja ono što je već ranije rekao u Solomunovim Pričama. U Svetom Pismu Bog nam ponavlja ono što je potrebno da čujemo. Opominjanje naše dece jeste jedna od tih stvari. U ovom stihu Bog nam potvrđuje svoju Reč: “Ne uskraćuj kara detetu”. Bog zna da imamo težnju da se uzdržavamo od toga i zato nam opet kaže da se odreknemo tog impulsa i da ih opominjemo. Drugi deo ovog stiha ima dva objašnjenja. Ja ću navesti oba pošto su zaista vredna. Reč kaže: “Kad ga biješ prutom, neće umreti”. Možda će se činiti kao da će umreti, zbog vrištanja. Dete svojim ponašanjem može da glumi kao da će umreti, ali ono neće umreti. Ako dobro i pravilno pokaraš svoje dete, ono neće umreti. To je jedno objašnjenje i ono se dobro uklapa u ostale stihove. O, kako se deca prave kada dođe vreme da budu pokarana. Moramo se uzdići iznad njihovih molbi i učiniti ono što je pravo. Drugo objašnjenje smatram takođe vrednim. “Neće umreti” se može odnositi na ranu smrt zbog suludog, nemarnog života. To se takođe slaže sa drugim stihovima. Ali pogledaj sledeći stih: “Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla”. Ovo mi je vrlo ohrabrujući stih zbog jedne ohrabrujuće reči koja nas uvodi u oblast večnosti. Ta reč je “pakao”. “Dušu ćeš mu izbaviti iz pakla”. Bog nam ovde daje izvanrednu zapovest. Ja imam svoj udeo u večnoj destinaciji duše mog deteta, a Bog mi kaže “da izbavim njegovu dušu od pakla”. Kako? Karaj ga. To znači da kada dopuštam svojoj sentimentalnoj ljubavi da me sprečava da se ponašam u skladu sa mojim odgovornostima, onda se igram sa večnim odredištem mog deteta. To nije mali propust. Možda ćeš reći: “Kako to može biti da dete koje nije dobijalo batina ide u pakao?” Hajde da kažem ovako: dete koje je prepušteno samo sebi ima vrlo dobru šansu da ode u pakao. To je ono što Biblija kaže.


Da bi ovo potpuno razumeli potrebno je da malo pogledamo u prirodu spasonosne vere. Seti se svedočansta o jasnom obraćenju iz početka ove knjige. Ta sveta vežba je trebala mnogo toga da uradi u čovečijoj volji. Volja za priznanje greha, volja za pokajanje, za okrećanje od tih greha i volja za predanje srca Božijoj punoj kontroli. Iz te slavne promene takođe dolazi odgovornost da hodamo po uputstvima Božijeg Duha. Sve to se mora raditi predanom voljom. Kada se Božija blagodat i čovečija volja sretnu, u Božijim očima se dešava spasenje i čovek je preobražen. Kao što je Pavle rekao u Rimljanima 6:17b da on mora “poslušati od srca tu nauku kojoj se i predao”. Koliko ja razumem nauku o spasenju, gde nema predanja srca Bogu nema ni spasenja. To je samo lažni falsifikat koji ispoveda veru, ali je nikad ne poseduje.


Hajde sada da se vratimo na vaspitavanje volje korišćenjem pruta. U petnaestom poglavlju sam već opisao kako se dečije srce treba očćati putem karanja. Takođe sam spomenuo da dete ima slomljeno srce posle karanja. Šta je slomljeno srce? Koliko ja razumem biblijsko učenje o slomljenom srcu, slomljenost je predanje. Bog govori svom narodu da razdere svoja srca, da obreže svoja srca i da slomi svoja srca. To se sve odnosi na predanje volje Bogu. Tim putem treba da idemo i mi sa svojom decom. Korišćenje pruta lomi volju deteta i stavlja je u pokornost, najpre roditeljima i onda kasnije Gospodu koji ih je stvorio. Kada koristim izraz “lomljenje volje” ne mislim na uništavanje volje. Volja deteta mora biti živa, jedino što treba biti predana različitim gospodarima.


Gospodar je najpre roditelj, ali kada jednog dana Bog pozove i kaže: “Sine moj, ćerko moja hajde za mnom”, dete će reći: “Da Gospode, ja ću te slediti!” Međutim, dete koje je bilo “prepušteno samo sebi” ima buntovničko srce i čvrstu volju. Kada Bog kaže tom detetu: “Dete moje hajde za mnom! Daj mi sve! Predaj mi sve!” Ono će možda reći: “Ne, činiću ono što ja želim” i tako će otići u pakao. To je suština svega toga.


Ovo je takođe dobro objašnjenje za mnoge “svetske Hrišćane” u današnjim crkvama. Ne postoji pokoravanje mami i tati, nema pokoravanja Bogu, nego samo molitve, dobro osećanje, krštenje, ali ne i “nova tvar u Hristu Isusu”. Učini svojoj deci uslugu. Karaj ih.

 


Sveta Susanna


Susanna Wesley je bila majka John-a i Charles Wesley. John je bio osnivač metodističke crkve. Charles je autor mnogih duhovnih pesama. Većina koji ovo čitaju nisu metodisti. Međutim, ova dva čoveka su dosta uključena u vaše živote na mnogo načina. Mi citiramo njihove reči i pojimo njihova pojanja. Majka Wesley je imala devetnaestoro dece. Devetoro je podigla. Njene reči na ovu temu nisu pesmica, ali su vrlo bliske tome. Siguran sam da je ona najviše citirani pisac u vezi vaspitavanja volje. Želim da ukratko duboko pogledamo njene reči.


Rešila sam da od rane mladosti deteta osvojim njegovu volju.

Tada nastavljam da je dovodim u pokornost sve dok se ono potpuno ne preda Hristu.


Ove reči su naslikale divnu ilustraciju ispred očiju naših srca. Ova sveta žena je imala jasan pravac za svoje srce i ruke. Lako je videti da se ništa nije dešavalo slučajno u vaspitnim metodama njenog deteta. Sa vizijom i ciljem ona je prešla iz tačke A u tačku B. Možda ti reč “osvojim” izgleda suviše oštra, ali seti se da su naša deca grešnici. “Malo je njihovih dana i puni su nevolja”. Svi mi roditelji znamo da postoji bitka između volja dok dete ne nauči ko će biti u kontroli. Moramo pažljivo koristiti sve principe vaspitanja deteta da bi to ostvarili. To mora biti učinjeno. Ne vidim kako se može efektivno vaspitati dete ako se najpre ne osvoji njegova volja. Hajde da sledimo primer majke Wesley i odlučimo da osvojimo volju svakog deteta u ranoj mladosti, sa vrhovnim ciljem na umu: njihovom totalnom predanju Hristu jednog dana.


Moguće je dovesti svoju decu u stanje kada oni bez oklevanja, voljno i radosno poslušaju tvoju prvu zapovest. Ja ne sanjam. To je Božija volja za tvoju decu. Treba tako da bude. Verujem da je to moguće i idemo prema tome sa pouzdanjem, znajući da naš Bog Otac radi sa nama na tome.


Treba da budeš autoritet svog doma. Uspostavi taj autoritet pomoću sredstava koja je Bog ostavio u svojoj Reči. Tvoja porodica će prosperirati pod tim biblijskim autoritetom. To će pasti na njih kao pokrivač blagoslova i zaštite. Moje srce se mnogo puta rastužilo u avionima ili prodavnicama kada sam video kako trogodišnje dete vlada nad svojim ocem ili majkom. Siguran sam da si i ti primetio sličnu stvar negde u javnosti. Nažalost, to se ponekad takođe dešava i u Božijem narodu.


Sedeo sam dva sata na aerodromu i posmatrao malo dete koje je kontrolisalo i ometalo živote dvadeset ljudi. To je žalostan bio spektakl za posmatranje. Ceo scenario je postao još gori u avionu. Iako je osoblje reklo da mora da se sedi, dete nije htelo. U prodavnici, roditelji su mu jednostavno dali sve što je poželeo da bi ga utišali. Ali u avionu, roditeljska kreativnost se porasla do maksimuma. Nisu mogli da presvedoče malog dečaka da sedne. Grozili su se u sramoti. Pilići su postali vladari u kući. Realnost se prikazuje ispred dvadeset ljudi i ne postoji ništa što roditelji mogu uraditi.


Prišao sam roditeljima i dao im telefonski broj na koji mogu naručiti kasete o vaspitanju dece. Da li je ova priča ponekad slična tvom iskustvu u vašoj kući? To me podseća na prokletstvo koje je spomenuto u Isaiji 3 “I daću im knezove mladiće, i deca će im biti gospodari”. Takođe: “Dete će ustajati na starca”. Ovo prokletstvo je rezultat nekoliko generacija ljudi koji su odstupili od Boga u potražnji drugih interesa. Oni su izgubili svoj autoritet. Deca su izvan kontrole i vladaju pošto ih roditelji ignorišu.

 


Poslušnost 101


Izraz 101 se koristi u školama i on označava početni kurs, uvod. Mi ljudi težimo da sve stvari dobijamo preko reda, a tema poslušnosti u tome nije izuzetak. Mnogi misle da prvo treba sačekati da dete malo sazre, pa tek onda početi sa učenjem da bude poslušno. To je samo delimično istina. Postoje dublji nivoi poslušnosti koje dete mora naučiti i za te lekcije se mora sačekati da ono malo odraste. Ali, uvek treba da se sećamo, ako ih nismo naučili osnovama poslušnosti, biće im mnogo teže da nauče dublje lekcije.


Istina je, lako je sa jednostavnim lekcijama vaspitati malo dete u stvarima poslušnosti. Seti se principa malog i velikog. Ako deca nauče da budu verna u malim lekcijama u ranom detinjstvu, biće takođe verna u budućim dubljim lekcijama.


Kada naša deca napune godinu dana, mi počinjemo sa vaspitavanjem njihove volje. Imamo lekcije “dolaženja”. Čim mogu da razumu reč “dođi” i čim prohodaju, počinjemo sa lekcijama “dolaženja”. To su odlične lekcije. Tada imamo na umu volju deteta.


Sećam se kada je Hannah bila mala. Kada je bila negde u sobi, ja je pozovem: “Hannah, dođi kod tate”. Kada dođe do mene, blagoslovim je: “O, kako si ti dobra devojčica”. Tada je pošaljem nazad na drugu stranu sobe i opet je pozovem. Kažem joj: “Imamo lekcije dolaženja”. Opet je pošaljem u drugu sobu. Ona ode tamo i čeka dok je ponovo ne pozovem: “Hannah, dođi kod tate”. Tada opet dođe trčeći iz druge sobe. Dok dolazi sa velikim osmehom na svom licu pošto zna da je ugodila tati, opet joj kažem: “O, dobra devojčica! Dobra devojčica!” Tada je uzmem, zagrlim je i opet pošaljem u drugu sobu. Da li vidiš šta radim? Ta mala devojčica se zabavlja. Ona čak ni ne zna da je vaspitavam za život.


Ovo radimo s vremena na vreme dok Hannah jasno ne sazna šta to znači “doći” kada tata kaže: “dođi”. Tada malo otežam lekciju. Neki ljudi misle da sam neljubazan kada to činim, ali to ne utiče mnogo na mene. Sačekam da počne da se igra sa svojom omiljenom igračkom i tada je sa ciljem pozovem: “Hannah! Dođi kod tate!” Opet ponavljamo celu proceduru dok ne sazna šta se zahteva od nje. Na kraju se naravno desi ono što se uvek dešava, igračke postanu važnije od poslušnosti. Tada dobije udarac. Vidiš, znam šta će se desiti i već imam planove da je opominjem kada pogreši. Kada su deca mala, za vreme takve vrste vaspitanja, samo jednom udarimo njihovu ruku ili zadnjicu. Veličina pruta se menja kako dete odrasta.


Ta iskustva nazivam vaspitne sesije. To je skoro kao dresiranje pasa, zar ne? Žalosno je kada mislimo o tome, ali mnogi ljudi sa više brige vaspitavaju svog psa nego decu koja imaju besmrtne duše. Da li znaš na čega mislim? Kada dresiraš psa, to činiš sa svrhom, zar ne? Pažljivo si to isplanirao. Izdvojio si pola sata nedeljno za dresiranje psa. Čak isplaniraš i lekcije i očekuješ da pas nauči to što želiš. On mora biti sposoban da sedi, da ode po nešto, da se prevrne, da ne skače na ljude i da nikoga ne ozledi. I naravno, pogodićeš šta se desi. Dobiješ psa koji radi upravo ono što si želeo da ga naučiš.


O roditelji, ovo se možda nekima čini malo oštro, ali to je mentalitet koji treba da imamo u vezi naše dece. Treba da imamo posebnu brigu i plan kako ćemo vaspitavati svoje dete.


Jednom dok smo sedeli za stolom pogledao sam najmlađe dete i primetio da je ono zateklo hranu koju nije volelo. U svom umu sam pomislio: “Dobro, idemo. Vreme je da naučimo lekciju koju svi moraju znati, da se hrana jede sve dok se ne potroši”. Da li razumeš šta radim? Nisam ljut na dete. Čekao sam tu priliku da vaspitam volju deteta u vezi jela. Vaspitavam njegovu volju za Boga da bi je jednog dana mogao predati Njemu.me za spavanje. Položimo ih u krevetić i radimo sa njima dajući im zapovest da spuste svoju glavu. Tada im nežno guramo glavu dole. Ako ponavljaš ovo, ona će naučiti šta te reči znače i šta se očekuje od njih.


Esther je učila tu lekciju u isto vreme kada je Hannah učila komplikovanije lekcije. Kako je čas napredovao, Esther nije želela da položi svoju glavu i pokušala je da vidi da li bi mogla da izbegne to. Sa velikim osmehom na licu podigla je glavu. U to vreme smo udarali decu u nogu sa dva prsta. Esther je tada imala osam meseci. Čim je dobila udarac, zapovest je ponovljena: “Spusti glavu dole”. Tada je počela da plače, spustila je glavu i naučila tu stvar.


Ovo su jednostavne male lekcije za rane godine razvijanja dece. Zašto da čekamo da napune deset godina, kada će lekcije biti mnogo teže i za njih i za tebe? Jako je lako učiti ih velikim lekcijama poslušnosti: da pojedu svoj pasulj, da dođu kod tate ili da dele svoje igračke.


Kada je Esther počela da uči da puzi, došlo je vreme za “no-no” lekcije. Mi ne sklanjamo stvari sa svog mesta kada dete počne da puzi. Ne, to znači da je vreme da ih naučimo da razumu šta znači “no-no”. Ne počinjem sa jako teškim udarcem u ruku, nego jednostavno ljubaznim udarcem u ruku, uz reči “no-no” i tada sklonim ruku deteta sa te stvari. To se često ponavlja i dete počinje da uči šta to znači.


Esther je otišla do police sa knjigama. Ona je uvek volela knjige na polici u dnevnoj sobi. Dopuzila bi tamo gledajući u te knjige i uzimajući ih. U isto vreme kada dohvati knjigu, pogleda mamu zato što zna da je to “no-no”.


Jednom smo doveli Esther u takvo stanje da je znala da ne sme da stavi ruku na tu knjigu, pošto smo udarali njenu ruku kada je to dotakla, uz famozne reči: “No-no. Esther, no-no”. Tada je počela jako da plače, malo drhti i onda je otpuzila odatle sa malo više mudrosti.


Lista tih lekcija može biti beskrajna. Dajem vam samo neke ideje za pabirčenje, ali morate imati svoje lekcije za vašu decu. Želim da shvatiš da se ove vaspitne vežbe rade sa svrhom, a ne slučajno.


Dopusti mi da navedem još jedan klasičan primer. Jako mala deca mogu naučiti vrlo velike lekcije u vezi poslušnosti. Na primer, ja uvek držim olovku i malu knjižicu u džepu od košulje. Dobro, znaš kako je sa malom decom. Ona žele sve što je u tvom džepu. I ne samo da to žele da uzmu, nego i da stave u svoja usta. To je uredu sa olovkom, ali ne sa knjižicom.


Dobro, jednog dana mi je sinulo da imam pri ruci dobro sredstvo za vaspitanje. Rešio sam, olovka je uredu, a knjižica “no-no”. Iskreno, ovo je jednostavna mala stvar, ali funkcioniše. Vaspitao sam Hannah na taj način i ostalu decu koja su posle nje. To je više usputno vaspitanje zato što se to može raditi kad god imaš dete u rukama. Ono će odmah videti stvari u tvom džepu i vaspitanje počinje kao što sam već opisao.


Hannah je brzo naučila: mogla je da se igra sa olovkom, ali ne sa knjižicom. Dugo nakon što je naučila lekciju, Hannah bi sedela u mom krilu, pokazala knjižicu i rekla: “To je no-no, tata.”


“Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju”

Priče 29:15


Učimo se u vezi dovođenja volje dece u pokornost volji njihovih roditelja. Činimo im jako veliku uslugu ako ih tako vaspitavamo. Ispunjavamo njihova srca mudrošću, praktičnom mudrošću. Dragovoljna poslušnost na prvu zapovest treba da bude zakon u kući, a potrebno je vreme da se to uspostavi. Davati zapovesti i onda dopustiti da se one ne izvrše jeste učenje dece neposlušnosti. Dete prepušteno samo sebi nije voljeno, bez obzira koliko osećanja roditelja imaju kada misle o svom detetu. Znaš, postoji stotine ilustracija koje su slične onima koje sam već opisao. Kada postanemo studenti vaspitanja naše dece, mislićemo na svoje jednostavne male metode. Ako počnemo sa tim stvarima kada su deca mala, ona će na samom početku svog života već imati mudrost jednog prosečnog desetogodišnjaka.


Kontekst stihova iz Priča 29:15-18 je preneražavajući. Ako ih postaviš pored naše trenutne američke pustoši, još je strašniji. Mi sada ulazimo u “razvaline od mnogo naraštaja”. Nije potrebno da spomenem iste stvari koje su mnogi drugi već učinili. Presvedočen sam da su domovi glavni problem. Izgleda da se sve preliva osim probuđenja.


Zatvori su puni, isto kao i bolnice. Starački domovi su u istom stanju, a mentalni problemi su se toliko raširili da ih ne možemo sve ni nabrojati. Da li su naši zanemareni domovi problem? Pogledaj ove stihove. Bog kaže da kada disciplinujemo svoju decu, ona će naučiti da žive. Ako ne, ona neće naučiti da žive i sramotiće nas. Sledeći stih opisuje još gore zanemarivanje. Kada ne opominjemo svoju decu, zlo se umnožava i greh raste. Da li to zvuči blisko domu? Sledeći stih opet spominje opominjanje dece i blagosloven plod toga za nas i našu naciju. Odmor i radost će biti naš deo. Pogledaj poslednja dva stiha zajedno. Čini se kao da ona teku zajedno.


“Karaj sina svojega, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.

Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!”

Priče 29:17,18


Ja sam ranije objasnio reč “uništiti”. Ona je vrlo značajna u svetlu konteksta ovih stihova. To znači: “nag, neobuzdan, divlji i rasejan”. Koje otkrivenje za nas Amerikance! Mi smo upravo stigli do te tačke. Kako smo dospeli tu? Stihovi nam kažu. Pogledaj kontekst. Bog nas moli da imamo viziju reda i pravde. Vizija to mora sadržati. Ona mora biti više od iluzivnih snova. Jedno od dela koja ističu iz naše vizije jeste vaspitanje sledeće generacije. Prut opomene i prekora daće mudrost sledećoj generaciji, a mudrost će proizvesti ispravan život. Ispravan život će proizvesti pravedne ljude i svi će biti u miru. Pokušaću da malo šire parafraziram ova dva stiha, sa primenama vaspitanja deteta:


Karaj i vaspitaj svog sina sa vizijom pravednog reda.
Njegov uredan život
će ti doneti mir i ispuniti tvoje srce radošću.
Kada se ta vizija pravednog reda zanemari,
rezultat je divlje, neobuzdano društvo, spremno za uništenje.
Ako držiš ovaj zakon i u
čiš svog sina da ga drži, bićeš srećan.


Bio sam u nekim domovima gde je stanje bilo apsolutno suprotno miru. Deca su bila divlja i neobuzdana, a roditelji razočarani. Slušaj, deca su jedna od najvećih radosti sa ove strane neba, ali neki roditelji su toliko razočarani sa svojom decom da ne žele više od jednog ili dvoje. U nekim situacijama, s obzirom kako se deca ponašaju, ja i ne sramotim roditelje što ne žele više. Da li shvatamo da nismo sledili Božije zakone i da je zbog toga sve u konfuziji?


Moja deca su velika radost mojem domu i mojoj duši. Postoje trenuci kada sedim kao car u svojoj kući sa srcem preplavljujuće radosti zbog svoje dece. To je i tvoj deo. Ako samo budeš sledio Božije zakone imaćeš mir u svom domu.


Ovo je molitva kojom želim da se moliš svaki dan sa srcem punim žara pred Gospodom: “O Bože, učini me studentom vaspitanja moje dece”. To je sve. Ako imaš tu želju sve ostalo će se brinuti samo za sebe, zato što je Bog učitelj onih koji žele da budu studenti. Mene niko nije učio o vaspitanju dece. Mnogo puta sam težio za učiteljem. Jednostavno sam se molio: “Bože, ne znam da vaspitam decu. Molim te, nauči me da to radim”. Bog ne gleda ko je ko. Što radi za jednu osobu, može uraditi za sve.

 


Molitva


Naš nebeski Oče, dolazimo Ti u ime Isusa Hrista. Bože, dolazimo sa zahvalnošću. O Gospode, moje srce je puno. To je tako jednostavno, to je tako jasno. Nećeš li staviti glad u naša srca koja će nas pokrenuti da ustanemo i učimo da podižemo svoju decu? O Oče, velika je oskudica u zemlji. Svugde ima jako mnogo zla. Dopusti nam da budemo poznati kao ljudi koji vaspitavaju svoju decu. Podigni hiljade pobožnih porodica. Amin.


 

Prethodno poglavlje


Sledeće poglavlje 

 

Biblijski stih

"Jer svi traže što je njihovo, a ne što je od Hrista Isusa."

(Fil.2:21)