Naslovna > Knjige > Potraga Božijeg semena > Očeva srca se moraju obratiti

Glavni meni

Pretraga

Štampa

 

14

Očeva srca se moraju obratiti

 

“Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka
pre nego do
đe veliki i strašni dan Gospodnji;
I on
će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim,
da ne do
đem i zatrem zemlju”

Malahija 4:5,6

 


U ovom poglavlju dolazimo na temu koja je vrlo draga mom srcu – očeva srca. Želim da posmatram šesti stih, skoro reč po reč. U tom stihu postoje izvanredne istine za nas Amerikance. Te istine bi trebale da nas pokrenu. Želim da te podstaknem da pročitaš celu četvrtu glavu proroka Malahije i da se tako pripremiš za naše razmišljanje. Dok budeš čitao probaj da zapaziš proročku prirodu tih stihova.


Postoji čudo koje se događa u našoj zemlji među mnogim hrišćanskim očevima. Bog deluje neobično misterioznim načinima. On radi iza scene i donosi promene. To nije rezultat kaseta, niti seminara. To je Duh Božiji koji različitim sredstvima radi da bi se ispunio taj šesti stih u srcima ljudi. Ovo niko ne može da objasni osim Boga. On toliko čudesno deluje u srcima i životima ljudi i radi svoje delo u njima, da ja to ne mogu objasniti. Divno je posmatrati takve stvari.


Dok putujem širom zemlje, srećem doktore, zakonike, poslovne direktore, tehničare, inženjere – sve vrste profesionalaca – koji prave glavne promene. Oni ostavljaju svoje profesije i nalaze negde u selu malu farmu za svoje porodice. Ako ih pitaš zašto to rade oni kažu: “Želim da provodim više vremena u podizanju svoje dece”. Ne želim da uzdignem doktore i zakonike, nego sam uzeo njih za primer zato što su uložili mnogo novca i vremena da bi se pripremili za svoj životni rad. Međutim, oni to sve ostavljaju i odlaze na selo u malu farmu gde mogu da rade sa svojom decom. To je čudo!


Jedan poslovni direktor mi je pričao kako je Bog radio sa njim u vezi njegove dece. Bio je inženjer računara i imao je platu oko sedamdeset hiljada dolara godišnje. Bog je počeo da mu se javlja i da mu daje breme za njegovu decu. U početku nije jasno video šta mu Bog govori. Ali kako je vreme prolazilo, tihi glas je postajao sve glasniji. Sedeo je za svojim stolom ispred računara na tridesetčetvrtom spratu jedne od visokih poslovnih zgrada i rvao se sa Bogom. Duh Božiji mu je govorio: “Šta ćeš sa svojom decom? Kako će i šta će ona? Potreban si im.”


Tako je išlo mnogo dana dok konačno nije rešio tu stvar sa Bogom. Znamo kako mu je bilo. Realne stvari su dolazile u njegov um. Kako ostaviti svoju karijeru i svu svoju sigurnost? Ipak, Duh Božiji je prevagnuo i on se predao Božijem vođstvu u svom životu. Sada taj otac radosno radi sa svojim sinovima. Proizvodi razne stvari od drveta. Ne zarađuje mnogo novca, ali pravi nešto što je mnogo dragocenije od zlata.

 


Priroda proročke Reči


Pre nego što pređemo na proučavanje teksta, voleo bih da kažem nekoliko stvari u vezi toga kako proročke reči deluju na nas čitaoce. Bog je na više načina koristio proročku Reč. Najviše je koristio proročke iskaze da bi progovorio ljudima koji su slušali po prvi put. Prorok je uvek govorio u kontekstu trenutnih okolnosti. Drugo, proročki iskaz se odnosi i na budućnost, a u sebi sadrže i malo misterije. Primetio sam da ispunjenje proroštva ne dolazi samo jednom prilikom. Drugo poglavlje proroka Joila je primer toga. Ono se nije potpuno ispunilo. Ipak, to proroštvo drži Božiji narod u očekivanju, preispitivanju i spremanju.


Naš tekst iz Malahije je drugi primer takvih iskaza. Verujem da kompletno ispunjenje tog proročanstva još nije došlo. To je vrlo važno zato što nam pomaže da razumemo šta se dešava u naše vreme. Pošto smo čitali Novi Zavet, znamo da je Ilijin Duh bio na Jovanu Krstitelju. Tako se ispunio poslednji deo tog proroštva (vidi Luku 1:11-17). Ipak, Isus je takođe rekao da će Ilija najpre doći i urediti sve (vidi Marka 9:11-13).


Te stvari su nama misterija. Bog želi da bude tako. Širom sveta, mnoge hrišćanske vođe slažu se da Bog u ovim poslednjim danima pokreće ljude u vezi njihove dece. Važno je da to potvrdimo da bi se mogli predati Njegovim nagonima. Bog uvek ispunjava svoju Reč. Treba da vidimo šta On radi i da se uklopimo u to. To će doneti blagoslove u naše živote i porodice. Hajde da gledamo u dubine onoga što Bog radi dok tražimo da razumemo ovaj stih.

 


Pokajanje


Duh Božiji je taj koji misli na očeve u ovim danima. On je ljubomoran: ljubomoran za decu, ljubomoran za Božije seme. Kao što je činio u prošlosti, On koristi različite ljude da bi zadobio pažnju nas očeva. Treba da razumemo ovo. Ako možemo da se složimo sa ovom činjenicom bićemo sposobni da razumemo te tanke misli naših srca. Dragi oče, taj nagon koji se nalazi duboko unutar tebe, te misli o deci, to je Gospod. On pokreće tvoje srce sa ljubomornom ljubavlju prema tvojoj deci. Želi samo jedno. Želi da obrati tvoje srce.


Ta reč “obratiti” se odnosi na promenu života. To je radikalna reč koja zahteva radikalna dela. Ona znači pokajati se. Božija blagodat usmerava ljudska srca na pokajanje. Možda će neki koji ovo čitaju teško razumeti tu reč. Ali to je temeljna reč sa dalekosežnim efektima za sve one koji dopuštaju da Bog duboko deluje u njihovim životima.


Pokajanje znači potpuna promena uma koja u potezu donosi i promenu dela. Mi zaista verujemo samo u ono što nas pokreće na delo. Pokajanje se dešava u našoj volji. Pokajanje je obrt od sto osamdeset stepeni. U pogledu spasenja, svi razumemo da bez pokajanja ne možemo biti spaseni. Moramo se pokajati od svojih greha i svog puta. Tada moramo verovati u Gospoda Isusa Hrista i bićemo spaseni. To se desilo čoveku i ženi koje sam opisao u drugom poglavlju.


To znači ta reč “obratiti”. Međutim, u ovom stihu Bog ne govori u vezi spasenja. On govori u vezi prioriteta našeg srca u vezi naše dece. Reč u ovom stihu nije manje radikalna od one reči u vezi spasenja. Potpuna promena srca je ono na čega nas Bog poziva. Kao i uvek, Bog ima svoj deo i čovek ima svoj deo. Za nas Bog kaže “pokaj se”. Dok ujutro sedimo i razmišljamo u svojim srcima, dobro je da znamo gde nas Bog vuče: u potpunu promenu. U ovim poslednjim danima Bog koristi ljude koji dolaze u Duhu i sili Ilijinoj sa bremenom za obnovu i oporavak srca otaca prema njihovoj deci. To je ono o čemu govori ovaj tekst. To je snažno! Da li slušaš, dragi oče?

 


Srce: najsnažniji deo našeg bića


Sledeća reč koju želim da proučimo jeste reč “srce”. Ta kratka reč je najvažnija u ovom tekstu. Sve ostale reči dobijaju svoje značenje i smisao zahvaljujući ovoj reči. Moramo razumeti dubinu onoga što Bog govori kada koristi tu reč. Srce je sedište naših osećanja. To je mesto naše ljubavi i naših želja. Ono je najsnažniji deo našeg bića. Srce je mesto u kome sanjamo sne i vidimo vizije. Ono je takođe mesto gde postavljamo sebi ciljeve i određujemo pravac kojim ćemo ići. Sve te stvari se dešavaju u srcu, kao izbor naše volje.


U srcu se nalaze naša osećanja, u srcu žudimo - i uredu je žudeti za ispravnim stvarima. Zaista, ono je centar ljudskog bića. Bog koji nas je stvorio zna to. Zato je rekao: “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim”. On želi da sedište naših osećanja, naših želja bude usmereno prema Njemu, zato što je On Bog.


Pomisli za trenutak. Kada čovek dobije želju u svom srcu da uradi nešto, on to može uraditi bez obzira šta je u pitanju. Napredak tehnologije u poslednjih pedeset godina nam je dobar primer toga. Koje je sledeće čovečije dostignuće? Bog je znao snagu čovečijeg srca kada im je izmešao jezike za vreme zidanja Vavilonske kule. On je usporio proces “napretka” postavljanjem jezičnih barijera. Čovek može učiniti izvanredne stvari ako preda svoje srce tome, zato što je srce centar motivacije našeg bića.


Razmisli o jednom olimpijcu. Ako čovek dobije želju u svom srcu da okači zlatnu medalju oko svog vrata, ništa ga ne može zaustaviti. On se neće odmarati u svojoj potrazi za tim zlatom. To je apsurdno kada posmatramo stvari u svetlu večnosti i Božijih ciljeva, ali čovek je takav. On će trčati kao nikad do tada. Promenuće svoje navike u vezi jela, društva i spavanja. Da, promenuće sâm život da bi doživeo da mu zlatna medalja visi oko vrata. Zašto? Zato što je svoje srce podredio tome.


Takvo snažno srce je stvar na koju Bog misli u ovom stihu. Bog pre svega želi da okrene sedište naših osećanja prema Njemu, pa onda prema našoj deci koja su nam najbliskiji bližnji. Pitam se šta bi se desilo kada bi očevi dobili snažnu želju u svojim srcima da odgajaju svoju decu - želju koja će ih zapaliti kao olimpijca koji traži cilj svim svojim srcem. Ovo objašnjava čudesne promene koje su načinili ranije spomenuti očevi. Morali su da se menjaju zato što su njihova srca bila ispunjena novom željom koja je trebala da se ostvari. Kada srce nešto zaželi nikakva žrtva nije suviše velika.


Bog zna da je srce najdublja potreba koju imamo u vezi svoje dece. Potreba nije za redovnijim bogosluženjima, drugačijim kućnim uređenjem i slično. Potreba ide dublje od toga.


Pomisli ovo. Mi živimo u Americi. U našoj zemlji postoji više učenja u vezi doma nego u svim ostalim delovima sveta. U Americi postoji više seminara, knjiga, kaseta i službi koje su usmerene na dom, nego na svim ostalim mestima zajedno. Šta je onda pogrešno? Zašto domovi ove nacije propadaju uprkos svim tim dobrim učenjima? Mislim da znam zašto. Zato što je to stvar srca. Kada Božiji narod postane ekstravagantan u svojoj ljubavi za Njega i Njegove male jaganjce, tada će stvari početi da se menjaju. Mnogi poštuju Gospodnje učenje u vezi doma svojim usnama govoreći “amin”, ali njihova srca su daleko od toga. Srce je glavno i dok ne dopustimo Gospodu da radi sa našim srcima ništa se neće promenuti.


Kada se fokus tvog srca usmeri na porodicu tada će slediti sve ostalo. Neće ti više biti potrebne propovedi ili knjige. Kada propovedam na temu doma, često se ožalostim reakcijom mnogih ljudi. Čujem kako priznaju da su izgubili vidik u potrebe svoje porodice, pa su onda radosni što su se opet podsetili toga. Jecam kada čujem to. Kada očevi budu usmerili fokus svojih osećanja prema svojoj deci, verujem da neće biti potrebno da se toga često podsećamo.

 


Očevi: Odgovornost se ne može svaliti na druge


Ovo nas dovodi do sledeće važne reči u tekstu: “očevi”. Najveća odgovornost leži na nama očevima, ne na majkama. Ponekad to ne izgleda pošteno, ali Bog je tako odredio. Tekst se obraća očevima, ne majkama. Bog zna, ako se srce oca obrati obratiće se i srce majke. Mnogo puta sam video to. Očevi su lek za mnoge naše teškoće u feminističkom pokretu. Sve te drage devojke žele da zauzmu svoje mesto među ljudima, kao vođama našeg društva. To su teškoće, i neće izaći na dobro jer ide protiv Božijeg otkrivenog plana. Ali, nije sve njihova greška. Naši očevi su zgrešili. Okrenuli su leđa domu tragajući za drugim stvarima. Žene jednostavno samo slede svoje muževe.


Mnoge hrišćanske vođe oplakuju činjenicu da majke okreću leđa domu tražeći “više ciljeve”, ali to nije koren problema. Očevi su napustili svoje domove mnogo ranije. Usmerili su fokus svojih emocija na druge prioritete. Tada su majke rekle: “Idemo i mi”. Očevi su odgovor. Oni su ti koji mogu slomiti to prokletstvo koje je došlo na nas. Šokantna je činjenica da su se mnoge majke pridružile muževima u toj perverziji osećanja. Kako majka može zaboraviti svoje dete? Da, mnoštvo njih zanemaruje viku i molbu svoje dece za odgajivanje. One ih brzo ostavljaju u zabavište i pored njihovih molbi. Utišavaju glas savesti pouzdavajući se da će biti dobro. O očevi, čujte Reč Gospodnju. On vas poziva nazad na osnovu, na stvari koje zaista vrede.

 


Od čega se pokajati?


Da li ćete mi, vi očevi, dozvoliti da budem malo praktičan? Nećemo se mnogo približiti izlečenju ako ostanemo u sferi neodređenih generalnih principa. Ako ne napraviš promene tada je sve što možeš reći: “Da, on je u pravu. Treba da više volim svoju decu”. Time bi i završio. Ali seti se da Bog poziva ljude na radikalno pokajanje.


Ako Bog želi da obrati srca otaca njihovoj deci onda mislim da možemo biti sigurni da su srca očeva okrenuta nekim drugim stvarima. Tu leži problem. Očevi su zanemarili potrebe svojih porodica i usmerili svoja osećanja na “bolje stvari”. Srce, to snažno srce koje voli, voli manje vredne stvari. Srce koje ima snove i vizije sanja druge snove. Tu leži problem.


Dragi očevi, ako zanemarujemo svoje porodice tada postoje realne svakodnevne stvari sa kojima se suočavamo. Koje su te stvari? Dozvoli mi da te izazovem upravo ovog trenutka. Zaustavi se za tren, pogni svoju glavu i traži da te Duh Sveti presvedoči koje su sfere tvojih potreba. Pitaj Gospoda “Gde je moje srce?” Dopusti mi da ti dam neke radikalne izazove. Razmotri ove stvari.

 


Materijalizam


Amerikanci su izgubili svoj put tražeći bogatstvo i sve što se može kupiti za novac. Oni služe mamoni. Očevi, šta vam vredi da zadobijete i ceo svet, ako izgubite duše svoje dece? Mnogi čine upravo to. Možda ćeš pri kraju svog života imati ogromne posede koje ćeš morati da napustiš, ali šta to vredi? Možeš to ostaviti i svojoj deci, ali im nisi spominjao svoju sopstvenu dušu.

 


Američki san


Neki očevi neuko idu istim putem kao i ostali. Jednostavno slede ostalo stado u pustinji. Mi mislimo: “To je ono što se radi kada si Amerikanac”. Nova kuća, dva nova auta, čamac i mnoge druge stvari su norma. San nije tako jeftin, tako da čak šaljemo i svoje žene na posao da bi pomogle u plaćanju svega toga. Tako porodica još više strada.

 


Pozajmice i kreditne kartice


Ovo je stvar koja je uništila mnoge srećne domove. Ti želiš to sada. Čovek koji tamo radi ti kaže: “Nije problem. Dopusti da ti pomognem u ostvarenju tvojih snova. Samo se potpiši dole”. On ti ne govori o okovima koji se nalaze sa druge strane cele te prijateljske procedure. Mnogi su u tom zatvoru godinama. Ako se ipak probude i pokušaju da promenu svoje prioritete, prijatelj bankar koji je sada namršteni zatvorski nadzornik kaže im: “Ne možete to uraditi”. Dragi oče, izbegni to i izađi iz toga.

 


Moja karijera


Nema ništa pogrešno u tome da imaš profesiju i posao koji obećava. Međutim, većina današnjih kompanija ne brine za tvoju ženu i decu. Ako želiš da napreduješ moraš biti “čovek kompanije”. To znači da je kompanija ispred svega ostalog. Ako kažeš da moraš imati vreme za porodicu, nećeš dobiti sledeću povišicu plate.

 


Moj hobi


To je postala norma u Americi. Svaki čovek ima svoj hobi. Neko se posveti gledanju sportova. Neki se lično bave sportom. Neko provodi slobodno vreme u lovu sa dečacima. Postoji suviše mnogo stvari koje bi se ovde mogle nabrojati. Stvar je u tome da mu na kraju ostane vrlo malo vremena za mlade duše koje žive u njegovoj kući.

 


Svet zabave


Nisam protiv porodično-prijateljskih zabava. Međutim, većina opcija koje ljudi danas izabiraju nisu porodični, prijateljski, ohrabrujući razgovori i odnosi. Pomisli na nešto od ovoga: TV, video i kompjuterske igre, zabavni parkovi. U svemu tome, ti samo sediš, gledaš nešto, smeješ se ili vičeš. To ne izgrađuje neke značajne odnose. Pitam se koliko se sati dragocenog porodičnog vremena troši dok se očevi klanjaju ispred TV-a, filmova i kompjutera.

 


Moja služba


Ovo je stvar koja se teško primećuje zato što je sveta stvar i zato što se mnogi dobro poznati ljudi često međusobno ohrabruju u tome. Molim te nemoj me pogrešno razumeti. Treba da budemo u poslu svog Gospodara, ali ne na štetu naše dece. Skupštinski programi mogu pregaziti i tebe i tvoju porodicu, a tada nemaš vremena za izgrađivanje odnosa ili za porodični oltar.

 


Dobro, možda sada grmiš na mene, ali hajde da razmišljamo zajedno. Ovo su stvari koje su odvojile ljude od doma. Srca Amerikanaca potražuju sve ranije navedene stvari i još više od toga.


Dozvoli mi da ti priznam sopstvene grehe u toj sferi. Kada je Bog počeo da radi sa mnom u vezi moje dece, moje srce je bilo usmereno na službu. Moja osećanja su bila potpuno usmerena na Božije delo. Ubrzo posle mog radikalnog obraćenja otišao sam u biblijsku školu. Tamo sam rešio da postanem Božiji čovek i poznati propovednik. Siguran sam da su motivi bili izmešani zato što sam želeo da služim Bogu celim svojim srcem. Moj fokus je bio neuravnotežen. Često sam radio od ranog jutra do kasno u noć. Jackie i ja smo tada bili kratko u braku i tek smo počeli da rađamo decu.


Davao sam deci neko “kvalitetno vreme”, ali moje srce je bilo daleko od njih. Nije da sam ih prezirao. Osećao sam ljubav prema njima, ali moje vreme je bilo ispunjeno. Nisam ostavljao vreme za njih. Bio sam totalno slep za pravo stanje svog srca. Nekako sam imao ideju da ne se mora provoditi mnogo vremena sa svojom decom. Mislio sam da samo treba biti siguran da je to kvalitetno vreme. Tako sam svaki dan imao samo petnaest minuta kvalitetnog vremena sa decom. O, mnogo zažalim kada razmišljam o tome.


Gospod je trebao da me probudi u realnost. Dopustio je da se dese takve okolnosti u mom životu da sam u periodu od godinu dana bio po ceo dan sa decom kući. Dok sam se suočavao sa njima svaki dan, primetio sam da su mi deca više služila na dosadu, nego na blagoslov. Smetala su mi i njihova zabava mi je dodijala. Kada je moje pravo srce bilo razotkriveno, nisam mogao da verujem kako sam ih posmatrao. Znao sam da to nije bilo dobro. Pao sam na svoje lice i pokajao se.


Čim sam se pokajao moje srce je počelo da se menja prema deci. Želeo sam da budem sa njima, želeo sam da pričam, da šetam i da se igram sa njima. Veoma sam zahvalan Bogu za taj remont koji je učinio u mom srcu, pre nego što su deca postala razdražena. Mnoga deca koja imaju očeve u službi kivna su na svoje odsutne očeve. Bog me je poštedeo toga. Kako je vreme prolazilo shvatio sam da su mnoge moje težnje i snovi bili motivisani mojim ponosom - ponosom pozicije.


Dragi oče, kako je sa tobom? Koje stvari izniču pred tobom dok čitaš i razmišljaš o ovim rečima? Gospod želi da uradiš nešto u vezi toga. Hoćeš li mu dozvoliti da uđe? Hoćeš li dozvoliti Duhu Svetom da uđe u tajna mesta tvog srca i uključi istraživačko svetlo?

 


Deca


Sledeća reč koju želim da posmatram jeste reč “deca”. To je divna, značajna reč koja se dva puta pojavljuje u ovom stihu. Hajde da je personalizujemo - “moja deca”. On će obratiti moje srce od mnogih stvari i okrenuti ga prema “mojoj deci”, kostima mojih kostiju, telu mojeg tela. Da li se sećaš kako si se osećao kada su se rodila? Da li se sećaš kako si ih radosno primio? Misli malo o svojoj deci. Želeo sam da postepeno približavam vaše umove prema vašoj deci kroz sva ova poglavlja. Seti se, Duh Božiji poziva tvoje očinsko srce da se opet usmeri prema deci. Zastani za trenutak i dopusti svom srcu da dođe u to stanje.


Volim da posećujem mlade bračne parove koji imaju tek prvo dete. Oni su oduševljeni i ispunjeni ohrabrujućom radošću. Da li se sećaš kako je to bilo? Kako je moguće da roditelji pređu iz te svete scene u stanje zanemarivanja ili čak u stanje da smatraju svoju decu dosadom? Oni su izašli iz plamena svoje prve ljubavi, ispunjene snovima i odgovornošću, a sada traže američki san.


Duh Božiji deluje na očeve širom zemlje i govori im: “Šta ćeš sa svojom decom?” Njegov cilj je da obrati njihova srca prema deci. Da li slušaš? Dopusti mi da ti postavim jedno duboko pitanje. Šta ćeš dati u zamenu za dragocene duše tvoje dece? Farmu, veliki biznis, štos novaca, karijeru? To je dobro pitanje. Možda je to navika ili tajni greh u kojem uživaš. Da li ćeš zameniti duše svoje dece za to? Nadam se da nećeš.


Ovo obraćenje srca podrazumeva više od toga da otac prihvati da održava porodična bogosluženja. Mnogo je dublje od toga. Ovo je samo zakon, dužnost koja se čini, obaveza koja se ispunjava. Bog želi više od toga. Tekst kaže “decu”, ne kaže “zakone o deci”. To je obraćenje srca srcu. Tada će slediti mnoge praktične stvari - stvari ljubavi. Bog još radi baš ono što je upravo ovde u Malahiji obećao. Bog radi sa očevima presvedočavajući ih da obrate svoja srca, sedište svojih osećanja, od svega drugog u čemu se nalaze prema deci. Bog je vrlo ljubomoran na našu decu. On ih je sve stvorio za svoje ciljeve.

 


Snažno srce deteta


Pogledaj opet sa mnom na srce - najsnažniji deo našeg bića. Tek sada prelazimo sa srca oca na srce deteta. Međutim, želim da te podsetim da je to isto srce. To je sedište njegovih osećanja, mesto u kome ono donose svoje odluke. Sve što smo videli o sili srca očeva primenjuje se i na srca dece. O, koji je blagoslov kada se snažno srce deteta vodi od detinjstva. O, koje je prokletstvo kada se to ne čini.


Bog treba da nas nauči neke stvari u vezi srca naše dece. Živimo u zemlji gde su srca dece usmerena na sve drugo osim na svoje očeve. To je prokletstvo naše nacije. Živimo u zemlji gde mnoštvo stvari odvaja srca dece od srca njihovih očeva. Te stvari bi imale vrlo malu silu nad našom decom ako bi njihova srca bila usmerena prema tati. Vreme je da počnemo da radimo svoj domaći zadatak. Ako ne, kasnije ćemo plakati zbog toga.


To misteriozno čudo Božije blagodati se ne dešava samo očevima. Ono se takođe dešava i deci. Bog ti približava decu. Oče, raduj se! Postoji nada za tvoj dom, čak i ako si učinio neke greške. Mislim da je dobro za nas da duboko gledamo šta se dešava unutar srca naše dece da bi znali kako mi treba da se postavimo.


Srca dece su usmerena na druge stvari. Ona su videla da je tata bio suviše zauzet i da nije imao vremena za njih, tako da su se okrenula drugim stvarima. To se nije desilo iznenada. Bio je to postepen proces odvajanja. Prirodna želja za ugađanje ocu bila je zagušena zanemarivanjem. Dete je želelo odnos sa ocem. Ono je mnogo puta dolazilo i tražilo osmeh ili priznanje, ali tata je bio suviše zauzet. Tata je bio suviše zauzet i izricao je uobičajen odgovor: “Ne sada, dete, ne sada.”


Srce deteta se polako odvajalo i ubrzo je društvo postalo važnije nego roditelji. Deca se više brinu šta njihovi drugovi misle nego šta tata misli. Ali Bog želi da to promeni, ako se pokajemo. Srce me boli dok slušam šta očevi zahtevaju od svoje dece, a njihova sopstvena srca su usmerena na skroz druge stvari dok u slomljenom odnosu govore deci: “Poštuj svog oca”. To nije ispravno!


Božija volja jeste da svaki otac ima visoku čast u svom domu i da ga deca mnogo poštuju. Iako je bolno posmatrati negativnu stranu tog principa, dobro je setiti se da Bog takođe ima i pozitivnu stranu. Hajde da razmotrimo pozitivnu stranu za trenutak.


Ako su odnosi izlečeni i srce obraćeno srcu, postoje divne stvarti koje mogu izvirati iz dečijeg srca. Srce je takođe mesto odakle deca odaju čast i poštovanje. To je mesto odakle ona ponovo žele da ugode svojim roditeljima, kao nekada. Srce je mesto u kome deca izabiraju da slušaju i da se predaju svojim roditeljima. To su dragocene osobine koje roditelji primaju od srca deteta i ona će se uspostaviti čim odnosi počnu da se leče. Dopustite mi, očevi, da vam ovde uputim reč ohrabrenja. Bog takođe radi svojim duhom i obraća srca dece prema vama. Nisi usamljen u svojoj potrazi svežeg, otvorenog odnosa sa svojim detetom. Možemo biti pomagači Gospodu u tome. Tvoje dete ima sve potencijalne mogućnosti da bi ti dalo takvo poštovanje, ali prvo moraš usmeriti svoje srce prema njemu. Tada će slediti divne stvari.

 


Misteriozan blagoslov


Dok proučavamo ovaj stih, možda ti se već otkrilo da obraćenje jednog srca dovodi do obraćenja drugog. Da li si primetio to? Ako se otac obratio ili pokajao, srce deteta je takođe taknuto i obraćeno. Postoji misteriozan blagoslov koji je skriven u ovom principu, baš kao i u svakom principu u Bibliji. To je skriveno ovde, ali nikada to nećeš pronaći ili iskusiti dok ne počneš da živiš u realnosti tog stiha. Možda si otac ili majka koja razume dok čita: “Ja sam izgubila srce svog deteta”. Znaš da ne postoji poštovanje od njihove strane. Trebaš da priznaš: “U mom detetu ne postoji želja da mi ugodi”. Možda si se čak nekada i pitao šta je pogrešno. Dobro, Bog ti daje odgovor. Ali, nemoj tužiti. Postoji način da se sve to promeni.


Postoji nešto misteriozno što se dešava u srcu deteta kada ono duboko u svojoj duši oseti: “Moj otac me voli i njegovo srce je obraćeno prema meni”. Postoji snažan uticaj na srce deteta kada ono vidi da se otac brine i da bi sve uradio za njega. Nešto se dešava u srcu deteta kada ono oseti te stvari i tada osobine počinju da se menjaju. Na veliko iznenađenje, srce deteta takođe počinje da se obraća. Srce deteta se okreće od svega drugog što je volelo i što ga je privlačilo. Srce deteta počinje da se obraća prema svom ocu. Odjednom ponovo postoji želja za zajedništvo - želja koja duže vreme nije postojala.


Dopusti mi da iskoristim primer kućnog školovanja da bih ilustrovao taj princip. Jackie i ja smo više od dvadeset godina učili decu kući. Kućno školovanje zahteva mnogo vremena i pažnje. Kako su godine prolazile videli smo mnoštvo roditelja koji idu istom stazom sa svojom decom. Primetio sam da se dešava nešto divno kod svih njih. Kada prođe jedan period učenja, kada su roditelji usmerili pažnju na svoju decu, vidim kako se to dešava. Oni počinju da izlivaju svoje živote, svoje vreme, svoje emocije i svoje molitve za njih, a deca obraćaju svoja srca prema svojim roditeljima. Čuo sam ovakvo svedočanstvo mnogo puta: “Moja deca me vole kao nikada ranije.”


Deca mogu videti i osetiti da su njihovi roditelji drugačiji. Učiti svoju decu jeste stvar truda i ljubavi. Deca vide to, a iz njihovih srca izviru osećanja ljubavi i poštovanja. Kada se srce roditelja obrati, srce deteta takođe počinje da se obraća. Radujte se očevi i majke. Postoji nada za vas. Ako srce tvog deteta ne reaguje odmah, nemoj žaliti. Taj princip je na delu. Nastavi sejanje dobrog semena vremena i pažnje. Doneće rod u svoje vreme.


Bog je ljubomoran na odnos očeva i dece. To nije mala stvar za Njega. On zna da se cela stvar potrage Božijeg semena neće desiti dok se prvo ne ostvari odnos. Od oca izvire ljubav, briga, disciplina i učenje. Recipročno tome, iz srca deteta izvire ljubav, čast, poštovanje i želja za ugađanje. Kada se ovo udruži proizvodi se Božije seme na zemlji. Bog čezne za tim da bi se On mogao proslaviti.

 


Bolna lekcija


Dopusti mi da podelim sa tobom još jedan svoj pad. Nisu li ti padovi ohrabrujući? Oni ti pomažu da dobiješ nadu u svojoj situaciji. Ja ih pričam da bi mogao da vidiš taj slučaj i efekat koji se ostvaruje.


Pre nekoliko godina smo trebali da naučimo teške lekcije sa našom starijom decom. Rebekah, Daniel i Elizabeth nisu više bila mala deca. Prelazili smo na viši nivo vaspitanja i nismo baš bili oprezni na promene. Jackie i ja smo primetili da nivo poštovanja ovih troje mladih nije bio onakav kakav smo želeli. Oni su slušali, ali smo osetili da njihova srca nisu bila u tome. Bili smo u iskušenju da pomislimo “Dolaze grozne tinejdžerske godine.”


Posle mnogo molitve seli smo sa našim mladima da bi obavili dugačak porodičan razgovor. Nisam mogao da povedem taj sastanak putem autoriteta, ukoravajuću ih ili pričajući o tome kako treba da se poprave. Naprotiv, čuo sam da mi Gospod govori: “Izaberi stazu poniznosti.”


Jackie i ja smo počeli sastanak tako što smo pitali decu: “Šta mi radimo pogrešno? Mi stvarno to želimo da znamo”. Oni su nas u prvi mah pogledali malo nesigurno, pitajući se da li je stvarno bezbedno govoriti o tome, a tada su nam otvorili svoja srca. Podelili su to sa nama sa respektom i poštovanjem, a mi smo slušali otvorenim srcem. Naš odnos je bio srž problema. Mama i ja smo bili vrlo zauzeti. Crkva je jako brzo rasla i bilo je već vrlo mnogo potreba. Vreme je bila problematična stvar sa njima. Nije bilo vremena za pričanje, deljenje i za postavljanje pitanja. Znali smo da je dublji problem bio u našim srcima. Fokus naših srca je bio odvučen mnogim glasovima potrebe u skupštini.


Ponizili smo svoja srca na tom sastanku, pokajali se i zatražili oproštaj. Sve je bilo jasno, ali nismo se tu zaustavili. Gospod me je tako vodio da uzmem pola godine pauze u službi. Sve se zaustavilo na šest meseci. Tu radikalnu promenu deca su shvatila kao ogromnu žrtvu za njih. Pogodi šta se desilo? Već znaš. Srca dece su se obratila svom ocu i sve osobine su se promenule.


U poslednjih sedam godina mnogo puta sam razmišljao o tim danima. Mogli smo lako izabrati drugu stazu, zahtevajući poštovanje i poslušnost. Mogli smo nametnuti silom da stvari idu onako kako želimo, i ponekad roditelji i treba da učine to. Ali, da smo tada tako postupili stvari bi se završile mnogo drugačije. Mnogi mladi se razgnjeve i pobune kada roditelji žele silom da uspostave nešto, bez suočavanja sa svojim sopstvenim padovima. To je ogromna greška. Ponekad smo mi oni koji greše. Ponekad i mi treba da se pokajemo.

 


Zatrt prokletstvom


Postoji još zadnja reč koju treba da pogledamo pre nego što završimo ovo poglavlje. To je reč “prokletstvo”. Bog obećava prokletstvo ako se ne predamo vođstvu Duha. Verujem da je prokletstvo u neposlušnosti, baš kao što su blagoslovi u poslušnosti. Dragi očevi i majke, živimo u zemlji koja je upravo pod tim prokletstvom. Trpimo posledice dve ili tri generacije odsutnih očeva.


Kada će se Amerika probuditi i shvatiti izvor svih svojih zala? Sada je toliko loše da noću ne možeš bezbedno šetati ulicom. Ne možeš poslati svoju nevinu ćerku u prodavnicu zbog straha od silovanja. Treba da zaključavaš svoja vrata od auta dok voziš ulicom i gledaš ko bi mogao da puca u tebe. To je zemlja u kojoj živimo. Ko radi sve ovo? Dve ili tri generacije zanemarene dece – shodne menjanju i oblikovanju. Slatka, nevina deca – ona to rade.


Pre par godina sam pročitao članak koji je napisao dugogodišnju zatvorski evangelizator. Posle služenja hiljadama zatvorenika objavio je šokantnu rečenicu. Rekao je: “Svi oni su mrzeli svoje očeve”. Kako je zapanjujuća ta reč! Šta se desilo? Kako to može biti da su svi oni mrzili svoje očeve? Da li sada znaš odgovor? Nadam se da znaš. Ako ne, onda sam poražen u pisanju ovog poglavlja. Misli o tome. Dečaci su u zatvorima, ali ko bi trebao da bude pored njih? Očevi. Oni su uništili svoje sinove zanemarivanjem. Izgubili su njihova srca. Sinovi su se okrenuli drugim ljubavima, pa su izgubili svoj put i sada su u zatvoru.


Braćo, mi smo zgrešili i naši očevi su zgrešili. Da li smo na istom putu kojim su i svi oni putovali? Ako jesmo, vreme je za radikalne mere. Ako je to rak, hajde da učinimo sve što je moguće da bi ga odstranili i da bi se rane izlečile. Hajde da se oslobodimo tog prokletstva radikalnom promenom. Svako prokletstvo može biti slomljeno u ime Gospoda Isusa Hrista, Njegovom moćnom silom - kada se pokajemo.


Molitva


Oče na nebu, smiluj nam se. Mi smo zgrešili i naši očevi su zgrešili. Zgrešili smo i tebi i deci koju si nam dao. Podari nam slomljeno srce i dobri dar biblijskog pokajanja. Pomozi nama očevima da vidimo kako stoje stvari sa našom decom. Ne želimo da se probudimo jednog dana i da se šokiramo onim što se desilo. Mi smo pod prokletstvom prethodnih generacija. Oslobodi nas u ime Isusa Hrista. Amin.


Prethodno poglavlje

Sledeće poglavlje 

 

Biblijski stih

"Jer je meni život Hristos, a smrt dobitak."

(Fil.1:21)