Naslovna > Knjige > Potraga Božijeg semena > Večna vrednost deteta

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Razmišljanja


 

Večna vrednost deteta




Carstva padaju, zgrade se ruše. 
Stoka gine i mašinerija rđa.
Ali, Dete i dalje živi,

U životima svojih potomaka 
U životima svih na koje utiče. 
Celim putem do večnosti








3

Večna vrednost deteta


“Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od njega. 
Što su strele u ruci jakome, to su sinovi mladi. 
Blago čoveku koji je njima napunio tul svoj!”

Psalam 127:3-5a



Koja je vrednost deteta? To je sigurno glavni kamen temeljac za kuću koju želimo zidati. U zavisnosti od našeg odgovora na ovo pitanje, struktura će rastiti ili padati, stojati čvrsto ili se srušiti. Dok napuštamo uvodna poglavlja i ulazimo u glavni deo naše teme, želim da provedemo neko vreme u našoj viziji. Vizija je ono što vidimo očima svog srca. 

Naš biblijski tekst kaže da su deca nasledstvo od Gospoda. Ona su nasleđe od Boga. Nešto što je predviđeno da nas blagosilja i podseća na Njegovu ljubav. Kao što se naslednik seća osobe koja mu je dala nasledstvo, tako i Bog želi da se svaki put kada gledamo naše dete sećamo Njega. Bog je stvorio čoveka po svom obličju, prema samom Njegovom liku. Dakle, svaki dar deteta jeste depozit koji nam je On poverio. Način na koji mi budemo posmatrali svoju decu će uticati na svaku sferu njihovih života. Da, i na svaku sferu naših života. Bog mora prosvetliti oči naših srca da bismo videli fantastičnu vrednost tih večnih bića. 

Pre nekoliko godina sam bio u kući gde smo imali zajedništvo i obrok sa domaćinima. Tamo sam primetio plakat na zidu koji je privukao moju pažnju. Te reči su duboko progovorile mom srcu. Zapisao sam ih da bi mogao da ih zapamtim. Stavio sam ih pre ovog poglavlja da bi mogao da razmišljaš o njima. 

Dete stalno živi u životima svojih potomaka i u svima na koje utiče. Kako su to izvanredne reči! Zaustavi se malo i dopusti da potonu u tvoje srce. Izgovori ih na glas, sporo i sa razmišljanjem. Bio sam vrlo izazvan ovim rečima. Na koju poziciju bi stavio svoju decu ako bi trebao da napraviš listu svojih prioriteta? Da li bi ona bila na vrhu liste, ili negde u sredini, sa nekim drugim stvarima na vrhu?


Divno sazdan


Koja je vrednost deteta – samo jednog – samo jednog malog dragocenog deteta? Ko to može izmeriti? Ja ne mogu jer ne znam šta će Bog uraditi sa tim detetom. Ne mogu zagledati u Božije srce i saznati kakav je Njegov plan i cilj za to dete. Ali, jednu stvar mogu uraditi. Mogu pogledati stranice Božije reči i videti kako kuca Njegovo srce. Ako razmišljamo o vrednosti deteta iz Božije perspektive, vidimo da ga On vrlo visoko vrednuje. To me podseća na stihove iz Psalma 139:13-17.

“Jer si ti stvorio što je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim te što sam divno sazdan. Divna su dela tvoja, i duša moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videše oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednoga. Kako su mi nedokučive pomisli tvoje, Bože! Kako im je velik broj!” 

Ovi stihovi nas uvode u prostoriju gde se nalazi nebeski presto, odakle se javljaju planovi i ciljevi Božijeg razuma. Zamisli živog Boga, Boga celog univerzuma koji vlada nad svim stvarima sa svog trona, kako detaljno formira tvoje dete dok je ono još uvek u utrobi majke, i koji je sve to isplanirao još pre postanja sveta. Ako je Bog Stvoritelj tako divno stvorio moje dete, onda On sigurno ima cilj za to dete, sveti cilj koji zahteva moju najveću brigu i pažnju. 

Ako bi mogli da dobijemo proročki bljesak u vezi onoga što Bog želi da uradi kroz našu decu, počeli bi da uviđamo njihovu vrednost. Tada bi se u skladu sa tim i ponašali. Samo Bog može da nam pomogne da sve to uvidimo i shvatimo.

Susanna Wesley nam je primer. Bila je zahvaćena vizijom vrednosti njene dece. Bog ju je nadahnuo da podigne različitu decu. Motivisana Biblijskim uputstvima i verom, podigla je decu za slavu Božiju. 

Kolika je bila vrednost Avramovog i Sarinog malog dečaka? Imali su proročku reč i obećanje od Boga u vezi njega. Zamisli njihovu fantastičnu radost pri njegovom čudesnom rođenju. A čak ni tada nisu imali pojma o veličini i važnosti njegovog uticaja na budućnost. Naši nivoi vrednosti se menjaju. Kada beba izađe iz utrobe koja ju je nosila dugo vremena, vrednost te dragocene bebice možeš videti u očima njenih roditelja kada je prvi put drže u svom naručju. Oni su je dugo čekali. Sada posmatraju svoj dar, njihovu nagradu od Gospoda, sa poštovanjem i čuđenjem. Izgleda da Bog mnogo puta ne dopušta rođenje deteta da bi u roditeljima uzdigao nivo vrednovanja dece. Razmišljao sam o roditeljima koji su bili bez dece u Bibliji. Pogledaj moje zaključke:


  • Avram i Sara su čekali 40 godina Isaka
  • Isak i Reveka su čekali 20 godina Jakova
  • Jakov i Rahilja su čekali 20 godina Josifa
  • Manoje i njegova žena su godinama čekali Samsona
  • Ruta je čekala 12 godina dok se nije rodio Ovid
  • Ana je godinama čekala dok se nije rodio Samuilo
  • Zaharija i Jelisaveta su čekali 50 godina Jovana Krstitelja



Pogledaj lepotu i mudrost Božiju u svakom ovom primeru. Zadržavanje rađanja dece su bili dani pripreme u srcima roditelja. Kako su godine prolazile, u njima je sve više rasla vrednost deteta. U svemu tome možemo videti da je Bog osposobljavao roditelje da prime dete sa poštovanjem. Sa tim visokim i svetim uvidom, roditelji su vaspitavali dete za specijalnu svrhu u Božijem Carstvu. Divno je posmatrati kako je mudrost Božija radila u tim roditeljima. 

Kada razmatramo novozavetni smisao Božijeg rada - propovedanja Evanđelja, polja žuta za žetvu i mali broj poslenika, sigurno ima posla za svako naše dete. 

Da je Bog imao deset hiljada John-a Wesley, on bi položio ruku na sve njih i iskoristio ih da potresu ljude za Njegovo ime. Međutim, pre nego što nađe sve te upotrebljive sluge, Bogu je potrebno deset hiljada roditelja koji će živeti verom i podizati svoju decu sa svetim ciljevima na umu. U zavisnosti od toga kako budemo posmatrali svoju decu, mi ćemo prihvatiti ili odbaciti ono što piše u ostatku ove knjige. 

Taj koncept visokog vrednovanja možemo videti čak i u prirodnom poretku ljudskog života. Kada car ima sina koji će biti naslednik prestola, taj car stavlja visok prioritet na vaspitanje svog sina. Pošto je u pitanju carev sin, svi se zauzimaju da bi imao specijalnu brigu u svom odrastanju. Šta je sa našom decom? Ona su sinovi i kćeri Cara nad carevima. 


Vaša prva ljubav


Dozvoli mi da te malo vratim u prošlost. Seti se kako ti je bilo kada si dobio prvo dete. Zastani malo i dozvoli svom razumu da te donese u to vreme. Razmisli o prvim danima koje si proveo sa svojim prvim detetom. Bio si presrećan. Bio si pun emocija dok si svoje malo obličje držao u rukama ili na krilu. Seti se kako si se osećao. 

Brzo mogu da se setim na uspomene našeg prvog deteta, a i svih ostalih po tom pitanju. Jackie i ja smo radosno rekli jedan drugom: “To je naša beba. Liči na nas. Kost od naših kostiju i telo od našeg tela, poklon od Boga”. Sedeli smo tako obuzeti odgovornošću koju nam je Bog dao da bi se starali za to dete koje nam je povereno. Bili smo u našem “prva ljubav” – iskustvu, kao roditelji i emocije su bile visoke. Siguran sam da si imao slično iskustvo. 

Dozvoli mi da ti objasnim na čega mislim kada koristim izraz “prva ljubav”. Svi razumemo princip prve ljubavi koji uči Biblija. Bog koristi taj izraz kada se obraća Efeskoj crkvi u Otkrivenju 2:4-7. Rekao joj je: “Ostavila si svoju prvu ljubav.” Bog ih je podsećao na slatku ljubav koju su imali za Njega u ranim danima njihove crkve. Možeš čitati o tome u Delima 19. Prva ljubav je kamen temeljac na kome se zida ljubav prema Bogu tokom celog života. Ona kroz godine raste, produbljuje se i sazreva.

Taj princip se takođe primenjuje i na obavezu braka. Svi se sećamo našeg venčanja i slavnih dana vereništva, pre venčanja. To iskustvo prve ljubavi je doprinelo doživotnom zavetu - obećanjima koja su isplovila iz naših srca. Sve dane braka treba da zidamo na tom temelju. 

Isto je i sa rođenjem naše dece. Da li smo izgubili našu prvu ljubav za decu? Mnogo puta počnemo dobro, ali nas druge stvari obuzmu. Šestoro od naših osmoro dece je rođeno kući, i to je bilo odlično, duboko impresionirajuće iskustvo. Prilikom svakog rođenja, Duh Božiji je bio blizu dok je dete izlazilo. Mnoge babice bi se složile sa mnom da je Bog na specifičan način prisutan kada se dete rađa. Verujem da Bog osvećuje taj sladak period rađanja da bi svezao roditelje i dete u doživotan odnos ljubavi. On to čini da bi motivisao roditelje da vaspitavaju decu za Njega. Taj odnos je kamen temeljac na kome se zida život koji snažno odaje čast Bogu.


Oktrivenja realnosti


Pre par godina sedeo sam u domu dragog brata i sestre koji su imali malog dečaka od oko tri godine. Pozvali su me da bi mi postavili neka pitanja u vezi vaspitavanja njihovog sina. Dok smo tako sedeli i razgovarali, malog dečaka je bilo svugde. Neki bi rekli da je bio hiperaktivan. Draga majka se svaki čas zaustavljala i pokušavala da ga smiri. Znaš kako je to. “Moraš se sada lepo ponašati. Tu je brat Denny”. 

Na kraju, majka i otac su se slomili u nervozi, pa su rekli: “Šta da radimo sa našim malim dečakom? On je uglavnom uvek ovakav i mi smo na izdisaju snage.” 

Dobro, ja sam već proučavao malog i molio se u vezi toga šta treba da im kažem. Bog je trebao da mi da reč mudrosti zato što nisam znao šta da ih pitam. Pitao sam majku: “Kakvo si osećanje imala prema sinu dok si ga nosila u utrobi, i posle kada se rodio?” Pogledala me je sa zapanjenim pogledom svog lica i rekla: “Kako si znao da postaviš to pitanje?” Tada je počela da plače. 

Dobro, sve se razotkrilo. Ona je bila razmažena i kada je saznala da treba da ima bebu, u svojoj sebičnosti mrzila je dete u svojoj utrobi. Samo je mislila na teškoće u vezi rođenja i odrastanja deteta.

Bog je kroz pokajanje promenio majčino srce tog dana, a ponašanje malog dragog dečaka je odmah počelo da se menja. Lako je primetiti da kako majka posmatra svoje dete, to utiče na njenu sposobnost da ga vaspitava, a takođe i na njegovu poslušnost. Tiha poruka je jasno i glasno dolazila. Njegovo sebično srce je govorilo: “Daćeš mi pažnju, čak i ako treba da skačem po zidovima da bih je dobio.” Drhtim pri pomisli šta bi se dogodilo tom detetu da njegova majka nije pronašla put očišćenja. Mnoga deca odrastaju sa osećanjem odbačenosti od strane svojih roditelja. Takva osećanja stvaraju konfuziju u srcu deteta. Neku decu ta osećanja prate i posle dolaska u zrele godine. 


Koja vrsta blaga


Kako mi vrednujemo svoju decu? Na kojoj poziciji bi se ona pojavila ako bi iskreno pravili listu prioriteta? Da nismo možda progutali nešto od duha ovog sveta u kome živimo, a to čak ni ne znamo? Svi znamo da svet baš ne vrednuje visoko svoju decu. Oni imaju mnogo načina “da ih se otarase”, od kojih je najgori abortus. 
Razmišljao sam o propovedi na gori pre dve godine, svakodnevno čitajući glasno i sporo u periodu od oko 6 meseci. Bilo je vrlo presvedočavajuće.

Kada sam došao do stihova u vezi našeg blaga, Duh je oživeo moje srce u vezi mojeg blaga. Mislio sam glasno: “Moja deca su moje blago.” Rebekah je tada već bila udata za Daryl-a i oni su imali službu u Africi. Primetio sam da sve više razmišljam o radu u Africi i da mnogo više molitava upućujem Bogu za njih. Svo to je tako plovilo za vreme mojih razmišljanja tog jutra. Mislio sam: “Moja deca su moje blago; zato se molim i mislim više o Africi. “Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše” (Matej 6:21). Uložio sam nešto od svog blaga u Afriku i moje srce je išlo tamo sasvim novim osvežavajućim načinom. 

Podelio sam svoje misli sa Jackie i svetlo je ušlo u njeno srce. Rekla je: “To je istina. Moje srce je stalno tamo od kada su Daryl i Rebekah otišli.” 

Prošle su četiri godine i mi smo uložili još našeg blaga u druge delove sveta. Daniel i njegova žena Cristy služe u Gani (Zapadna Afrika) u Konkomba plemenu, a Andrew i Elizabeth služe u Guyani (Južna Amerika). Primećujemo da naša srca konstantno trče tamo. Polako stiže unučad i tako se blago umnožava. Aliluja! 

Znam da je ovo primena, a ne interpretacija Pisma, zato što je Isus ovde jasno govorio o materijalnom posedu. Međutim, On nas je takođe upućivao da fokusiramo svoje vreme i pažnju na duhovno blago i večne duše naše dece. 

Mi Amerikanci imamo mnogo blaga koje smo uložili ovde na zemlji. Bojim se da je naše zanemarivanje dece rezultat našeg pogrešnog fokusa. Nekako mislimo da možemo služiti i Bogu i materijalizmu, ali varamo se. Plod naše prevare viče iz svakog ugla američkog društva. 

Da li bi mi dopustio da malo budem prorok? Da li bi dopustio da uperim svetlo u naša srca i prioritete? Kada kažem dopustio, mislim da li bi se zaustavio za trenutak, otvorio svoje srce Gospodu i saslušao? 

Razmisli o još jednoj primeni iz Mateja 16:26: “Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a naudi dušama svoje dece? Ili kakav će otkup dati čovek za duše svoje dece?” Dragi brate i sestro, to se dešava u svim skupštinama širom naše zemlje. Verni roditelji prodaju duše svoje dece za “stvar”. Sve više se šire priče slomljenih roditelja koji posmatraju svoju decu kako idu u svet, ili se zadovoljavaju u nekim crkvama sa polovično ispovedajućim hrišćanstvom. Mislim da je vreme da preispitamo naše vrednosti. 



Bolji je javni ukor nego tajna ljubav


Nikada neću zaboraviti trenutke kada sam sedeo da seminaru propovednika koji je vodio brat Bill Gothard. Dve hiljade starešina i propovednika se skupilo da čuje reč koja se govorila i primenjivala za nivo propovednika. Bill je ustao na svoj tipičan način i počeo da ispituje koliko imamo dece. Rekao je: “Podignite ruku ako imate jedno dete.” Tada je podizao skalu sve dok nije pronašao čoveka koji je imao devetoro dece. Većina starešina je imala po dvoje, a samo nekoliko njih po troje. Svi smo aplaudirali čoveku koji je imao devetoro dece i bilo je lepo. 

Onda je Bill skrenuo pažnju na nas ostale. Primetio je da je većina starešina imala ograničenu veličinu porodice radi svoje službe. Bilo je vrlo tiho. Nastavio je ljubazno da govori kako smo imali duh abortusa. Bilo je vrlo tiho. Tada je nastavio da objašnjava da smo mi bili deo razloga zašto je abortus uzeo toliko puno maha u Americi. Mogao si čuti kako je pala igla. Jedan od principa koje je izneo bio je: “Kako ide crkva, tako ide i svet.”

Rekao je: “Vi ne vrednujete decu. Vi ne želite više dece. Osećate da možete bolje koristiti svoje vreme nego da rađate više dece”. 

Danas se vrše mnoge operacije da bi se zaustavilo začeće dece. Bill nam je ukazao na to i pozvao nas na pokajanje, da izvršimo operaciju preokreta i da tražimo od Boga da opet otvori matericu. 

Ne znam šta su te starešine učinile povodom poruke koju su čuli. Siguran sam da su ga neki smatrali fanatikom ili možda legalistom. Siguran sam takođe da su se neki od njih zaista pokajali, načinivši promene u svojim domovima i svojem propovedanju. Moje srce se ujedinjuje sa Gospodnjim bremenom koje je Bill Gothard podelio sa nama tog dana. Postoji mali pokret bračnih parova čije su se oči otvorile da vide neprocenjivu vrednost dece. Oni se kaju i vraćaju doktoru za operaciju preokreta. O, kako opet zvone zvona radosti kada dođe dete nakon operacije. Nazivaju ih bebama preokreta. 

U zavisnosti od toga kako budemo vrednovali svoju decu, tako ćemo i radimo sa njima, tako ćemo ih vaspitavati i toliko vremena ćemo provoditi sa njima. Naš veliki Bog treba da otvori oči našeg razumevanja da bismo mogli shvatiti vrednost blaga koje je On poverio našem staranju. Dete je večno biće, stvoreno po Božijem obličju, slično njemu. Bog želi da jednom živi u tom divnom detetu. 

Sećam se kada se mali David rodio. On sada ima osam godina, najmlađi je. Naša srca su bila puna radosti, zahvalnosti i odgovornosti koju smo dobili u toj svetoj atmosferi koju sam malo pre opisao. Uzeo sam svog sina i držao ga pred Gospodom, posvećujući njegov život Bogu. Dok sam molio molitvu osvećenja, tražeći mudrost i blagodat da bih ispunio svoje obećanje, sinulo mi je: “Imaću šezdeset i šest godina kada završim svoju obavezu prema Bogu za ovog sina; još dvadeset godina vaspitavanja još jedne dragocene duše za Gospoda. Slava Bogu. Možda misliš da je to dug period. Uredu, ali On (Gospod Isus) je dostojan takve žrtve. Vidiš, mi vaspitavamo vojnika za Cara. Jednom će Car doći, uzeti ga za sebe i raditi kroz njega na uništavanju sotoninog carstva.


Molitva


Oče naš, koji si u nebu, neka se sveti ime Tvoje. Da, Gospode, neka se sveti ime Tvoje kroz decu koju si nam dao. Neka carstvo Tvoje dođe i neka Tvoja volja bude u životu svakog našeg deteta. Pomozi nam da usmerimo njihova srca prema Tebi i Tvom Carstvu. Oprosti nam Gospode jer nismo videli u njima vrednost. Otvori oči naših srca da bismo gledali našu decu onako kako ih Ti gledaš, kao sudove u Tvojoj ruci. Amin.



Prethodno poglavlje Sledeće poglavlje 

 

Biblijski stih

"Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj."

(Isaija 57:21)