Naslovna > Knjige > Potraga Božijeg semena > Vizija koja motiviše

Glavni meni

Pretraga

Štampa

Razmišljanja


 

Duša deteta



Duša deteta je najlepši cvet 
Koji se gaji u Božijoj bašti.
Raste od slabosti do znanja i snage
Iz gline i zemlje, do neba. 


Do lepote i sladosti, kada se neko brine za njegov rast
Do nečistote i razuzdanosti, kada se zanemaruje.
To je biljka koja je nežna i čudesno retka 
Slatka, čežnjiva duša deteta. 


Budi nežan, o baštovanu 
i obezbedi joj vlagu, toplotu i svetlost. 
I ne dozvoli da joj nedostane neumorna briga 
Koja će je sačuvati od mraza i bolesti.


Jer uskoro dolazi dan kada će se pupoljak rascvetati
Prema putevima obmanutog sveta.
Hajde da je zadobijemo za Hrista, 
dok još ima prostora u osećajnoj duši deteta. 




Nepoznat autor


 

4

 

Vizija koja motiviše


“Kad nema utvare (vizije), rasipa se narod; 
A ko drži zakon, blago njemu!”

Priče 29:18




U danima proroka Samuila bilo je tužno stanje u Izraelu. Propovednici tog vremena su izgubili odnos sa Bogom, a kompromis se uvukao u svaku poru njihovog života. Bog je sa nekoliko otkrivenih reči jasno opisao stanje naroda tog vremena. “I ne javljahu se utvare” (1.Sam.3:1). Iako nakon te rečenice čitamo nekoliko poglavlja tužnih komentara, te reči govore sve - samu srž. Nije bilo otvorene vizije i narod je propadao. Izgleda da i mi stradamo iz istog razloga u našoj modernoj Americi. 

Šta je vizija? Važno je navesti definiciju za ovu snažnu kratku reč zato što ću je ubuduće dosta koristiti. Zapravo, budućnost i nada tvoje porodice je skrivena u toj jednoj reči. Kada koristim reč “vizija” tada mislim na duhovnu sliku koja je Duhom Božijim zapečaćena u tvom srcu. Vizija je ono što vidiš očima svog srca. Apostol Pavle je to ovako opisao: “…Napisali…Duhom Boga živoga…na mesnim daskama srca” (2.Kor.3:3). Vizija je duhovno otkrivenje Božijeg razuma i volje. Otkrivenje obično dolazi kroz Sveto Pismo. Kada čitamo Reč Božiju u Duhu, snovi i vizije razbuktavaju naše srce. 

Bio sam iznenađen i blagosloven jednog dana kada sam proučavao jevrejsku reč “san”. Ona znači: “učiniti zdravim” ili “biti ojačan”. San je ideal ili težnja koja nas čini zdravim i jakim. Zar to nije divno? Znamo da snovi na takav način rade u čoveku. Kada čovek ima san, on oživljuje i ispunjava se energijom. Njegovo biće je zapaljeno onim što vidi i želi. To je ono na čega mislim kada koristim reč “vizija”.

Jedan od najpopularnijih stihova u Bibliji na ovu temu je verovatno baš taj stih koji sam naveo na početku ovog poglavlja. “Kad nema utvare, rasipa se narod.” Proučavanjem ovog stiha otkrićemo razloge današnjih američkih problema. Ljudi ne vide ono što Bog vidi i želi. Danas postoji velika oskudica otvorene vizije u našoj zemlji. U jako mnogo crkava uopšte ne postoji vizionarski pogled. 

Reči “rasipa se” još više govore. To znači “odbaciti ograničenje”. To ne znači ići u pakao. Daleko je praktičnije od toga. Dopusti mi da ti parafraziram svoje shvatanje tog stiha: “Gde nema duhovnog viđenja Božije volje, ljudi će odbacivati ograničenje, ići će goli i živiće kao divljaci.” Zamisli, koja ilustracija degenerisanog stanja Amerike! I naravno, kraj takvog procesa je pakao. Moramo imati zanosan pogled u Božiju volju i moramo uperiti oči našeg srca na nju, da bi nas motivisala i aktivirala da ponovo tvorimo Njegove zakone. Znamo da kompletan proces degeneracije započinje kod ljudi koji poznaju Boga, pa prestaju da hodaju u bliskoj vezi sa Njim. Pošto Božije prisustvo u srcu stimuliše viziju, a ono polako nestaje, vidik takve duše polako počinje da se zamagljuje. Dok se vizija zamagljuje, ljudi počinju da odbacuju ograničenje i onda znamo ostatak priče. To objašnjava konfuziju velikog dela američkog hrišćanstva. 


Bogom nadahnute vizije


Sve ove misli utiču na breme koje imam za naše domove. Moramo dobiti motivišuću viziju za naše domove. Samo Bog nam može dati takvu viziju. Međutim i mi moramo odigravati naš deo. Kada počnemo da uzdišemo i plačemo pred Bogom sa dubokim težnjama, On ima obavezu da u naša srca ureže otkrivenje svoje volje, kao i otkrivenje naših potreba. Moje lično presvedočenje je da našim domovima nedostaje čvrstina i pravac upravo zbog nedostatka tog duhovnog pogleda. Dok pišem ova poglavlja, moja stalna molitva je da nam Bog po svojoj milosti stalno daje ta iskustva duhovnog pogleda. Takvo gledanje doprinosi transformaciji srca, a tada naravno sledi i transformacija doma. 

Nisam sposoban da dovoljno istaknem koliko je važno imati viziju. Tvoje putovanje ovom knjigom mora biti više od suvog sakupljanja informacija. Nova informacija obično traje nekoliko nedelja i tada se polako gubi iz našeg sećanja. Međutim, vizija utiče na promenu života i traje mnogo godina. Kada Jackie i ja budemo završili naš zadatak podizanja dece, imaćemo oko četrdeset investiranih godina u taj projekat (ne uzimajući u obzir godine kada ćemo vaspitavati unučad). U nama to stvara dalekosežnu viziju. Moja želja je da “blagodaću kroz veru” urežem u vama viziju za vašu decu koja će vas obuzimati u mnogo narednih godina. 

Hajde da razmislimo o unutrašnjoj dinamici Bogom nadahnute vizije. Bog pokreće i motiviše svoj narad tako što mu daje viziju. U Bibliji ima mnogo primera unutrašnjeg delovanja Božijeg Duha. Kada Bog želi nešto da učini, On najpre počinje sa vizijom u srcu čoveka ili ljudi. Kada je Bog govorio Avramu, On mu je dao obećanje, a to obećanje je u sebi sadržalo i viziju Njegove volje. Bog je počeo da zove “ono što nije, kao ono što jeste” (Rim 4:17b). Avram je to video očima svog srca i u skladu sa tim je počeo i da postupa. Na takav način vizija funkcioniše u srcu čoveka. 

Bog je govorio Izrailjskom narodu u 5.Mojsijevoj 28. On je predstavio divnu ilustraciju ljudi koji su uronjeni i preplavljeni Njegovim blagoslovima. Bog je želeo da to bude vizija za sve koji Mu budu verovali i slušali ono što je zapovedio. Dok proučavamo istoriju tih ljudi, postojalo je vreme kada su bili blagosloveni u svemu što su radili. Oni koji su hodali u viziji onoga što su videli, uživali su realnost života koji je bio blagosloven sa svih strana.

Kada svu tu unutrašnju dinamiku primenimo na naše domove, vidimo da je Biblija puna otkrivenja Božijeg srca za naše domove. U Bibliji se nalaze Njegova obećanja, Njegova volja i Njegove vizije - da bi inspirisale naša srca. Vizije se rađaju tamo gde Duh Božiji uzima Reč i čini je živom u našim srcima. Novozavetna reč za tu unutrašnju dinamiku jeste grčka reč “rhema”. To doslovno znači “Bog mi govori svoju reč.” Mi svi znamo radost tog iskustva kada stih jednostavno iskoči iz stranice Biblije u naša srca. Znamo da nam Bog lično govori kroz svoju Reč. Kao roditelji, treba iskreno da tražimo od Boga te “rheme” za naše porodice. Bog će nam dati. Moramo imati veru. On će to učiniti!

Prorok Joilo govori o slavnim danima kada će se Duh Božiji izliti na Božiji narod. On opisuje rezultate tog pomazanja nekim uzbudljivim slikama. Jedna od tih slika su ljudi puni snova i vizija. To se desilo na dan Pedesetnice, pedeset dana nakon Hristovog vaznesenja. Tog dana, 3120 ljudi je primilo obećanje Oca. To pomazanje i vizije koje su proizašle iz njega prouzrokovali su da učenici napune Jerusalim Hristovom naukom i Njegovim vaskrsenjem. Mi još uvek živimo u vremenu tog proroštva. Treba da budemo ljudi puni vizija koje potiču od istog Duha. Bog želi da ispuni naša srca snovima i vizijama za pobožan dom. To je Njegova volja i On želi da nam da više nego što tražimo.


Bolest očiju


U poslednjim danima apostola Jovana, Hristos je preko njega poslao poruku crkvi u Laodikiji. Laodikija je tada bila mlaka crkva, iako je nekada bila vruća i puna Hristove realnosti. Između ostalih stvari, imala je bolest očiju i izgubila je svoju viziju. Ljudi u toj crkvi više nisu mogli da gledaju duhovno. Počeli su da odbacuju ograničenje i Hristos im je čak rekao da su goli, siromašni i slepi. Koji savršeni opis definicije koju smo dali ranije! Oni su se rasipali. Njegov savet za njihovu slepoće bio je: “I masti očinjom pomaži oči svoje da vidiš“ (Otkr.3:18c). Svi znamo da Bog u ovom stihu misli na oči njihovog srca. On završava sa rečima molbe. Poziva ih da Mu se vrate i govori im reči prave realnosti. Hajde da ih pročitamo glasno i sporo: 

“Evo, stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću sa njim i on sa mnom.” Otkrivenje 3:20

Hristove reči koje je uputio braći i sestrama u Laodikiji bile su oštre, ali ipak istinite. On je bio izvan njihovih života, posmatrajući njihovu unutrašnjost. Nestala je realnost zajedništva. Njegov glas je bio kucanje, ali oni to nisu čuli. Nisu želeli da čuju. Njihove uši su bile neosetljive, a oči njihovog srca slepe. On ih je molio da Ga puste unutra, kroz pokajanje. Obećao im je divnu obnovljenu zajednicu i dao im je sigurnost da ih voli.


Ljubazni, gde je tvoja vizija? Šta vidiš očima svog srca? Dok sediš i čitaš ove reči, kako se one odnose na tebe lično? Kada si poslednji put čuo nešto što si znao da je od Boga? Da li imaš bolest očiju kao Laodikejci? Oni su mislili da imaju sve, dok su u realnosti tonuli. Možda osećaš da ove reči ne treba da se pišu u ovoj knjizi. Međutim, hajde da razmišljamo zajedno. Bio bih vrlo loš prijatelj kada bih samo uzbudio tvoje srce u vezi divnog stanja kada imaš viziju, a onda ti ne kažem kako da je dobiješ.

Vizije dolaze od Boga. On je autor svake vizije. Ako nema realnosti u tvom životu, shvatićeš da je teško dobiti viziju i hodati u skladu sa njom. Želim da sledeće instrukcije budu više od “kako da” podižemo našu decu za Boga. Vrlo je važno šta vidimo. Bog uvek vizijom najavi ono što će raditi. Uzbudljivo je kada znaš gde ideš, jer prema svedočanstvu Avrama, ono što budeš video, to ćeš i imati. Međutim, ako ne vidiš nećeš imati. Ono što sada vidiš očima svog srca, verovatno će odrediti gde će tvoja porodica biti za pet godina. 

Završavam ovo poglavlje sa jednim od najohrabrujućih stihova iz Biblije. Pavle piše crkvi u Efesu i utešava ih preplavljujućom objavom u vezi Boga. On je rekao da Bog može (pun je snage) “još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama” (Ef.3:20). Ako razumem taj stih, to potpuno obuhvata i sve naše snove i vizije. Hajde da dođemo do tačke kada će “ta sila koja radi u nama” zaista raditi lično u nama. Tada će jedino ograničenje biti samo nebo. 


Molitva


Oče, klanjamo se pred Tobom koji sve vidiš. Znamo da nas vidiš i sada kada sedimo ovde i razmišljamo o tome što čitamo. Daj nam viziju za naše domove, dragi Gospode. Otvori oči naših srca da vidimo. Jako si nam potreban, da baš ovog trenutka radiš u našim srcima. Pomozi nam da u preostali deo ove knjige uđemo sa otvorenim licem pred Tobom. Omekšaj naša srca da bismo primili Tvoj bljesak pobožnog doma. U ime Isusa Hrista. Amin.


Prethodno poglavlje

Sledeće poglavlje 

 

Biblijski stih

"Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj."

(Isaija 57:21)