Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Slava tvoja, Izraele, izgibe na tvojim brdima!
Kako padoše junaci?”
(2.Samuilova 1:19)
U 2.Samuilovoj knjizi čitamo o Davidovoj vladavini – kako je postao kralj, kako je pobeđivao u ratovima, kako je upao u greh i kako je imao probleme u svojoj porodici do kraja svog života.
U prvom poglavlju čitamo o Saulovoj smrti. Saul je toliko mnogo mrzio Davida da ga je lovio po celom Izraelu više od deset godina, pokušavajući da ga ubije. Sada je Saul konačno mrtav. Ako bi bio na Davodovom mestu, kako bi reagovao na vest o Saulovoj smrti? Pogledajmo Davidovu reakciju.
Znamo da je Saul izvršio samoubistvo (2.Sam.31). Međutim, jedan Amaličanin je došao Davidu i slagao ga želeći da zaradi Davidovu naklonost. Rekao je da je on ubio Saula na njegov zahtev i doneo je Saulovu krunu i narukvicu Davidu. Očekivao je da će se David obradovati i nagraditi ga zbog njegovog dela. Međutim, umesto toga, David je razderao svoju odeću, plakao i postio ceo dan žaleći za Saulom (2.Sam.1:1-11). David je zatim pitao tog čoveka kako se nije bojao da ubije Božijeg pomazanika i potom zatražio jednoga od svojih mladića da ubije tog Amaličanina zato što se nije ustručavao da ubije Saula. Taj čovek je platio priličnu kaznu zbog laži koju je izrekao.
Međutim, ovde vidimo Davidov stav. Ovo je bila jedna od tih stvari koje su činile Davida čovekom po Božijem srcu. Znamo da je Isus rekao: “Ljubite svoje neprijatelje. Blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone” (Matej 5:44). David je to radio. On je imao novozavetni stav u starozavetno vreme. David nije mrzio Saula. Iako je Saul izgubio pomazanje, David je uvek govorio da ga neće dotaknuti.
David je zatim napisao tužbalicu za Saulom i Jonatanom i govorio je divne reči kojima ih je hvalio u potpunoj iskrenosti svog srca. Ovde imamo lekciju koju treba da naučimo kako Božiji čovek treba da se ponaša prema osobi koja je zla prema njemu. David je rekao: “Slava tvoja, Izraele, izgibe na tvojim brdima…kako padoše junaci!” (2.Sam.1:19,25,27). Možemo razumeti Davidovo hvaljenje Jonatana, zato što mu je bio blizak prijatelj, ali on je takođe hvalio Saula nazivajući ga junakom koji je izvojevao mnoge pobede! David je cenio dobro koje je video u Saulu i zaustavio se na tome. Prepustio je Saulov sud Bogu i odbio je da ga sâm sudi. Tu vidimo Davida kao čoveka po Božijem srcu. Takav je bio čovek koga je Bog odabrao i postavio na prestol Izraela.