Rutin izbor

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

„Jer, kud god ti ideš, idem i ja, 
i gde god se ti nastaniš, nastaniću se i ja.
Tvoj narod biće moj narod,
i tvoj Bog biće moj Bog.“

(Ruta 1:16)

Priča o Rutinom braku je interesantna. U Izraelu je vladala glad, i Elimeleh i njegova žena Nojemina su otišli u moavsku zemlju sa svoja dva sina. Ti sinovi su odrasli i oženili dve Moavke, kršeći Božije zakone. Elimeleh je zatim umro i njegovi sinovi su takođe umrli. Nojemina, budući blaga žena, rekla je svojim snahama, Ruti i Orfi, da se vrate u svoju zemlju i nađu nove muževe (1:8).


I Ruta i Orfa su glasno zaplakale kada su to čule (1:9,14). Orfa se zatim pozdravila sa svojom svekrvom i rekla: „Doviđenja mama. Moram se vratiti kući i naći drugog muža. Treba da se pobrinem za svoj život.“ Međutim, Ruta je prionula uz Nojeminu. Ona je naučila nešto o pravom Bogu od Nojemine i želela je da se klanja i služi tom Bogu, više nego što je želela muža. Orfa je, sa druge strane, želela muža. Tu se nalazila raskrsnica na putu i Orfa je izabrala pogrešan put. Ruta je izabrala pravi put i to je načinilo razliku između njih dve – za celu večnost. Više o Orfi ništa ne znamo. Gde god da je ona danas, nesumnjivo je da žali zbog svog izbora.


Mi takođe dolazimo na raskrsnice u životu mnogo puta. Možda čuješ poruku koja ti pokazuje dva puta pred tobom. Možda se neki od vas suočavaju sa tim izborom upravo sada. Raskrsnice su veoma značajna mesta, zato što si u tim situacijama prinuđen da načiniš izbor. Ruta je rekla Nojemini: „Molim te, ne govori mi da se vraćam. Ići ću sa tobom. Ostaću sa tobom. Tvoj narod će od sada biti moj narod i tvoj Bog će biti moj Bog“ (stih 16). Ona je tog dana donela čvrstu odluku. Danas, u Božijoj prisutnosti, ona nema za čime da žali.


Kada je Nojemina videla Rutinu odlučnost, ona se složila da se zajedno vrate u Izrael (1:18). Tako su stigle u Elimelehovo rodno mesto, Vitlejem. Nojemina je rekla: „Otišla sam puna, a Gospod me je vratio praznu.“ Da je samo znala šta je pred njom! Ponekad se i mi žalimo poput Nojemine da nas je Gospod vratio prazne, ili da je Gospod protiv nas ili da je Svesilni doveo nesreću na nas (stih 21). Kako je bilo bezumno od Nojemine da se na takav način žali na Boga! Međutim, iako je njena svekrva bila bezumna, Ruta se nije žalila. Ona je bila zahvalna što je pronašla pravog Boga. Ona je bila veoma dobra snaha i brinula je za svoju svekrvu. Ljudi su to primetili i Bog je to video. Bog je video ovu neznabožačku devojku koja se ne žali i koja ima ponizan duh služenja. Mnogo puta su oni koji dolaze iz neznabožačkih naroda Hristu mnogo bolji vernici nego oni koji su rođeni u porodicama vernika. Ova devojka, Ruta, koja dolazi iz neznabožačkog naroda jeste izazov za sve nas. Nije imala nijedan od uobičajenih stavova svetovnih snahi prema svojim svekrvama. Volela je svoju svekrvu i dobro brinula o njoj. Zato ju je Bog nagradio.