Razni zakoni (1)

Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)

„Ako prorok objavi nešto u ime Gospodnje,
a to se ne ostvari, niti se ispuni,
to je reč koju Gospod nije saopštio.
Prorok je to govorio iz sopstvene drskosti; ne boj ga se.“

(5.Mojsijeva 18:22)

U 14.poglavlju nabrajaju se životinje i stvorenja koja su Izraelcima bila zabranjena za jelo. Tu se ponavlja ono što je rečeno prethodnoj generaciji Izraelaca u 3.Mojsijevoj 11. Ovi zakoni su imali svrhu da na simboličan način uče Izraelce o važnosti da budu sveti i odvojeni za Boga. Ovi zakoni nisu primenljivi za nas danas. Isus je objavio da je sva hrana čista (Marko 7:19). Pavle naglašava da svetost ne dolazi izbegavanjem određene vrste hrane i kategorički tvrdi da je sva hrana osvećena kada se pomolimo i jedemo (1.Tim.4:1-5).


15.poglavlje govori o oslobađanju ljudi u oprosnoj godini. Ako je među njima bio siromašan čovek, prema svom bratu nisu trebali da budu grubi, škrti i tvrdog srca, već velikodušni (stihovi 7 i 8). Gospod je imao veliko interesovanje za siromašne ljude.


U 16.poglavlju čitamo o tri praznika na koja su svi muškarci trebali da idu u Jerusalim.


U poglavlju 17:14-19 vidimo da Božija volja nije bila da Izraelci imaju cara, jer je On trebao da bude njihov car (pogledajte 1.Sam.8:7). Međutim, Bog uvek ljudima daje slobodu da izaberu Njegovo „drugo najbolje“ ako ne žele Njegovo najbolje. Dakle, On im je rekao da ako izaberu da imaju cara, on mora svakodnevno čitati zakon, bojati se Boga i u potpunosti slušati zakon. To je još jedan veoma dobar odeljak za hrišćanske lidere danas. Oni moraju pažljivo proučavati Božiju Reč, bojati se Boga i slušati Ga.


U poglavlju 18:1-7 Mojsije daje Izraelcima još neke zakone. On zabranjuje spiritizam i vračanje (stihovi 9-14). Umesto da traže gatare, Gospod kaže da će im podići Proroka koga treba da poslušaju (stihovi 14-19), a to se jasno odnosi na dolazak Isusa Hrista.


U poglavlju 18:20 Mojsije upozorava Izraelce da ne govore nešto u ime Gospodnje što On nije zapovedio. Ovo upozorenje je veoma potrebno današnjim hrišćanima, jer ima mnogo onih kojih „prorokuju“ u različitim vrstama hrišćanskih grupa govoreći: „Ovako govori Gospod…“ – želeći dodati autoritet rečima koje govore, a zatim nastavljaju da govore sve što im padne na pamet. To je toliko ozbiljan greh da je Gospod rekao da takav prorok treba da se ubije. Bog kaže: „Nisam im govorio, a oni su prorokovali“ (Jeremija 23:21). Uprkos svim ovim upozorenjima iz Božije Reči, veoma retko se podigne neki glas protiv ove grešne prakse. Mnoštvo iskrenih hrišćana biva zavedeno tim lažnim današnjim proroštvima.


Nemamo pravo da kažemo „Ovako govori Gospod“ osim kada citiramo nešto što je Bog zaista rekao u Pismu. U suprotnom mi dodajemo Reči Božijoj.


U poglavlju 18:21,22 piše na koji način možemo razotkriti lažnog proroka – ako se ne ispuni ono što prorokuje. Takav čovek je lažni prorok. Uprkos ovom jasnom učenju iz Pisma, postoji mnoštvo hrišćana koji danas dozvoljavaju te „greške“ koje današnji proroci prave, i nastavljaju da ih slušaju. U potpunosti ignorišu ovaj stih i objašnjavaju da to više ne znači ono što jasno kaže. Ovaj stih uči da pravi prorok ima 100% učinak svojim proroštvima – ne čak ni 99%. Bog nam je dao dovoljno upozorenja u svojoj Reči da bismo izbegli prevaru.


Koliko god svet, dobar i evanđeoski nastrojen čovek bio, ako se ono što je prorokovao nije u potpunosti tačno izvršilo – samo jednom – on je lažno prorokovao. Ako se ne ponizi i ne prizna svoju grešku, on je takođe lažni prorok. Bog kaže da ne treba da se bojimo takvog čoveka. Koliko hrišćana želi da posluša Boga u ovome?