Korejeva pobuna (2)

Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)

“Oni se svi okupiše protiv Mojsija i Arona
i rekoše im: ‘Prevršili ste meru!’…

(4.Mojsijeva 16:2)

Potomci Korejevih sinova (koji su izbegli smrt), bili su vođe slavljenja Božijeg naroda u Davidovo vreme. Oni su napisali Psalme 42-49 i Psalam 84. Psalam 46:2,3 govori o zemlji koja se otvorila i planinama koje su nestale u utrobi zemlje, i o tome kako je Bog bio njihovo utočište u to vreme. Nesumnjivo su mislili o poslednjeminutnom izbavljenju njihovih predaka zbog kojih su oni sâmi sada bili živi i slavili Boga u svojoj generaciji. Zatim u Psalmu 84:10 zapisali su: „Radije bih bio na vratima doma Gospodnjeg, nego prebivao u šatorima bezbožničkim“ – (šatorima njihovog praoca Koreja! Na to su mislili.) Ovi Psalmi sinova Korejevih nam postaju značajniji kada razumemo ovu pozadinu autora.


Bog je sada želeo da jednom zauvek dokaže Izraelcima da je sâm On izabrao Arona za prvosveštenika – jer je sveštenička služba bila nešto što su Korej i njegovo društvo želeli i dovodili u pitanje. Bog je rekao Mojsiju da kaže dvanaestorici vođa plemena da svako donese po jedan štap (4.Mojs.17). Trebali su da odseku granu sa drveta i donesu. Aron je takođe trebao to da učini, kao predstavnik Levijevog plemena. Bog im je rekao da stave sve štapove u šator i da će sledećeg jutra na štapu onoga koga On odobrava biti rod. Ujutro su videli da je Aronov štap procvetao i proizveo rod na suvoj, odsečenoj grani (stih 8). Tako je Gospod stavio tačku na raspravu oko toga ko je Njegov izbor. Tako Gospod prepoznaje slugu koga je On izabrao – pricipom vaskrsenja – života koji dolazi iz mrtve grane. Šta ovo znači za nas? Usred duhovne smrti, Bog čuva svoje sluge da budu živi. Njih nije progutala duhovna smrt okolnog hrišćanstva. Poput Aronovog štapa, oni donose rod usred smrti. Njihovo pomazanje je uvek sveže kao sveži rod. Konstantna svežina u službi se toliko retko vidi u nekome danas – a ipak, to je obeležje čoveka koga je Bog pomazao. Aronov štap je ostao svež tokom putovanja pustinjom.


Nalazimo divan stih u 4.Mojs.18:20 gde Gospod govori Aronu, „Ti nemaš nasledstva u obećanoj zemlji kada stigneš tamo. Ja sam tvoj deo i tvoje nasledstvo.“ Gospod to govori i nama danas. Nema ništa pogrešno u tome da posedujemo kuću ili zemlju. Međutim, ako se vežeš za bilo koju od tih stvari, ne možeš biti Božiji sluga. Ako želiš da služiš Gospodu, tvoj stav prema svemu zemaljskom mora biti: „Mogu imati te stvari – kuću, auto, motorcikli ili bilo šta, ali nisam vezan za te stvari. Gospod je moj deo i moje nasledstvo. Sve druge stvari Gospod može oduzeti kad god poželi.“