Jestiva (ognjena) i zahvalna žrtva

Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)

“A svaki dar koji prinosiš osoli solju, 
i nemoj ostaviti dara svojega bez soli zaveta Boga svojega;
sa svakim darom svojim prinesi soli.

(3. Mojsijeva 2:13)

Drugi prinos bio je “jestiva žrtva” (3.Mojs.2). U tom prinosu nije bilo krvi. Nije se klala životinja. To je bio prinos brašna, pečenog zrna, soli i ulja. Jedna od stvari koju je Gospod rekao u vezi ovog prinosa jeste da se ne koristi kvasac (stih 11). U celom Svetom Pismu kvasac je ilustracija greha. Sa druge strane, Gospod je rekao da se dodaje so. So je ilustracija večnog saveza. 4.Mojs.18:19 kaže: “To će biti zavet osoljen, večan pred Gospodom…” Kad god čitate u Bibliji o soli koja se prinosi ili kada je Isus pominje u Novom zavetu, setite se da se so odnosi na večan savez koji se spominje ovde u 4.Mojsijevoj. Mi koristimo so da bi neke stvari sačuvali na duže vreme. Iz tog razloga Bog koristi so da predstavi nešto što je večno. Dakle, so koja se dodavala u jestivu žrtvu pokazivala je da onaj koji prinosi žrtvu jeste zauvek posvećen Gospodu – ne samo na 5 ili 50 godina! To je poput braka – večan savez!

 

 

Treći prinos bila je “zahvalna žrtva” (3.Mojs.3). Onaj koji je prinosio ovu žrtvu, trebao je da dovede životinju i položi svoju ruku na njenu glavu (stih 2). Time je ispovedao da je smrću te životinje došao u mir sa Bogom. “Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista.” (Rim.5:1). Mir u našoj savesti je od vitalne važnosti u hrišćanskom životu. Bog ne želi da Njegova deca žive u nesigurnosti da ih je On prihvatio. Moramo biti apsolutno presvedočeni da su svi naši gresi oprošteni. Ne smeju postojati nekakvi osećaji krivice u našim životima. Baš kao što je taj čovek polagao svoju ruku na životinju, mi isto polažemo svoje ruke na Gospoda na Golgoti i verujemo da je On platio cenu za sve naše grehe i u potpunosti otpisao naš dug i pocepao naš sertifikat duga na Golgoti (Kol.2:14). Dakle, sada možemo i mi reći, kao što je naš Gospod rekao na krstu: “Svršeno je!” Božije obećanje nama je: “Neću se više sećati vaših greha i bezakonja.” Haleluja! Novi zavet govori o ulasku u Božiji odmor i stalnog prebivanja u njemu (Jevr.4). Da li znaš da te je Bog prihvatio baš takvog kakav jesi – ne nakon što si se promenuo, nego baš kakav jesi? To donosi odmor (pokoj) u naše živote. Zahvalna žrtva upravo to simboliše.