Zavesa – put u Svetinju nad svetinjama

Prebivalište (dvorište, svetinja i svetinja nad svetinjama) bio je ilustracija čoveka – tela, duše i duha (1.Sol.5:23).

Reč Božija je poput mača koji razdvaja dušu i duh (Jevr.4:12). Kada čitamo Božiju Reč, ona najpre ulazi u našu dušu (razum i emocije). Ona poučava naš razum i pokreće naše emocije. Međutim, ako se tu zaustavi i ne učini da predamo našu volju u poslušnost Bogu, tada Reč ne može da prođe kroz zavesu u naš duh – i nećemo duhovno rastiti. Zavesa je naša ljudska volja koju moramo potčiniti Božijoj volji.

Isus je sišao sa neba ne da čini svoju volju, nego volju Oca koji ga je poslao (Jovan 6:38). Tokom celog Njegovog zemaljskog života, Njegov stav prema Ocu bio je sledeći: “Ne moja, nego Tvoja volja neka bude.” U tome smo i mi pozvani da sledimo Isusa. Mnogi ne postaju duhovni zato što iako razumeju Božiju volju i pokrenuti su u svojim emocijama, oni ne predaju sopstvenu volju da bi činili Božiju volju. Odricati se sopstvene volje i činiti Božiju volju jeste tajna istinske duhovnosti. Isus nam je sada otvorio novi i živi put – da možemo hodati u tome svaki dan (Jevr.10:19,20). To nisu vrata kroz koja prođemo jednom zauvek. To je put kojim trebamo da hodamo svaki dan. Jedino tako možemo stalno živeti u svetinji nad svetinjama.