Tri kvalifikacije za Božije sluge

Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)

“A Gospod mu reče: šta ti je to u ruci?
A on odgovori štap.”
(2. Mojsijeva 4:2)

Bog je dao obećаnje narodu preko Mojsija. Rekao je svim Izraelskim starešinama i vođama: „Izvešću vas iz Egipta i uvešću vas u Hanansku zemlju.“ Ovde postoje dva obećanja.

– Izvešću vas iz Egipta.

– Uvešću vas u Hanan.

Samo prvo obećanje bilo je ispunjeno. Drugo se nije ispunilo u slučaju starešina koje su to čule. Od svih tih starešina koje su čule Božije obećanje „Izvešću vas iz Egipta i uvešću vas u Hanansku zemlju“, niko nije ušao u Hanan. Ispunilo se samo pola Božijeg obećanja zato što starešine nisu odgovorile verom kada je došlo vreme da se uđe u Hanan (4.Mojs.13). Božija obećanja se ne ispunjavaju ako na njih ne odgovorimo verom. To je poput električnog prekidača. U prekidaču su povezane dve žice koje se međusobno ne dodiruju. U trenutku kada uključiš prekidač, te dve žice se spoje i upali se svetlo. Božije obećanje i naša vera su dve žice. One mogu biti veoma blizu, ali ako se ne dodirnu, ništa se ne dešava. U trenutku kada se dodirnu oslobađa se snaga. Možeš čuti Božije obećanje i razumeti ga, ali jedino kada nastupi vera i kaže: „Da, ja verujem da će se to ispuniti u mom životu“, to se ispunjava. Na granicama Hanana samo su Isus Navin i Halev verovali Božijem obećanju i zato su samo njih dvojica i iskusili to obećanje.

U četvrtom poglavlju čitamo kako je Bog pozvao Mojsija. Da bi ga ohrabrio i naučio neke lekcije, Bog mu je dao tri znaka. Kada je Mojsije rekao Gospodu: „Neće verovati ono što im kažem“, Gospod ga je pitao: „Šta imaš u ruci?“ Primetite to! Gospod uvek počinje onim što već posedujemo u svojim rukama. Ne treba da idemo da tražimo nešto što nemamo. Jelisije je pitao udovicu: „Šta imaš kod kuće?“ Odgovorila je: „Krčag ulja“. Jelisije je rekao: „Dovoljno je. Tim krčagom će svi tvoji problemi biti rešeni.“ (2.Car.4:2,3). Mojsije je imao samo pastirski štap u svojoj ruci. To je bilo dovoljno. Kada je Bog sa tobom, čuda se dešavaju čak i sa pastirskim štapom.

U slučaju prvog znaka, Bog je rekao Mojsiju da baci štap. Pretvorio se u zmiju i Mojsije je pobegao od nje (stih 3). Gospod je rekao: „Ne boj se. Ispruži ruku i uhvati je za rep.“ Uhvatio je i pretvorila se u štap. Kakva je bila poruka ovoga?

Najpre, Sotona nam je daleko bliži nego što mislimo – toliko blizu koliko je štap bio Mojsiju. Mislite li da je Sotona daleko od nas? Ne. On je uvek blizu da prouzrokuje nerazumevanje između muža i žene, između kolega na poslu itd. Međutim, možemo nadvladati Sotonu! Ne treba da ga se plašimo, jer je on poraženi neprijatelj. Bog će ga satrti pod našim nogama. Jedna od prvih lekcija koju treba da naučimo kada služimo Gospodu jeste da se ne plašimo Sotone. Sotona ima svoje tvrđave i utvrđenja, ali mi ne bežimo od njega. Treba da bežimo od iskušenja (2.Tim.2:22), a Sotona će bežati od nas (Jakov 4:7). U Isusovo moćno ime, upravo stvar koju Sotona koristi da nas iskušava ili plaši, postaće prut autoriteta u našoj ruci – da razdvaja mora i vodi Božiji narod napred.

Nama, kao Božijim slugama, jeste potreban Njegov autoritet – ne poznanje Biblije, nego Božanski autoritet. Radije bih uvek imao duhovni autoritet nego poznanje Biblije. Prva stvar koja je Mojsiju bila potrebna bio je autoritet nad neprijateljem. Sotona je bio taj koji je držao Izraelce u ropstvu preko svog sluge faraona. Mojsiju je bilo potrebno da može da uhvati zmiju za rep bez imalo straha. Sotona nikada ne bi trebao da uspe u tome da ga se bojimo.

Kao drugi znak, Gospod je rekao Mojsiju da stavi svoju ruku u nedra (stih 6). Kada je Mojsije to učinio i izvadio ruku, postala je gubava.

Druga stvar koju treba da razumemo kao Božije sluge jeste da u našem telu ne živi ništa dobro (Rim.7:18). Sebičnost i podmitljivost nalaze se svugde unutar našeg tela. Ako mislš da to nije istina, samo stavi svoju ruku u svoje telo i vidi! Traži od Boga da ti dâ svetlo na gubu koja živi u tvom telu. Ako ne neučiš ovu važnu lekciju, provodićeš vreme osuđujući ljude, kao da oni imaju telo koje je lošije od tvog. Niko ne može učiniti greh koji je nama nemoguće učiniti. Ako nismo zgrešili na isti način, to je samo zbog Božije milosti i zbog toga što se nismo suočili sa istim intenzitetom iskušenja. Mi nismo bolji od drugih ljudi. Ako misliš da si bolji od bilo kojeg čoveka na zemlji, želim da ti kažem da si potpuno nepodoban da budeš Božiji sluga.

Kao treći znak, Gospod je tražio od Mojsija da prospe vodu iz Nila i ona se pretvorila u krv (stih 9). Reka Nil je bio dragoceni bog za Egipćane, a krv je simbol smrti.

Dakle, duhovno značenje ovog znaka jeste da sve stvari na ovom svetu koje svetovni ljudi obožavaju i za čime trče, moramo prosuti u smrt. Sluga Gospodnji mora biti razapet svetu i svet mora biti razapet njemu. Svet za mene više nije voda (nešto što je suštinsko za život), nego krv, i više nemam ni iskušenje da pokušam da pijem. Radije bismo bili žedni, nego pili krv. Na takav način treba da posmatramo sve što je u ovom svetu.

To su tri suštinske kvalifikacije za svakog Božijeg slugu.